Nedelju dana nakon poslednjeg pokušaja održavanja Parade ponosa, jasno je da je ona pre svega poslužila retrogradnim snagama u ovom društvu da pokažu ko je gazda. Toga dana kada je otkazana Parada, predstavnici građanske Srbije su govorili da je otkazivanje poraz države i pobeda tih snaga. Međutim, „nazadnjaci“ se nisu zadovoljili time i hteli su da to ipak i sami izgovore, i ne samo da izgovore.

Ako se pogledaju neka od imena ljudi koje je odlikovala Eparhija mileševska, biće jasno da je time i vlastima i građanima upućena određena poruka. Nagrađeni su, između ostalih: Ivica Dačić, patrijarh Irinej i vladika Pahomije. Od pomenute trojice, dvojica su glavni protagonisti prošlonedeljnog otkazivanja Parade. Jedan je „duhovni vođa“ Srba, a drugi je potpredsednik Vlade Srbije i ministar policijski. Prema obrazloženju vladike Filareta, otkazivanje Parade jeste glavni razlog što je Dačić (inače socijalista!) dobio crkveni orden, i to zato što je zabranom Parade sprečio da Srbija bude „stavljena na stub srama“, a i „pokazao da je muško“!

To nije posebno istaknuto, ali meni se čini da je patrijarh Irinej svoj orden zaslužio upravo nedavnim javnim istupom u kojem je rekao da je „Parada srama“ pošast koja se ne sme dozvoliti.

Da bi pokazao do koje mere svetovni zakoni za Crkvu ne važe, Filaret je orden dodelio i vladici Pahomiju, valjda kao najboljem predstavniku i čuvaru „tradicionalne, bogobojažljive i iznad svega ZDRAVE Srbije“ (nasuprot onim „bolesnicima“ koji su hteli da paradiraju 2. oktobra). Važno je primetiti da patrijarh nije odbio da primi pomenuti orden, čime je još jednom podvukao svoj stav o Paradi ponosa, ali i o pedofiliji u redovima SPC. Time je ovaj neprikosnoveni, da ne kažem božanski, autoritet poslao jasnu poruku svom duhovnom stadu o tome šta je dobro, a šta je zlo, šta se sme, a šta se ne sme! Jasno je da je Filaretov potez šamar u lice laičkoj i građanskoj Srbiji, ali i njenoj Vladi. Crkva je, da upotrebim formulaciju predsednika Republike, „pozvala državu da izađe na crtu“. Odgovora, naravno, nije bilo i neće ga ni biti.

Na kraju bih se osvrnuo na diplomatski skandal koji je nedavno izazvao ambasador Rusije, njegova ekselencija Konuzin (koji je takođe prisustvovao dodeli odlikovanja u Mileševi). Njegova javna izjava, kojom je zapravo utvrdio da u vlasti nema Srba osim Vuka Jeremića, neskrivena je uvreda Borisu Tadiću, koji je, ma šta ko o njemu mislio, ipak figura sa najvećim legitimitetom na našoj (pret)političkoj sceni, jer je izabran na neposrednim izborima. Dakle, njegova ekselencija je posredno uvredila i građane zemlje čije gostoprimstvo uživa, a koji su Tadića izabrali. I nikom ništa.

Pošto smo pre nedelju dana jasno utvrdili da Vlada Srbije nema vlast u glavnom gradu Srbije, sada mi se čini da smo dobili i jasan odgovor na pitanje iz naslova: Srbijom komanduju Srpska pravoslavna crkva i ambasador Rusije, potpomognuti mladim jurišnicima iz klero-nacionalističkih organizacija. Nadam se da grešim!