Pitanje temeljnog vrednosnog preokreta i prirode preovlađujućih političkih uverenja nakon promene vlasti u Srbiji nije presudno važno samo za njene građane nego i za građane zemalja u okruženju. Ovaj preokret je često posmatran s rezervom i skepsom, kako iznutra tako i spolja. Postoje mišljenja (u čijim su korenima iskustveno zasnovani strahovi) da ni sledeća generacija/postavka vlasti ni Srbiji, ni njenim komšijama neće doneti ništa značajno bolje i demokratski funkcionalnije. Prema ovim viđenjima, Srbijom će još dugo harati zloduh autoritarnosti i agresivne nacionalističko-populističke propagande, a njene pretenzije ka mešanju u političke procese u susednim zemljama ostaće nepromenjene.

U Srbiji se, s druge strane, tokom poslednjih godinu dana ustalio jedan prilično neobičan i bizaran običaj – akteri u ukupnom opozicionom polju se međusobno nadgornjavaju i “sapliću”, a građani se proglašavaju krivima i odgovornima zbog uskraćivanja masovnije podrške ovoj ili onoj opozicionoj opciji, jednako kao i zbog dugog trajanja autokratskog režima. Reklo bi se da su ključne odrednice projekcija budućeg političkog preokreta (jer do njega će ranije ili kasnije svakako doći) nada, skepsa, upornost, cinizam, malodušnost, vera i krajnje odsustvo poverenja u određene politčke aktere. U ovoj sveopštoj kakofoniji nije uvek jednostavno sagledati kako izgleda foto-robot poželjnog poltičkog stanja u Srbiji.

Iako na pitanje šta zaista žele građani u Srbiji i kako zamišljaju vrednosni spektar preokreta i buduću vlast nije lako dati jednoznačan odgovor, najnovije istraživanje javnog mnjenja predstavljeno sredinom jula, a realizovano tokom juna 2026. godine, koje su sproveli Crta i Democracy Action Lab (DAL) Univerziteta Stenford iz Sjedinjenih Američkih Država, daje nekoliko smernica koje bi mogle biti važne u dubinskom razumevanju trenutnog političkog stanja. Istraživanje Stavovi građana Srbije je sprovedeno od 10. do 24. juna, metodom lice-u-lice, na reprezentativnom uzorku od 2.324 ispitanika – punoletnih građana Republike Srbije.

U intervjuu s Jelenom Jelovac za Nova.rs povodom burnih reakcija na istraživanje (kako od strane vlasti, tako i opozicije), Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, napomenuo je “da se neki prave nesvesni veličine promena kroz koje Srbija prolazi već više od godinu dana”, da je vlast izgubila oreol neranjivosti, a da građani emituju nesumnjivu referendumsku atmosferu u kojoj se “borba vodi između dva pola – Vućićeve i studentske liste”.

Pored rezultata istraživanja koji su u prvi mah izazvali najveću pažnju – za koga bi građani glasali na predstojećim izborima, pažljivija analiza otkriva i one podatke koji upućuju na važne, strukturne karakteristike koje deluju kao manje vidljive ali čvrste referentne tačke, koje se kriju iz puke pojavnosti i istovremeno deluju kao njen skriveni uzrok.

Prva značajna činjenica koju nam ovo istraživanje pokazuje je – vera u demokratiju. Iako 60% ispitanika smatra da “demokratija u Srbiji ne funkcioniše”, isti procenat istovremeno veruje da je “demokratija najbolji politički sistem”. Pri tome, u odnosu na ovo pitanje prisutna je dramatična razlika između onih koji podržavaju studentsku listu (85% veruje u demokratiju) i ispitanika koji podržavju SNS (38% smatra demokratiju najboljim sistemom). Takođe, privrženost demokratiji proporcionalno je povezana sa stepenom obrazovanja – što je stepen obrazovanja viši, veća je i opredeljnost za demokratiju. U vezi s tim, interesantan je i odnos prema legalnosti i “legitimnosti”. Čak dve trećine ispitanika smatra da je Predsednik i Vlada moraju da poštuju normativna ograničenja (Ustav i zakone), bez obzira na nivo podrške koju su dobili (ili će dobiti) na izborima.

Sledeća važna činjenica je poverenje u institucije. Uprkos orkestriranoj propagandnoj lavini na režimskim medijima, državni univerziteti su ocenjeni kao institucije od najvišeg poverenja (71%). Nasuprot tome, Narodna skupština (31%) i političke stranke (19% ispitanika) su percipirane kao institucije u koje se ima najmanje poverenja. Ono što je najinteresantnije je poverenje u instituciju Predsednika države – istraživanje beleži najveći pad u poslednjih nekoliko godina i trenutno iznosi 35 %.

Konačno – spoljna politika. I pored uobičajenog narativa o bratskim odnosima s Rusijom, istraživanje pokazuje nešto drugo – većina ispitanika (42%) je opredeljena za “bližu saradnju” s Evropskom unijom, dok se u korist Rusije izjasnilo 30% anketiranih građana. Značajan procenat ispitanika (25%) se izjasnio kao neutralan po ovom pitanju. I u ovom slučaju politička opredeljenost snažno utiče na spoljno političku orijentaciju – glasači SNS-a su za bliže odnose s Rusijom (60%), za razliku od budućih glasača studentske liste koji su u ubedljivoj većini okrenuti Evropskoj uniji (75%).

Srpsko društvo funkcioniše, dakle, kao dve duboko podeljene, paralelne, a ipak asimetrične realnosti. Glavni elementi ove podele su starost i obrazovanje, što je i na simboličnom i na realnom nivou sadržano u fenomenu studentskog pokreta. Ipak, činjenica da veći procenat ispitanika podržava studentske proteste (59%) u odnosu na najavljenu studentsku listu (44,9%) otvara pitanje o daljoj političkoj, (pred)izbornoj artikulaciji većinskog raspoloženja građana Srbije. Drugim rečima, da bi se premostio jaz neophodno je u potpunosti razumeti o čemu nas informiše ovo istraživanje. Da to ukratko i rezimiramo – građani Srbije od (pobedničke) alternative u odnosu na autoritarni režim očekuju da bude nesumnjivo posvećena demokratiji, da ima podršku državnih univerziteta (studenti, profesori) i da bude orijentisana ka Evropskoj uniji. Izbor racionalne strategije ne podrazumeva ništa više, ali i – ništa manje.

(AntenaM, foto: Autonomija)