Skip to main content

Bajden upozorio da se Putin ‘neće zaustaviti na Ukrajini’

Planeta 08. јун 2024.
2 min čitanja

"Cela Evropa će biti ugrožena, nećemo dozvoliti da se to desi"

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) dočekao je u Parizu u subotu, 8. juna predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džozefa Bajdena (Joseph Biden) kako bi Francuska i SAD potvrdile snažno partnerstvo po pitanju globalne bezbednosti.

Svetski mediji su preneli da je Bajden dočekan sa pompom, a dvojica predsednika položila su vence na spomenik u čast nepoznatim palim borcima. Sastali su se i sa veteranima Drugog svetskog rata.

Na zajedničkoj konferenciji za medije sa Makronom, nakon bilateralnog sastanka, američki predsednik obećao je podršku Vašingtona Kijevu u njegovoj borbi protiv ruske invazije, upozoravajući da se ruski predsednik Vladimir Putin „neće zaustaviti na Ukrajini“.

„Cela Evropa će biti ugrožena, nećemo dozvoliti da se to desi“, rekao je Bajden. On je istakao da SAD „čvrsto stoje uz Ukrajinu“.

„Ponavljam – nećemo otići“, dodao je.

Francuski predsednik Emanuel Makron je na konferenciji za medije rekao da je „Francuska odlučna da, zajedno sa SAD, izvrši pritisak na Iran kako bi prekinuo sa svojim eskalirajućim aktivnostima“ na Bliskom istoku.

Iran podržava Hamas u Pojasu Gaze, koji su Evropska unija i SAD označile kao terorističku organizaciju.

Bajden boravi u Francuskoj od 5. juna, gde je sa Makronom prisustvovao 80. godišnjici iskrcavanja saveznika u Normandiji 6. juna, da bi se dan kasnije sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim (Volodymyr Zelenskiy).

U svom obraćanju na Dan D 7. juna, Bajden se založio za odbranu demokratije u zemlji i inostranstvu.

„Dok se danas okupljamo ovde, ne radi se samo o odavanju počasti onima koji su tog dana 6. juna 1944. pokazali izuzetnu hrabrost“, rekao je Bajden.

„Treba da slušamo odjek njihovih glasova. Da ih čujemo. Zato što nas dozivaju. Pitaju nas šta ćemo učiniti. Ne traže od nas da se popnemo na ove litice. Od nas traže da ostanemo verni onome za šta se Amerika zalaže.“

Na Bajdenovom sastanku sa Zelenskim – prvom od kada je potpisao zakon kojim se odobrava vojna pomoć Ukrajini od 61 milijarde dolara – američki predsednik je najavio novu isporuku municije vredne 225 miliona dolara, uključujući rakete, minobacače, artiljerijsku municiju i rakete za protivvazdušnu odbranu.

U međuvremenu, Makron je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim 7. juna rekao da privodi kraju ono što je opisao kao „najveću moguću koaliciju“ za obuku ukrajinskih vojnika.

Makron je naveo da će ukrajinski piloti na leto početi da prolaze obuku za korišćenje borbenih aviona Miraž 2000 francuske proizvodnje, koje je Pariz obećao da će isporučiti Kijevu.

Vrhovni komandant Ukrajine rekao je prošle nedelje da je potpisao papire koji omogućavaju francuskim vojnim instruktorima da uskoro pristupe ukrajinskim centrima za obuku. Rusija je odgovorila navodeći da će oni biti „legitimna meta“ za ruske oružane snage.

Kijev je poslednjih nedelja tražio od Evrope da poveća vojnu podršku nakon što je Rusija počela da osvaja položaje na frontu, posebno u Harkivu, na istoku Ukrajine.

Međutim, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi (John Kirby) rekao je novinarima 7. juna da su Ukrajinci, sa nedavnom infuzijom američke pomoći, bili u stanju da „spreče napredovanje Rusije“, naročito u obasti oko Harkiva.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je ranije 7. juna u Sankt Peterburgu da je Rusija „spremna za razgovore“ uz uzimanje u obzir „realne situacije“. Time je aludirao na rusku ilegalnu aneksiju četiri regiona na jugoistoku Ukrajine i ukrajinsko poluostrvo Krim.

Lider Kremlja tvrdi da Evropa ne može da brani zbog nedostatka sistema ranog upozorenja. Putin je naveo da Rusija ima „mnogo više“ taktičkog nuklearnog oružja nego što ga ima na evropskom kontinentu, „čak i ako bi SAD deonele svoje“.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Beta/AP)