Politički angažman mladih u Srbiji predstavlja jednu vrstu tabu teme u percepciji mladih ljudi. U mešavini stereotipa koji dominiraju na spomen političkih stranaka ili pokreta, kod mladih se pretežno izdvaja sada već čuvena rečenica “Šta ja mogu tu da promenim”, ili ona od vajkada poznata i jednako destruktivna kao i većina političkih partija koje su obavljale vlast od višestrančja – “Svi su oni isti”.

Naučili smo deceniju u nazad da u Srbiji politika ne samo što “zamara” već i “zamajava” mlade ljude, nudeći nade i očekivanja, koja naprasno nestaju posle političkih kampanja. Vremenom smo se i uverili da se mladima sve ređe bave politički programi stranaka, iako je činjenica da je velika većina mladih u prethodnih deset godina napustila Srbiju i/ili se sprema da je napusti nakon školovanja.

Verujem da je jedan deo političkih partija okrenuo leđa problemima mladih jer jednostavno mladi ne predstavljaju pouzdanu i dovoljno veliku biračku kategoriju za njih. Ovakav utisak dodatno potkrepljuje činjenica da je broj poslanika mlađih od 30 godina u Republičkom Parlamentu nešto ispod 6% (14 od 250).

Ne možemo reći da mlade ne interesuju društvena pitanja, zapravo po Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu koji je izradila Krovna organizacija mladih Srbije vidimo da se 18% mladih izjasnilo da su ččlanovi i članice nekog udruženja građana. Ovaj izveštaj nam otkriva da mladi žele da participiraju u društvu a to možemo videti kroz podatke da je 75% mladih tokom ove godine potpisalo neku peticiju ili narodnu inicijativu, 48% mladih je volontiralo, skoro 58% mladih je glasalo na prethodnim izborima, skoro 47% mladih je učestvovalo na protestima koji su organizovani od strane udruženja dok je taj broj značajno manji kada su u pitanju protesti političkih organizacija gde je učestvovalo svega 14,3% mladih. Alternativni izveštaj nam govori i o činjenici da mladi ljudi, čak njih 77% ne veruje u fer i slobodne izbore u Srbiji.

Na osnovu ovog izveštaja možemo uočiti diskrapancu između broja mladih koji se bave aktivizmom i mladih koji se bave političkim aktivizmom. U realnosti, konvencionalne političke partije u Srbiji mlade prečesto koriste kao vrstu dekora ne ostavljajući previše prostora za njihovu inicijativu. Od mantre da su mladi pokretači društva, koju će svaka politička organizacija podržati, dolazimo do realnog stanja gde se mladi koriste kao fizičiko prisustvo na štandovima ili ispomoć u lepljenju plakata. Ovakava situacija pred mlade stavlja okvir pukog bivstvovanja bez podsticanja proaktivnosti i razvijanja inicijative. Kadrovske politike naših političkih organizacija još uvek nisu prepoznale momenat ulaganja u znanje i veštine mladih ljudi. Zbog ovakvog pristupa gotovo da se više od 50% mladih ne zadrži u političkim organizacijama duže od 6 meseci.

Za napredak mladih i celokupnog društva, što donosi veća participacija mladih u političkom životu, neophodno je da političke organizacije puste da “sveža krv” preuzima inicijative, jer mladi ne žele da sede skrštenih ruku. Mladi su pokazali da su voljni da preuzmu inicijativu i volontiraju. Ono što mladima suštinski fali jeste prilika i poverenje da na takav način deluju kroz političke organizacije. Mnogo je lakše pričati o mladima i njihovim problemima, nego imati poverenje u mlade i njihove ideje.

Brajan Brković je građanski aktivista iz Novog Sada.

(Okruženje)