Kraj 20. veka, obeležen u Jugoslaviji ratom, krizom i mafijom, inspiriše jednu izložbu u Beogradu koja posetioce vodi u „Lavirint 1990-ih“ kako bi pobegli od mračne prošlosti koja proganja Balkan, piše u reportaži francuske agencije AFP.

Izložba otvorena ovog meseca, poredi kolaps te prosperitetne zemlje koja je upala u oružani sukob i optimizam ostalog sveta posle godina Hladnog rata.

Bila je to „decenija obeležena digitalnom revolucijom, eksplozijom pop-kulture, vladavinom Madone, hitovima Majkla Džeksona i Nirvane… i masakrom u Srebrenici, bombardovanjem i opsadom Sarajeva“, piše AFP.

„Lavirint 1990-ih“ počinje video-montažom, tematskim pesmama popularnih TV emisija, muzičkim spotovima i odlomcima iz govora Slobodana Miloševića, tadašnjeg predsednika Srbije i tadašnje Jugoslavije.

Malo dalje nacionalistički simboli zamenjuju socijalističke: nazive ulica, spomenike, zastave… završavajući snimkom paravojnih vođa koji pevaju usred zabavne emisije, piše u tekstu.

Vidno uznemirena posetiteljka (63) rekla je za AFP da joj se plače jer „toliko toga smo zaboravili… koliko je bilo intenzivno, koliko je dramatično bilo, koliko je života pogođeno i koliko je života tragično izgubljeno“.

Počev od 1991. godine, Jugoslavija je upala u najgori sukob na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. Za deset godina živote je izgubilo više od 130.000 ljudi, milioni su bili primorani da napuste svoje domove, a 11.000 se i danas vodi kao nestalo, podseća AFP.

Slike opsade Sarajeva, zarobljenog civilnog stanovništva, koncentracionih logora i kolona izbeglica proganjaju posetioce izložbe, baš kako i opsedaju region posljednjih 30 godina, konstatuje novinar.

Na jednom zidu novčanice s nizovima nula, slike radničkih štrajkova i policajci koji poziraju s golom plesačicom – sve podseća na inflaciju, ekonomsku krizu i atmosferu dekadencije.

„Bukvalno smo izgradili lavirint da bismo metaforu pogurali dalje – da pokažemo da smo devedesetih ušli u lavirint iz kojeg još nismo našli izlaz“, objašnjava za AFP jedna od kustoskinja izložbe, istoričarka Dubravka Stojanović.

U središtu priče je 1995. godina – ključna za Jugoslaviju, „posebno obeležena masakrom u Srebrenici 8.000 muslimanskih muškaraca i tinejdžera koje su ubile srpske separatističke snage što je za međunarodno pravosuđe bio genocid“, piše AFP.

„Dok su se tu krvlju iscrtavale nove granice, na zapadu je te iste godine rođena Šengenska zona brišući međe koje su razdvajale države članice“, podseća agencija.

„Bilo je to potpuno apsurdno… A ti ratovi nisu doneli ništa osim patnje nevinih, a odgovorni nikada istinski nisu odgovarali“, rekao je za AFP 39-godišnji posetilac izložbe.

„Trideset godina kasnije, niko od onih koji su učestvovali u ratu – bilo da su šefovi država-članica EU ili kandidata za članstvo u EU, ne priznaje počinjene zločine“, piše AFP.

„U svakoj zemlji primećujemo isto: Niko ne govori o svojoj odgovornosti, samo o odgovornosti drugih. To onemogućava pomirenje“, rekla je Dubravka Stojanović.

„Ali svaki lavirint mora da ima izlaz“, dodala je optimistično, piše AFP i navodi da je rekla da je „cilj ove izložbe da pomogne ljudima da traže i nađu taj izlaz“.

„Stoga lavirint ima sobu posvećenu herojima – onima koji su odbili da učestvuju u ratu, i prostoriju u čast nezavisnih medija i mirovnih aktivista“, piše agencija.

Autori izložbe su takođe želeli da prikažu trenutke radosti u mraku: plivanje ispod bombardovanog mosta, ples na rejv-zabavi u ruševinama i poruke nade, poput „Ljubav će nas spasti“ ispisane na zidu u Zagrebu tokom rata.

„Bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost, ljubav ne poznaje granice“, napisala je knjizi utisaka gostiju izložbe Sofija koja je došla iz Skoplja.

„Lavirint 90-ih“ je već predstavljen u Sarajevu i Podgorici, a planirano je i njeno putovanje u Hrvatsku i Sloveniju, zaključuje AFP.

(Beta)