Lokalnim vlastima u Alibunaru verovatno je lakše da gazduju opštinom nego ostalim u Vojvodini jer, sem na papiru, opoziciju praktično i nemaju, ali ako žele ovu varoš da pomere sa dna ekonomske lestvice, valja im lavovski zapeti. U prilog im svakako ide to što niko ne spočitava odluke donesene u lokalnom parlamentu, ali im za vrat duvaju socioekonomski indikatori koji Alibunar svrstavaju na začelje vojvođanske kolone, bilo da je reč o prosečnim zaradama, stepenu razvijenosti, vrednosti domaćeg proizvoda, konkurentnosti privrede…
Elem, na vlasti u Alibunaru su svi, sem Socijalističke partije Srbije. Socijalisti su u opoziciji, ali njihova četiri odbornika ne učestvuju u radu skupštine i nikada ne dolaze na sednice. Za Autonomiju nisu hteli da govore obrazlažući svoje izbivanje iz odborničkih klupa stavom da oni zapravo nisu i ne mogu biti opozicija „nekome ko je pokrao izbore i vlasti se dokopao nelegalno“.
Dok SPS opštinsku politiku posmatra izdaleka, Alibunarom vladaju Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka. Na poslednjim lokalnim izborima ubedljivu pobedu odneli su kandidati DS, koji su osvojili 12 odborničkih mesta u novom opštinskom parlamentu. SPS je osvojio četiri mandata, SNS tri, DSS dva, koliko i LSV. Skupština u Alibunaru broji ukupno 23 odbornika. Za predsednika opštine izabran je, tačnije reizabran Dušan Jovanović iz Banatskog Karlovca, koji opštinu vodi od oktobra 2011. godine, kada je uhapšen dotadašnji predsednik Danijel Kišmarton, takođe iz DS-a, zbog sumnje da je omogućio malverzacije pri izdavanju državnog poljoprivrednog zemljišta. Jovanović je tada kazao da će opštinska vlast u saradnji sa pokrajinskom rešiti problem energije, te da će se truditi da privuče investitore koji ulažu u obnovljive izvore, zelenu energiju vetra i biogasa.
Energetika kao prioritet
Kako se može čuti od predsatvnika ovdašnje vlasti, energetika je jedan od povoda da lokalna vladajuća koalicija osnaži svoje redove. Tokom leta je dobila pojačanje. Naime, priključili su joj se i odbornici SNS, stranke koja, vlada mišljenje, ima bolji prolaz do ministarstava energetike i poljoprivrede, jer ova dva resora u Vladi Srbije vode „naprednjaci“. U tim promenama u strukturi vlasti za zamenika predsednika SO postavljen je Predrag Belić, a za članove Opštinskog veća Novica Radojčin i Boško Tijanić, svi sa liste SNS-a. Predrag Belić, privatni preduzetnik iz Vladimirovca, inače je poznat organima MUP-a, tužilaštvu i medijima, jer su protiv njega vođeni sudski postupci, a bio je i hapšen, između ostalog i u akciji „Sablja“. Demokrate to ne vide kao problem.
– Nema tu ličnih odnosa, to je odnos između dve političke partije. Opštinski odbor SNS je izabrao te ljude i ako ih odbor delegira kao svoje predstavnike u lokalnoj vlasti, nema razloga da ne sarađujemo – objašnjava nam savetnik predsednika opštine i poslanik DS u Skupštini Vojvodine Nedeljko Konjokrad.

