U okviru obeležavanja “Dana besplatnih stripova” (Free Comic Book Day), sinoć je u knjižari Bulevar books odrgnizovano nekoliko razgovora na temu stripa. Prvo je svetski poznati Pančevac Aleksandar Zograf predstavio svoj novi strip „Priče iz Drugog rata“, u kojem obrađuje više priča iz Drugog svetskog rata u svom poznatom, dokumentarističkom maniru.

Njegov sugrađanim Boris Stanković govorio o svom radu i stripovima koje je do sada objavio, s posebnim osvrtom na poluautobiografski strip „Ja, pacov“. Ipak, razgovor je sa konkretnog stripa otišao na priču o ličnim demonima, osećanjima i frustracijama, koje se nalaze iz njegovih likova i došao zatim do aktuelnog trenutka u kom se manje bavi tim, a mnogo više novim poslom – radom u pekari u Vojlovici. Publici se, uostalom kao i moderatoru tog razgovora Jovanu Gveru, najviše dojmio upravo taj aspket, te je autor odgovarao na bezbroj pitanja u vezi sa tim angažmanom – od toga kako se pravi burek, pa sve do onih koja se odnose na budući strip rad, pod utiskom „pekarske faze“ koja traje već dve godine.

Svetlo u tunelu devedesetih

Dvojcu iz Pančeva zatim se pridružio se Beograđanin, slikar Uroš Đurić, da bi zajedno, pod dirigentskom palicom Novosađanin Zorana Janjetova, na tribini radnog naslova “Alternativni strip, nekad i sad”, evocirali uspomene na strip na ovim prostorima, s posebninm osvrtom na alternativni, autorski, samizdat ili kako ga već ko izvoli nazvati.

Preteresanje istorije jugoslovenskog stripa obuhvatilo je priču o velikim izdavačima iz Srbije i Hrvatske, gde je posebno apostrofirana uloga Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca, koje je u tim srećinm danima stripa imalo tiraže po 300.000 primeraka, tiraže o kojima i danas vodeći svetski izdavači mogu samo da sanjaju. Dečje novine imale su kancelariju u SAD i bili su jedini izdavač u čitavoj istočnoj Evropi koji je imao pravo da objavljuje Diznijeva izdanja. Čak je lično Volt Dizni, podsetili su Đurić i Zograf, pismom čestitao toj kompaniji na takvom uspehu.

„Čitav jedan grad kao što je Gornji Milanovac živeo je od štamparije koja je štampala i distribuirala stripove po celoj Jugoslaviji. Ceo grad, koji danas više i ne postoji na mapi Srbije, je živeo od stripova. To je danas potpuno nerealno“, naveo je Đurić.

Publika je sinoć čula i to da je u socijalizmu praksa bila takva da se ništa nije moglo raditi mimo zvaničnih izdavača, zbog čega nije bilo takozvanog alternativnog stripa. Međutim, sedamdesetih se u Zagrebu pojavljuje Alan Ford, koji je bio istinski revolucionaran za tu generaciju, budući da je u pitanju bio pravi alternativni strip koji su radila dvojica italijanskih anarhista.

Piratski Kramb

Tri stripadžije i slikar, nepostavljeno pitanje lebdelo je u vazduhu sve vreme dok Đurić sam nije razvejao nedoumicu ispričavši konačno malo o svojim zaslugama u ovoj oblasti. Naime, kako je publika sinoć mogla da čuje iz prve ruke, „Mačak Fric“ Roberta Kramba našao se na ovim prostorima upravo zahvaljujući njegovom angažmanu s početka devedsetih kada je, bez prava, piratski, gerilski, udarnički, a moglo bi se reći i vizionaraki, učestvovao u malom timu koji je taj strip bacio na tržište. Sve je odrađeno u potpunosti tako da izgleda kao da je Kramb svoje delo uradio na ćirilici, dodao je.

„To je prvo nezavisno izdanje, kako se to zvanično kaže – stripa za odrasle, na celom ovom podneblju. Još smo to uradili na ćirilici. Možete da zamislite kad smo naterali Hrvate i Slovence da čitaju ćirilicu“, rekao je Đurić. Nakon toga, dodao je, kreće talas nezavisnih izdanja koja su onda iznedrila čitavu nezavisnu scenu.

