Na centralnom trgu u glavnom gradu Srbije – Beogradu – desetine Rusa okupilo se nedavno kako bi osudili rat predsednika Vladimira Putina u Ukrajini, držeći fotografije političkih zatvorenika iz svoje domovine.

Preko puta trga, bilbord reklamira rusku propagandnu kuću RT, koja je pokrenula onlajn portal vesti u zemlji, ali je zabranjena drugde u Evropi. Herojski portreti Putina golih grudi krase majice i šoljice za kafu na štandovima za suvenire, ili su oslikani po fasadama grada.

Ove oprečne slike odražavaju složen i delikatan odnos između Rusije i Srbije ovih dana.

Slovenska zemlja najbliži je saveznik Moskve u Evropi, sa istorijskim, verskim i kulturnim vezama, koje su potkrepljene kampanjama političkog uticaja Kremlja. Rusija podržava pretenzije Srbije na svoju bivšu pokrajinu Kosovo, koja je uz zapadnu podršku proglasila nezavisnost 2008, dok je Srbija odbila da uvede sankcije Moskvi zbog invazije.

Istovremeno, Srbija želi u Evropsku uniju. Populistički predsednik Aleksandar Vučić osudio je invaziju, a oko 200.000 Rusa je preplavilo zemlju u protekloj godini, od kojih mnogi traže novi život u bratskoj zemlji oslobođeni ugnjetavanja Kremlja.

„Ovde u Beogradu nas ne doživljavaju neprijateljski, a to mnogo znači“, rekla je Anastasija Demidova, koja je u balkansku zemlju stigla iz Moskve pre tri meseca.

„Razgovarala sam sa dosta Srba ovde i sa drugim strancima. Kada me pitaju ‘šta radiš ovde’, ja kažem: ‘Mi smo protiv Putina i za demokratsku Rusiju i mi smo protiv rata u Ukrajini, očigledno'“, rekla je ona za Asošijeted pres.

Drugi kažu da su pobegli da bi izbegli mobilizaciju ili zato što su zapadne sankcije osakatile ili uništile njihove poslove.

Kao rezultat toga, ruski se može čuti svuda u Beogradu, gradu od oko dva miliona stanovnika. Nikli su restorani i barovi u ruskom vlasništvu. Broj privatnih ruskih firmi je porastao, posebno u IT sektoru. Priliv je povećao cenu nekretnina.

Ovo ovde neke podseća na talas Rusa koji su bežali od boljševičke revolucije 1917. godine, a mnogi od onih koji su ostali u Srbiji ostavili su trag u njenoj kulturi i umetnosti.

Ovi savremeni Rusi, međutim, održavaju veze sa svojom domovinom, uključujući finansijske veze, rekao je istoričar Aleksej Timofejev. Za razliku od svojih prethodnika, rekao je on, oni ne mogu da idu na Zapad zbog sankcija i zato što su im i dalje potrebne vize za putovanje u bogatije zemlje u Evropi.

„Oni nisu izabrali ovu zemlju, već su došli jer je ona jedina koja ih prima“, dodao je Timofejev.

Novopridošlice kažu da i dalje mogu da osete snažan uticaj Moskve, posebno kada je reč o odobravanju Putina od strane Srba, preko medija kao što je RT.

Ruski aktivista Petar Nikitin to naziva „koordiniranim propagandnim naporom“.

Nikitin je prvi put došao u Srbiju početkom 2000-ih. Tada je „ovo divljenje ruskoj vladi bilo mnogo marginalnije… i video sam da raste eksponencijalno“, rekao je on.

Rusi „koji su nedavno stigli, koji ranije nisu znali mnogo o Srbiji, da, mnogi od njih su mi rekli da su bili potpuno šokirani kada su videli ovo idolizovanje konkretno Putina i ovu sliku Rusije koja je potpuno odvojena od stvarnosti„, rekao je Nikitin.

Moskva je pojačala ovakvo raspoloženje u proruskim medijima pothranjivanjem srpskog gneva spram Zapada zbog Kosova posle raspada bivše Jugoslavije 1990-ih. Spor između Srbije i Kosova bio je izvor tenzija od rata 1998-99. koji je okončan kada je kampanja NATO bombardovanja primorala Srbiju da se povuče iz bivše srpske pokrajine posle krvavog obračuna sa separatistima i civilima kosovskim Albancima.

Odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova ima podršku Moskve i jedan je od razloga zašto Beograd održava prijateljske odnose sa Putinom i zašto je odbio da se pridruži sankcijama Zapada.

I dok Vučić kritikuje invaziju na Ukrajinu, on to čini na jedinstven balkanski način.

„Mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije“, rekao je on na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošlog meseca. „Pa… pitaju me: ‘Da li je Krim deo Ukrajine ili Rusije?‘ Da, to je deo Ukrajine. Donbas je deo Ukrajine. Ako nas pitate'“.

Vučić je rekao da će se njegova zemlja toga i držati.

„Mi ćemo biti lojalniji teritorijalnom integritetu država članica UN od mnogih drugih koji su promenili stav o teritorijalnom integritetu Srbije“, dodao je Vučić, govoreći o podršci nezavisnosti Kosova od strane Vašingtona i drugih zemalja.

Zapadni zvaničnici pojačali su pritisak na Vučića da se odlučno okrene od Moskve ako Srbija želi u EU. Oni strahuju da bi Rusija mogla da izazove probleme na Balkanu preko svojih srpskih proksija kako bi odvratila deo međunarodne pažnje od Ukrajine.

Nedavno je ruska privatna vojna kompanija Vagner grupa objavila oglase na RT-u na srpskom jeziku regrutujući Srbe da se bore u Ukrajini. Nezakonito je da Srbi učestvuju u sukobima van zemlje, iako se njih desetak bilo pridružilo separatistima koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini posle borbi koje su tamo počele 2014. godine.

U vlasništvu oligarha Jevgenija Prigožina povezanog sa Putinom, Vagner je preuzeo istaknutu i aktivnu ulogu u Ukrajini, a takođe je poslao svoje plaćenike u nekoliko afričkih zemalja. Prošlog meseca, savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole razgovarao je sa Vučićem kako bi izrazio zabrinutost u vezi sa aktivnostima Vagnera u Srbiji.

Nikitin, ruski aktivista koji je formirao grupu pod nazivom Ruska demokratska zajednica, udružio se sa srpskim advokatom kako bi podneo tužbu zahtevajući istragu o grupi plaćenika. To je dovelo do povećanih pretnji liberalnijim Rusima od strane desničarskih srpskih organizacija bliskih Vagneru i Moskvi.

„Pretnje koje dobijam direktno i preko mejla su prilično pažljivo sročene – prilično su očigledne“, rekao je Nikitin. „One su u rasponu od ‘beži iz Srbije’ do veoma nepristojnih uvreda koje se tiču moje porodice i prikrivene pretnje da ću uskoro sresti ljude koji su mrtvi“.

Nikitin je rekao da su njegovi liberalniji sunarodnici u Srbiji željni da pokažu da ne podržavaju Putinov rat ili njegov obračun sa opozicionim grupama kod kuće.

„Želimo da budemo veoma otvoreni o tome ko smo i zašto imamo stavove koje zastupamo“, rekao je on.

Artem, 33-godišnji veb programer iz Sankt Peterburga, rekao je da je pobegao u Srbiju sa suprugom i dva kućna ljubimca ubrzo pošto je počeo rat 24. februara. On je za AP razgovarao pod uslovom da se njegovo prezime ne koristi iz „bezbednosnih razloga“.

Govoreći u jednom beogradskom baru koji je nezvanično središte liberalnijih Rusa — gde je lozinka za korišćenje interenta „Nowar2402“ („Ne ratu od 24. februara“) – on je rekao da pomaže ukrajinskim izbeglicama u Srbiji putem onlajn kampanja, pružajući informacije o tome kako da započnu novi život.

Odlazak iz Rusije „bio je neka vrsta protesta, jer se uopšte nisam slagao sa ratom“, rekao je Artem. „Rat za mene nije odgovor na bilo kakav sukob ili bilo šta“.

(Glas Amerike, foto: Beta)