Po njemu, ulazak naprednjaka u lokalnu vlast je logičan politički potez, mada, kako kaže, mnogima pa čak i nekim njegovim stranačkim kolegama u početku nije izgledalo tako. Ipak, saradnja sa SNS nastala je kao splet realnih okolnosti i želje da se Alibunaru obezbedi prosperitet i saradnja i sa republičkom i pokrajinskom vladom, podvlači on.
– Mislim da svi treba da radimo u korist građana, a ne da sedimo i ništa da ne preduzimamo. Naprednjaci su došli sa konkretnim predlozima, voljni da pomognu u realizaciji poslova iz oblasti poljoprivrede, energetike i drugih sektora, u kojima mogu da doprinesu. Mandat da urade nešto korisno za ovu opštinu treba poveriti onima koji to mogu – kaže Konjokrad.
Na pitanje kako funkcioniše lokalna vlast bez opozicije koja opstruiše skupštinske sednice on odgovara da ta četiri glasa ne bi svakako bitno menjala stvari. – Sami smo sebi opozicija. Naravno da ima oprečnih stavova, svi iznesu svoje, ali ipak odluke donesemo saglasno, brzo i efikasno – veli Konjokrad.
Milioni evra u naznaci
Osvrćući se na poslove iz sektora energetike naš sagovornik napominje da su izdate dve lokacijske dozvole, a treća je u postupku te da se čeka građevinska dozvola, što je, pak, na pokrajinskom nivou. Do propisanih rokova – a to je kraj februara – biće izdate građevinske dozvole i počeće radovi na proleće, veli on i napominje da je reč o projektima vrednim „milione evra“. Parcele su zakupljene od privatnih lica, a lokalna uprava asistira, donosi odluke na vreme i izlazi u susret investitorima tako što rešava proceduralne stvari koje tim kompanijama opterećuju posao. Među ulagačima je i belgijska kompanija „Elektravinds“, jedan od evropskih lidera u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Kako je ranije najavljeno iz pokrajinske vlade, Belgijanci imaju nameru da u Alibunaru grade vetropark kapaciteta 48,3 megavata.
Privredu Alibunara trebalo bi da pogura i fabrika za proizvodnju metalnih panela u Banatskom Karlovcu koju je izgradila kompanija „Alubond“ sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uveren je naš sagovornik. Pogon u Banatskom Karlovcu otvoren je krajem 2012. godine, a biće centrala za Evropsku uniju, Rusiju i zemlje bivše Sovjetskog Saveza. Posao je dobilo 70 radnika, a plan je da naredne godine bude izgrađena još jedna fabrika u kojoj će biti mesta za 60 radnika. Investitor iz Emirata namerava da uloži 20 miliona dolara. Opštinske vlasti najavljuju još dva potencijalna strana investitora iz Rusije i Švajcarske, za izgradnju fabrika transformatora i nameštaja.

Ipak, najvažniji posao za opštinu, koja je mahom poljopivredna, je onaj na njivama. Državnih oranica u atarima Alibunara je 7.000 ili 8.000 hektara, ali će sada biti izdato tek oko hiljadu hektara. Naime, u prethodnim ciklusima neke njive date su u arendu na tri godine, neke su uzeli stočari po pravu prečeg zakupa, te se sada pokušavaju ujednačiti rokovi, pa se državno zemljište izdaje na godinu a kasnije će na duži rok, u skladu sa zakonom. Alibunar je učestvovao i na konkursu za odvodnjavanje zemljišta Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koji je završen potpisivanjem 183 ugovora između Sekretarijata, opština, gradova i mesnih zajednica sa teritorije APV i JVP „Vode Vojvodine“, u ukupnom iznosu od 930 miliona dinara. Sve strane: i opštine, i Pokrajina, i „Vode Vojvodine“ učestvuju sa po 33 odsto sredstava. Opštinske pare su upravo one dobijene od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. U alibunarskoj opštini će 60 odsto prihoda od poljoprivrednog zemljišta ići u te svrhe, a ostatak je namenjen izgradnji atarskih puteva i pristupnih saobraćajnica, kako bi te njive bile funkcionalne.
Prevoz kao važan uspeh
Najavljene investicije i dugoročni projekati verovatno u manjoj meri dotiču građane od svakodnevnih, životnih stvari koje ih muče, te nije ni čudo što hvale novoosnovano opštinsko preduzeće JATP „Alibunar“. Ova firma se bavi prevozom učenika, studenata, penzionera i socijalno ugroženih lica, i to besplatno. Naime, pre nekoliko godina od donatora iz Italije dobijeno je nekoliko autobusa na poklon. U početku su služili za prevoz sportista i članova nevladinih organizacija, potom je i osnovano preduzeće za prevoz putnika.
Po rečima Nedeljka Konjokrada, na ovaj način uštedelo je oko 600 porodica čija se deca voze do Pančeva, Vršca i u sela ove opštine besplatno. To bi ih koštalo od 60 do 100 miliona dinara, a opština će i naredne godine ovu firmu pomoći sa 34 miliona dinara.
Inače, odbornici su doneli Odluku o budžetu opštine za narednu godinu. Kasa će u 2013. godini iznositi 559 miliona dinara, a kako kažu zaduženi za finansije, biće daleko restriktivnija, jer su neke organizacije i udruženja izgubila status indirektnih korisnika bufžeta tako da će svoje potrebe morati da prilagode realnim mogućnostima. Planirani prihodi od drugih izvora korisnika budžeta iznose 10,4 miliona dinara. Kada je reč o obrazovanju i kulturi, u toku je osnivanje Kulturnog centra, koji bi objedinio sve domove kulture s područja opštine, kako bi se lakše došlo do novca iz međunarodnih i domaćih fondova.

Dušan Jovanović, predsednik Opštine
Rođen je 1975. godine. Po profesiji je inženjer mašinstva. Živi u Banatskom Karlovcu.
Član je Demokratske stranke. Za predsednika Skupštine opštine Alibunar izabran je avgusta 2009. godine. Posle hapšenja predsednika opštine Danijela Kišmartona, oktobra 2011, imenovan je za čelnog čoveka Alibunara. I posle izbora 2012. ostao je na istoj funkciji.