Kuhinja u Pančevu

Jedan od onih koji su „uzajahali“ taj prvi talas bio je i Zograf. U to vreme već etabliran u alternativnom stripu u Americi, on je želeo da iskoristi novi zamajac kako bi i ovde podstakao razvoj alternativnog stripa koji je, kako je sinoć istaknuto, bio svetlo u tunelu Srbije devedesetih.

Tako je nastala „Kuhinja“ – crtačka sesija za Zografovim kuhinjskim stolom, kasnije prerasla u fanzin. Kako je istakao, uprkos velikom iskustvu, nije želeo da bude nekakav propovednik koji će da dominira i širi svoj uticaj, već neko ko će ravnopravno s mladim autorima da deli ideje.

„Sedam-osam nas bi selo za taj sto svake subote i razgovaralo o stripu. Crtali smo zajedno, radili muziku, izložbe i nastao je fanzin. Ideja je bila da uradiš nešto ni od čega, od nula sredstava, samizdat. Imaš samo jedan prostor i ako želiš nešto da uradiš, to je dovoljno“, prisećao se Zograf. Interesannto je i da je, suprotno praksi da ovde kopiramo zapadne uticaje, ovdoga puta uticaj otišao u suprotnom pravcu.

Zograf je ispričao kako su ga u nekom momentu kontaktirali strip autori iz Linca, otkrivši mu da postoji i tamošnja „Kuhinja“.

„U gradu gde imate sve šta god vam treba od kulturnih institucija, pomoć kakvu god hoćete, oni su imitirali nas iz unutrašnje potrebe. I onda smo napravili susret „Kuhinja Linc“ i „Kuhinja Pančevo“ i pozvali smo ih u Pančevo gde smo svi zajedno crtali“, rekao je Zograf.

Otvaranje očiju

Govornici su se složili da svi imaju iste korene i da su i dalje opsednuti stvarima iz prošlosti, iako u međuvremenu rade neke sasvim druge stvari. Zoran Janjetov je istakao kako ga je susret sa alternativnim stripom u Fransukoj i drugim zemljama naučio jednu važnu stvar – da si slobodan i da možeš da radiš kako hoćeš.

„Sloboda je dozvoljena. Uvek sam voleo ljude koji mi to otkrivaju. Dovoljno je jednu malu stvar da ti reši u glavi, da ti pokaže – ovo može drugačije, ovo može da se misli drugačije. I onda si srećan, dobio si najvažniju stvar, to te gurne napred“, ispričao je Janjetov.

Podsetio je da su mnoge stvari koje su krenule kao alternativa ili samo kao drugačije u odnosu na mejnstrim, na kraju mnogo uticale na svekoliko stvaralaštvo od filma, preko muzike i stripa. Otvorile su vrata za koja nismo ni znali da postoje, dodao je.

„Ali ne odeš ni na jedna od tih vrata,  nego gradiš svoja. To je meni uvek bio najvažniji deo, ali sam voleo te ljude, to su meni bili kao neki prijatelji. Sediš i čitaš stvari, a ako te stvari nerviraju one idiote koji i tebe nerviraju, te stvari su onda najbolje moguće“, naveo je on.

Govoreći o današnjem vremenu, Zograf je ocenio da se sada sve prepliće i da je teško reći da  neko pripada jednoj, drugoj ili trećoj fioci. A to ga posebno raduje jer „voli šarolikost u interesovanjima i u ekspresiji“.

„Ozbiljno sam pod stare dane počeo da se bavim argheologijom, učestvovao sam i u iskopavanjima. Interesuje me praistorijska arheologija, nekada samo teorijski, a danas i veoma  praktično. Pretpostavljam da je tu potreba u nekom odmaku od onoga što radite“, dodaje on.

Janjetov dodaje kako je svakodnevno opsednut stripovima, ali mimo onoga što se od njega očekuje. Dodaje i da si gotov čim te smeste u neku kategoriju, te da treba sam da je stvoriš.

 „Ja sam sam sebi alternativa. To je najbitnije, da stalno menjaš stvari, da ne radiš petsto puta istu stvar, nego da širiš pipke u svim pravcima i iz njih nekom osmozom izvlačiš stvari koje ti odgovaraju. Imam puno godina, a još uvek vidim ogromno polje po kojem treba crtati, šarati, uticati na njega“, poručio je Janjetov.

Dalibor Stupar (Autonomija)