Država u skladu s talibanskim pravilima značila bi veliki korak unazad posebno za žene. Mnoge se čak boje za svoj život jer su se zalagale za ženska prava.

Talibani su do sada pokazali umerenost, čak i nakon što su osvojili glavni grad Kabul. Ipak, mnogi upozoravaju da je taj utisak varljiv i tvrde da će islamisti radikalno da sprovedu u delo svoja reakcionarna predubeđenja o muslimanskom društvu najkasnije onda kada Avganistan više ne bude u centru pažnje pozornosti međunarodne javnosti.

Povratak u devedesete?

„Talibani 2.0 je potpuno isto što i prethodna verzija, oni se nisu promenili“, kaže za DW Sad Mohseni, šef najveće avganistanske medijske firme Moby Group. „Žene i devojčice opet će morati da žive kao 90-ih godina prošlog veka.“

Talibani su u velikoj meri kontrolisali Afganistan od 1996. do 2001. godine, kada su svrgnuti s vlasti u vojnoj misiji Enduring Freedom koju su predvodili Amerikanci. Za vreme njihove vladavine žene nisu smele da izađu na ulicu bez burke i muške pratnje. Devojčice nisu smele da idu u školu.

Upravo to ih, predviđa Mohseni, ponovo očekuje: „One neće smeti da rade i neće moći čak ni u bolnicu ako nisu u pratnji muškog člana porodice.“

Prisilni brakovi i zatvaranje u kuću

Prema izveštajima sa terena, u mnogim provincijama u kojima su talibani preuzeli vlast devojčice i devojke prisiljavaju se na brak. „Ja želim da studiram, ali talibani nam nisu dozvolili da idemo u školu“, ispričala je za DW jedna devojka u Kabulu. Ona je pobegla iz provincije Tahar, koja je od početka avgusta pod kontrolom talibana.

U provinciji Kandahar pripadnici talibana navodno su devet službenica jedne banke odveli njihovim kućama. Uz naredbu da moraju da ostanu kod kuće, a da će na njihova radna mesta da dođe neki muški član njihove porodice.

„Talibani su došli u džamije i svima rekli da će njihovi borci oženiti udovice i mlade žene“, priča za DW jedna žena u Kabulu odevena u burku. Ona dodaje da je zato pobegla u glavni grad.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres u objavi na Tviteru nazvao „posebno užasnim i srceparajućim“ to kako se ženama i devojčicama ponovo otimaju njihova teško izborena prava.

Javno kažnjavanje za kršenje pravila

Kršenja njihovih naredbi talibani drastično kažnjavaju: devedesetih godina prošlog veka žene su zatvarane, mučene, pa čak i ubijane. Bičevanja i smaknuća često su obavljana javno. To bi moglo ponovo da se dogodi, pribojavaju se aktivistkinje za prava žena. A kazne bi, kako kažu, mogle pre svega da stignu one žene koje su se zalagale za ženska prava ili čak i ako su ih samo koristile.

Novinarka i aktivistkinja Marijam Atahi prošlog petka za DW je izjavila da strahuje za svoj život ako talibani osvoje Kabul. Istog dana je Viktoria Fontan, profesorka na Američkom univerzitetu u Kabulu, rekla o svojim studentkinjama: „One su veoma zabrinute za svoju budućnost, za to da li će moći i dalje da studiraju, da li će moći da ostanu deo društva.“

Napeta bezbednosna situacija

U međuvremenu su talibani zauzeli glavni grad. Od tada DW ništa nije čuo o Marijam Atahi. No Francuskinja Viktoria Fontan u ponedeljak (16.8.) je davala izjave za medije iz njene domovine. Ona se trenutno nalazi u zgradi kanadske firme za obezbeđenje GardaWorld. Nije u mogućnosti da stigne do aerodroma, odakle Francuska svoje građane odvodi na sigurno, zato što nema pratnju, ispričala je za radio stanicu RTL.

Fontan je naglasila da ionako želi što je moguće duže da ostane u Kabulu kako bi štitila svoje studentkinje i – ako je moguće – da direktno s talibanima pregovara o njihovoj bezbednosti.

(Deutsche Welle, ilustracija: Pixabay)