Autonomni ženski centar saopštio je da je čovek, koji je pre nekoliko dana izašao iz zatvora i ubio jednu ženu i dve maloletne devojčice u Somboru, imao istorijat kriminalnog ponašanja, i upitao da li su institucije opet zakazale u proceni bezbednosnih rizika i merama usmerenim na zaštitu.

Kako se dodaje, AŽC je nebrojeno puta ukazao na važnost (ponovne) procene bezbednosnih rizika, izricanja mera koje su usaglašene sa procenjenim rizikom i mogu ga efikasno ukloniti, kao i na nedostatak mehanizama za praćenje izrečenih mera.

U saopštenju se ocenjuje da najave pooštravanja krivičnih sankcija, u obraćanjima sa najviših političkih funkcija kao odgovor na ovakvu sistemsku sliku, ukazuju na potpuno nerazumevanje karakteristika fenomena i nesposobnost da se ona promeni.

„Srbija ima relativno dobar zakonski okvir za zaštitu žena od nasilja u porodici, problem je u tome što se on ne primenjuje i što se propusti ponavljaju, a žene i deca to plaćaju životima. Insistiramo na primeni postojećih zakona i kaznene politike, umesto tendencije povećanja kazni koje se opet neće primenjivati“, naveo je AŽC.

Centar je pitao koje mere zaštite je Grupa za koordinaciju i saradnju unela u invividualni plan zaštite i podrške u cilju pomoći žrtvi i deci, kako je praćeno njihovo izvršenje i da li je žrtva pozvana da učestvuje u njegovoj izradi.

„Da li je prilikom puštanja na slobodu bila izvršena ponovna procena bezbednosnih rizika? Da li će (nezavisne) institucije i nadležna ministarstva konačno po sopstvenoj inicijativi (bez da im to neko sugeriše) pokrenuti postupak (interne) kontrole postupanja nadležnih institucija, kako bi se utvrdilo da li je bilo učinjenih propusta i informisati javnost o tome? Hoće li, ukoliko se ustanove propusti, odgovorni biti sankcionisani“, pitao je AŽC.

Centar je pitao i kada će institucije u Srbiji početi da postupaju u skladu sa principom dužne pažnje, primenjuju obaveze preuzete međunarodnim ugovorima i svoje zakone.

Kako se navodi, okruženje u Srbiji pokazuje zakasnelu reakciju sistema, koji reaguju tromo i mlako, tek onda kada oseti ogroman pritisak javnosti i medija ili kada imamo smrtne ishode i u kojem visoki funkcioneri političkih partija optužuju ženske organizacije, koje ukazuju na probleme u sistemu, da zloupotrebljavaju nasilje u porodici za uništavanje tradicionalne porodice i „zamajavaju javnost budalaštinama“.

„Ogledalo te slike je više od 23.000 tvitova objavljenih na društvenim mrežama pod oznakom NisamPrijavila. Koliko je onih koje ovaj haštag nisu i neće javno koristiti, nikada nećemo saznati“, dodaje se u saopštenju.

(FoNet)