Sporadični mediji i aktivne NVO
Kroz medijski prostor u Alibunaru duva promaja, jer je aktivna samo lokalna privatna radio stanica, a opštinske novine izlaze sporadično, po potrebi. To se ne može reći za nevladin sektor, koji je, u poslednje vreme imao pune ruke posla.
– Deo projekata civilni sektor je sam prijavio i dobijao određena sredstva za namenu u sferi ruralnog razvoja. U nekim projektima bio je aplikant, a lokalna samouprava partner. U drugim, na koje je lokalna samouprava konkurisala, uključivan je i civilni sektor kao partner. Sve u svemu, može se zaključiti da lokalna samouprava podržava aktivnosti nevladinih organizacija – kaže Milan Jovanović iz Udruženja građana Lider iz Banatskog Karlovca.

On podseća da je lokalna samouprava radila na projektu prekogranične saradnje „Ukusi i mirisi Deliblatske peščare“, i uključila i civilno društvo u te aktivnosti. Opština se, veli naš sagovornik, i dalje zalaže da na svim projektima uključi civilni sektor. Inače, nevladine organizacije dobijale su sredstva na mnogim konkursima, poput onih Svetske turističke organizacije, UNDP, Kancelarije za evropske integracije, Delegacije Evropske unije u okviru projekata „Jačanje dijaloga između organizacija civilnog društva Srbije i EU“,“Podsticaj i obuka civilnog društva opštine Alibunar ka pristupanju ruralnom razvoju EU“…
Opštini na čijem je području rezervat prirode i najveća evropska kontinentalna peščara, ona Deliblatska, važna je ekologija pa lokalni čelnici vole da kao svoj veliki uspeh pomenu to što su zabranili izgradnju čađare. Deliblatsku peščaru, inače, vide kao pozamašan a nedovoljno iskorišćen privredni potencijal, bilo da je reč o poljoprivredi, turizmu ili preduzetništvu.
Siromaštvo
Sveukupno, privredna slika Alibunara je bleda. Stopa nezaposlenosti je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 27,4 odsto, što je u okviru vojvođanskog proseka, koji prema RSZ iznosi 27,2 odsto. Međutim, kada se opština Alibunar uporedi sa prosekom republike imamo negativan pokazatelj jer je stopa nezaposlenosti iznad prosečne stope u Srbiji koja prema podacima Međunarodne organizacije rada iznosi 23,7 odsto. Mesečna bruto plata u opštini je 355 evra, a neto plata 255 evra. To su podaci RSZ koje, predstavljajući potencijale opština u Srbiji, navodi SIEPA.
Prema uredbi kojom se utvrđuje jedinstvena lista razvijenosti regiona i lokalnih samouprava u Srbiji u 2012. godini, opština Alibunar bila je u trećoj od četiri grupe, sa stepenom razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka.
Nedavno objavljen Opštinski godišnjak za 2012. godinu (podaci o broju nezaposlenih po opštinama u decembru 2011), navodi da je najveći rast broja nezaposlenih u Vojvodini, i to 4.838. Osvrćući se na Alibunar sa 20.151 stanovnika, Godišnjak navodi da je zaposlenih 2010. godine bilo 2.481, a 2011. godine 84 manje (2.397). U decembru 2010. je bilo 2.952 nezaposlenih, a godinu dana kasnije 2.845.
Zvanični podaci o prosečnim platama u opštinama su svežiji. Intresantno je pogledati kako su se zarade u Alibunaru kretale od početka ekonomske krize do sada, u odnosu na vojvođanski prosek. Zarada po stanovniku u Vojvodini je 2008. bila 7.651 dinar ili 93,4 evra, a 2012. je 9.332 dinara ili 82,1 odsto. Dakle, plate Vojvođana su pale 12 odsto. U Alibunaru plata je dobrano tanja od vojvođanske, ali je za vreme sveopšte krize padala sporije. Naime, alibunarska zarada po glavi stanovnika u 2008. iznosila je 2.715 dinara ili 33,2 evra, a 2012. je bila 3.602 dinara ili 31,7 evra. To je pad od 4,5 odsto.
Poslednje merenje zvanične statistike pokazalo je da je Alibunar po prosečnim zaradama zaposlenih među tri vojvođanske opštine sa samog dna tabele. Naime, plata u ovoj varoši s kraja 2012. godine iznosila je svega 29.351 dinar. Tanje koverte kući su nosili samo zaposleni u Bačkom Petrovcu i Plandištu. Pomenimo, istovremeno, republički prosek je iznosio 41.558 dinara, a Vojvođani su u proseku imali 40.002 dinara.
Slađana Gluščević (Autonomija)
Želite više informacija?
(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)