Više od 250 predstavnika civilnog društva iz država Zapadnog Balkana uputilo je apel Evropskoj uniji (EU), Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i vladama zemalja članica NATO-a i pozvali ih da preduprede trenutna dešavanja na Zapadnom Balkanu, za koja su ocenili da “potencijalno vode u nasilje”.

U apelu se, pored ostalog, ukazuje na „non-pejper“, koji govori o prekrajanju granice Srbije i Kosova, mogućem otcepljenju entiteta Republika Srpsa u Bosni i Hercegovini, pripajanju delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom Albaniji, te priključenje dela BiH, zapadne Hercegovine, Hrvatskoj.

Potpisnici apela su naveli da, bez obzira na to kojeg je porekla non-pejper, nesumnjivo postoji “čitava kohorta pristalica takvih etnonacionalističkih programa”.

“Ne bi se trebalo zavaravati da bi bilo kakav pokušaj ostvarenja pomenutih ciljeva prošao bez masovnog nasilja i proterivanja stanovništva”, navodi se u apelu i dodaje da je “važno da predsednica Evropske komisije i predsednik Saveta EU postojanje tog predloga demantuju i odbiju, ili pak potvrde“.

Podsetili su da je odnos većine zapadnih vlada sve do 2018. godine bio u potpunosti u skladu sa idealom “celovite, slobodne i mirne Evrope”, koji je podrazumevao i stav da dalja promena granica ili etnoteritorijalizacija neće biti dozvoljena.

“Međutim, nacionalni autoritarni populizam koji podseća na nacionalizam viđen u bivšoj Jugoslaviji od kraja osamdesetih, postao je sve očigledniji i u nekim državama članicama EU, kao i u SAD posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD”, piše u apelu.

Potpisnici apela su naveli da su ti faktori „ubrzali negativnu dinamiku u vezi sa demokratijom na Zapadnom Balkanu“ i pozvali zapadne lidere „da prepoznaju jasnu i neposrednu opasnost koju predstavljaju njihove trenutne politike i da ih shodno tome promene“.

Apel je upućen predsedniku SAD Džou Bajdenu, čelnici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, kao i šefovima vlada vodećih država članica EU i NATO.

Apel su, između ostalih, potpisali brojni univerzitetski profesori sa Zapadnog Balkana i iz sveta,

Među potpisnicima su: Kristijan Švarc Šiling, Vesna Pusić, Latinka Perović, Sonja Biserko, Danijel Server, Aleksandra Tomanić, Stefan Švarc, Nevenka Tromp, Svetislav Basara, Milivoj Bešlin, Fglorijan Biber, Nenad Čanak, Davor Gjenero, Aleksandar Hemon, Nerma Jelačić, Jadranka Jelinčić, Husnija Kamberović, Ivo Komšić, Adil Kulenović, Slaviša Lekić, Peter Lipman, Srđan Mandić, Nataša Mićić, Dino Mustafić, Džefri Najs, Tamara Nikčević, Andrej Nikolaidis, Boris A. Novak, Aleksandar Olenik, Senad Pećanin, Mirko Pejanović, Milenko A. Perović, Valeri Peri, Tanja Petovar, Vesna Pešić, Milorad Popović, Branka Prpa, Božo Repe, Nikola Samardžić, Abdulah Sidran, Dubravka Stojanović, Emir Suljagić, Darko Šuković, Srđan Šušnica, Petar Todorov, Rada Trajković, Boris Varga, Dion van den Berg, Miodrag Vlahović, Azem Vlasi, Zoran Vuletić, Bodo Weber, Olga Zirojević.

(Autonomija)