Američki ekspert za bezbednosnu politiku: Ovo što SAD radi, Putin tumači kao belu zastavu

Dobro je što Sjedinjene Države „razgovaraju sa protivnikom“, ali trenutno zvuče kao da žele mir i dogovor više nego Rusija, zbog čega Vladimir Putin to skoro tumači kao belu zastavu, smatra Ijan Bžežinski, ekspert za spoljnu i bezdnosnu politiku.

Komentarišući za Global fokus nedane razgovore američke i ruske delegacije, Bžežinski ističe da nije loše razgovarati sa protivnikom.

„Taj princip je važan, ali onda postoji pitanje kako razgovarate sa tim protivnikom i šta kažete tom protivniku? I trenutno se plašim da smo malo na pogrešnom putu. Zvuči kao da izgledamo očajnije za dogovorom nego Vladiir Putin. Nekako signaliziramo da želimo mnogo, želimo pregovore, željni smo da okončamo rat. I mislim da Putin ovo tumači skoro kao belu zastavu, skoro kao kapitulaciju. Voleo bih da se naš pristup ovim pregovorima i okončanju ovog rata više fokusira na uslove koje bi Putin razumeo, kao bivši zvaničnik KGB-a. Sećate se fraze ‘korelacija sila’? Tako su Sovjeti na neki način procenjivali svoje ciljeve i svoje strategije – kako se oni poklapaju sa korelacijom sila“, podsetio je on.

Mišljenja je da SAD trenutno to ne rade.

„Trebalo bi da pokušamo da oblikujemo Putinovu percepciju, da bismo ga ubedili da je njegov poduhvat u Ukrajini gubitnički. I pod tim mislim da bi upravo sada trebalo da koristimo našu vojnu, ekonomsku i ideološku moć, da nadmašimo Putina. A ne radimo to sada“, ocenio je.

Upitan da li i Evropa podiže belu zastavu, sa liderima koji naizmenično idu kod Trampa, Bžežinski ističe da „Evropljani zapravo počinju da shvataju da je strategija poslednjih 11 godina bila neuspešna“.

„Počinju da shvataju da moraju da imaju snažniji stav protiv Putina. Veoma sam impresioniran činjenicom da Evropljani sada ustaju i aktivno raspravljaju, ako ne i predlažu, silu odvraćanja koja bi se rasporedila u Ukrajini“, rekao je on.

Ukrajina je za sada odbacila sporazum u vezi sa resursima, iako ga je prvo prihvatila. Bilo je dosta govora o tome šta je Tramp rekao o tom dogovoru. Onda je Marko Rubio objasnio da to znači otvaranje fonda. Zelenski je takođe pomenuo da želi bezbednosne garancije navedene u ovom ugovoru.

„Zelenski traži ono što mu je apsolutno potrebno i što s pravom zaslužuje, jer je njegova odbrana Ukrajine zapravo odbrana bezbednosti transatlantske zajednice. Dakle, potpuno je u pravu što zahteva garancije. Moramo da se setimo da kada je u pitanju kritični sporazum o mineralima, da je ovo zapravo bila ukrajinska ideja. Postoji već dugo vremena. I u tome ima razloga. Zapravo mislim da postoji prednost da Ukrajinci iskoriste svoj ekonomski potencijal, da povećaju priliv bezbednosne pomoći i vojne opreme u Ukrajinu. Ako mogu da iskoriste resurse za kupovinu opreme, mislim da je to korisno. Ako mogu da iskoriste svoje resurse da poboljšaju svoju finansijsku, ekonomsku situaciju, to je dobro. Protivim se tome da se Sjedinjene Države približavaju Ukrajini na način koji izgleda kao istresanje džepova, fokusirajući se isključivo na kritične minerale“, rekao je on.

Radije bi, dodaje, video kritične minerale vezane za dogovor koji uključuje dalju bezbednosnu pomoć, a zatim i bezbednosne garancije.

„Ako je to krajnji ishod, onda ćemo imati dobar posao, da upotrebimo izraz predsednika Trampa. Dobar posao i za Ukrajinu i za Zapad“, ocenio je.

Na pitanje kakve bi to garancije trebalo da budu, Bžežinski kaže da su one vojne.

„Prema mojoj viziji, to bi bilo oko dve do tri divizije, možda i malo više, sa veoma robusnom PVO, vazdušnim pokrivanjem, udarom dalekog dometa. Mislim da bi to trebalo da bude sila koja je pretežno evropska. Oko 80 do 90 odsto evropskih, možda 10 odsto američkih snaga. Taj američki element bi bio kao neki element štaba, obaveštajni podaci, dodatni avioni, dodatne rakete dugog dometa, dodatna protivvazdušna odbrana koja bi se rasporedila u Ukrajini. Mislim da bi ta vrsta odvraćanja zapravo ubedila Putina da preispita svoj pristup Ukrajini i to bi bila osnova da se natera na prekid vatre, a zatim da se održi stepen vojne stabilnosti koji tom delu Evrope nedostaje već više od 11 godina“, rekao je on.

