Današnja javna sednica Komisije za planove u vezi sa Nacrtom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada u anfiteatru Spemsa prekinuta je nakon što su aktivisti bacili dve dimne bombe i razvili transparent „GUP je GLUP“.

Aktivista Brajan Brković potvrdio je za Autonomiju da je isključio iz struje projektore na kojima su bile prezentacije, nakon čega su bačene i dimne bombe.

Aktivisti su poručili su da je “ovo grad građana” i pozvali da se prekine sednica.

Sednica na kojoj je bila predviđena rasprava o primedbama koje su građani podneli oko 13.000 primedbi na Generalni urbanistički plan počela je insistiranjem građana da se predstave članovi komisije za planove, a situacija je na momente bila na ivici incidenta.

Građani su dobacivali i prilazili stolu za kojim sede članovi komisije, tražeći da im se predstave, da kažu gde su im adrese biroa i “koliko kvadrata su projektovali za Galens”.

Brković je za Autonomiju rekao da je to bila reakcija mladih ljudi i građana Novog Sada koji su nezadovoljni činjenicom da se 13.000 primedbi na Generalni urbanistički plan igonoriše. Ocenio je i da za vlasti i ljude koji se bave GUP-om postoji podeljeno društvo u kojem oni rade u interesu bogatih, dok su obični građani prepušteni sami sebi.

“Mi smo prinuđeni da, usled ignorisanja institucija, reagujemo na način da prekinemo ovu sednicu. Želimo da im skrenemo pažnju da ako nastave na ovaj način da se ponašaju, dobiće mnogo radikalnije stvari od dima u sali. Ovo je za budućnost građana”, poručio je Brković.

Pauza koja je data nakon incidenta trajala je pun sat, a u tom periodu građani su sami izlazili za govornicu i predstavljali probleme koji ih tište u njihovom delu grada.

Direktor JP Urbanizam Dušan Miladinović je nakon podugačkog telefoniranja napustio salu, da bi nakon sat vremena pauze predsednik Komisije za planove Radonja Dabetić prekinuo sednicu, najavljujući njen nastavak “kad se budu stekli uslovi”.

Prethodno je tokom predstavljanja primedbi obrađeno svega dvadesetak od gotovo 13.000 pristiglih,

“Svi ćemo izaći”

Inače, sednica je od samog početka bila na ivici incidenta, a počela je prozivkom od strane aktiviste inicijative “Sačuvajmo zelene površine – Telep” Aleksandra Lazarevića, koji je zatražio od članova komisije da se predstave i kažu ko je od njih koliko kvadrata projektovao za Galens.

Predsednik komisije Radonja Dabetić je rekao da su njihova imena javno dostupna i da neće ispuniti zahtev aktivista, nakon čega je nastala gužva. Lazarević je konstatovao i da je samo jedan član komisije licencirani urbanista.

“Za koga radi ova komisija? Za velike investitore u gradu ili građane? Jer, jedino što se prihvata jeste povećanje spratnosti”, naveo je Lazarević.

Dabetić je tražio da se svi vrate na svoja mesta, napominjući da nije u pitanju javna rasprava već javna sednica Komisije za planove.

“Svako ko je podneo primedbu, dobiće reč”, naveo je on, nakon čega se situacija na sednici primirila

Tokom predstavljanje primedbi i obrazloženja za njihovo odbijanje od strane prisutnih uposlenika JP “Urbanizam”, povremeno je dolazilo do burnih reakcija publike, nakon opaski direktora Urbanizma ili nakon što su podnosioci primedbi bili nezadovoljni njihovom prezentacijom.

Tako je Predrag Milošević iz MZ “Ivo Andrić” skrenuo pažnju na činjenicu da su se neke primedbe koje su navodno podnete u ime te mesne zajenice, zapravo primedbe za koje je potpise možda sakupio lokalni SNS, a da su oni organizovali zbor građana kako bi odbacili predviđena rešenja iz GUP-a za taj deo grada. Pozdravio je odustajanje od izgradnje zgrade Poreske uprave u tom kraju.

“Pozdravljamo odluku o Poreskoj upravi, ali ne zbog peticije nego zbog zbora, to treba da se naglasi”, naveo je on.

Podsetio je da su se građani na zboru izjasnili protiv planirane javne garaže, napominjući kako preko puta Limanske pijace postoji garaža koja je poluprazna, te da oni predlažu da se umesto još jedne garaže gradi besplatan parking. Milošević je izneo i argumente protiv planiranih sportskih sadržaja neposredno uz saobraćajnice za budući most, te koncertne dvorane, napominjući kako ih u tom delu grada ima čak dve.

“Razmislite još jednom, nemojte olako shvatati zbor građana. Jer, ako počnu radovi, možemo lako pozvati komšije da izađu napolje“, rekao je Milošević, na šta je iz publike odgovoreno “Svi ćemo izaći”.

„Odbačeno“ ili „ne prihvata se“

Predstavnici Urbanizma su, po automatizmu i u prepoznatljivom maniru, odbacivali redom primedbe, a bilo je i slučajeva da su pogrešno interpretirali ili preskočili delove podnetih primedbi. Tako je bilo i u slučaju primedbi Miroslava Blanuše iz Sremske Kamenice, koje uopšte nisu bile zavedene u JP Urbanizam. Nakon što je Blanuša skrenuo pažnju na to, Radonja Dabetić ih je preuzeo i najavio da će one biti uvrštene u materijal i da će biti zatraženo od obrađivača da se i o njima izjasni.

Blanuša je insistirao na tome da Nacrt GUP-a nije usklađen sa Prostornim planom posebne namene panevropskog koridora Dunav, iako je to zakonska obaveza. Naveo je da u tom planu brodogradilište postoji, kao i da lokacija nije mogla biti prenamenjena za opštegradski centar.

Direktor JP “Urbanizam” Dušan Miladinović je odgovorio da, u skladu sa uredbom Vlade Srbije, taj dokument ne važi u četiri grada – Novom Sadu, Pančevu, Beogradu i Smederevu.

„Primenjuju se planovi generalne regulacije u ovim gradovima i Prostorni plan ne zadire u ove gradove u ovom smislu“, naveo je Miladinović.

Međutim, Blanuša je insistirao na tome da je reč o kršenju zakona, podsećajući da je planom na koji se poziva planirana i propisana modernizacija pomentih šest brodogradilišta na Dunavu.

„A odgovorni urbanista ih je modernizovao tako što ih je obrisao gumicom, protivpravno„, istakao je Blanuš

Podsetimo, najviše primedbi je i bilo na planiranu izgradnju na toj lokaciji, gde bi trebalo da nikne takozvani “Novi Sad na vodi”, što zahteva i pomeranje odbrambenog nasipa više stotina metara u Dunav, i praktično drastično sužavanje korita reke na tom delu. Tuda bi trebalo da prođe i novi most, sa pratećim vijaduktom, zbog čega su brojne organizacije i inicijative građana protestovale u više navrata i obratile se čak i evropskim i međunarodnim organizacijama.

Dalibor Stupar (Autonomija)