Dok se govori o očuvanju teritorijalnog integriteta, Tramp već pominje nešto što zvuči kao da bi Ukrajina trebalo da se odrekne neke teritorije. Čak je i Makron rekao da ako izvesne trupe ipak dođu, one neće biti na prvoj liniji fronta, već na poziciji koja će biti dogovorena.

„Saglasan sam sa predsednikom Makronom. Mogli biste imati te snage odvraćanja da se rasporede u Ukrajini. To bi moglo pomoći da se osigura oblast koju Ukrajina i dalje kontroliše. To ne bi bila sila koja bi išla na liniju fronta sa namerom da se bori protiv Rusa. To bi bilo između Rusa i Ukrajinaca. Ali sama ta sila bi uradila dve stvari. Prvo,  omogućila bi Ukrajincima da usredsrede više svojih snaga protiv ruskih snaga. A pod dva, to bi bio pokazatelj jasne namere Zapada da odbrani Ukrajinu. Putin bi to shvatio. On jedva vodi ovaj rat. On možda dobija teritoriju, ali realno gubi ogromno ljudstvo. Rusi su izgubili mnogo, mnogo života. Njegovi dobici su ograničeni. On nije u poziciji da se bori protiv Ukrajine i NATO-a ili Ukrajine i koalicije evropskih i severnoameričkih sila“, smatra Bžežinski.

Uptan da li će Putin prihvatiti bilo kakve trupe, ekspert smatra da nije na ruskom predsedniku da to odluči.

„Na transatlantskoj zajednici je da to odluči. Ako transatlantska zajednica odluči da se rasporedi u Ukrajini, Rusija ne može ništa da uradi. U stvari, ako bi to uradili, to bi ozbiljno zakomplikovalo Putinove planove, jer on zna da ne može vojno da se bori protiv Ukrajine i transatlantske zajednice“, rekao je.

Veliki deo minerala i metlanih resursa, koji se spominju, nalazi se u istočnom delu Ukrajine, koji je sada pod kontrolom Rusije.

„Neki od tih minerala su trenutno pod ruskom kontrolom. Oni su na teritorijama koje je okupirala Rusija. Ali još uvek postoji značajna količina mineralnih resursa, nafte i gasa, na teritorijama koje Ukrajina i dalje kontroliše. I dovoljno je značajno da ima ekonomski uticaj u ovom poduhvatu, u ovom nastojanju da se na neki način pomogne Ukrajini da se obezbedi i da se ponovo izgradi. Dakle, ima mnogo toga da se radi“, kazao je on.

Upitan da li će, kada se govori o evropskoj bezbednosti, sve zemlje EU podići izdvajanja za odbranu do pet odsto svog BDP-a, i hoće li se konačno pomeriti sa politike koju je uvela Naročito Angela Merkel, previše se oslanjajući na Vašington za odbranu, Bžežinski kaže da se skoro cela Evropa previše po ovom pitanju oslanjala na SAD.

„Dobra vest je da je Evropa to prepoznala. Tokom poslednjih pet, šest, sedam godina, videli smo stabilan porast evropske potrošnje za odbranu. Ukupno gledano, Evropa danas troši više od dva odsto svog BDP-a na odbranu. Ima onih koji zaostaju. Moraju da sustignu. Ali takođe bih se saglasio da dva odsto nije dovoljno. Mislim da ni tri odsto nije dovoljno. Mislim da je cilj od pet odsto otprilike tačan u svetlu okruženja pretnji sa kojim se suočavamo ne samo u Evropi već i širom sveta. Transatlantska zajednica više nema svoje interese definisane isključivo u severnoatlantskom području. Nalazimo se u globalizovanom svetu i imamo izazove na Bliskom istoku i Indo-Pacifiku, a svi oni utiču na transatlantsku bezbednost“, kazao je on.

Zato, ističe, mora više da ulaže.

„Pet odsto nije puno u poređenju sa onim što smo potrošili, na primer, tokom Drugog svetskog rata je bilo znatno više od 30 odsto. Tokom Hladnog rata bio je preko 10 odsto. Tokom Vijetnamskog rata bilo je oko 10. Dakle, mi smo daleko ispod, pet odsto je dostižno. To je potrebno, to je stvar političke volje“, ocenio je on.

Nije saglasan sa komentarima Donalda Trampa da je „Evropska unija je izmišljena da zezne Sjedinjene Države“.

„Nažalost, mislim da predsednik Tramp potpuno greši u tome. Ne razume u potpunosti istoriju. On malo ceni vrednost koju je donela EU. EU nije savršena institucija. Mislim da to nije prava institucija na koju se treba oslanjati u bezbednosnim interesima. Ali ovo je institucija koja je bila pokretač ekonomskog rasta širom Evrope. Bila je pokretač slobode i prosperiteta širom Evrope. I to je doprinelo snazi transatlantske zajednice. Dakle, to je važan dodatak NATO kada se radi o promovisanju i odbrani savezničkog prosperiteta, savezničkih vrednosti i savezničke bezbednosti, transatlantske bezbednosti“, kazao je Bžežinski.

(N1, foto: Evropski parlament)