Regionalna Akademija za razvoj demokratije iz Novog Sada pokreće inicijativu za podizanje spomenika carici Mariji Tereziji, koja je Novom Sadu na današnji dan 1748. godine dala status slobodnog kraljevskog grada.

Kako se navodi u saopštenju za javnost članice Izvršnog odbora ADD-a Aleksandre Jerkov, inicijativa će biti upućena Gradskoj upravi Novog Sada kako bi se započela neophodne procedura za realizaciju ove ideje.

„Istorija Vojvodine i Novog Sada ne mogu se pisati bez dubokog poštovanja prema jednoj od najznačajnijih vladarki Evrope – Mariji Tereziji, čije su reforme i vladavina preobrazile celu Vojvodinu i postavile temelj modernom razvoju Grada. Njen doprinos nije samo značajan već i raznovrstan, što opravdava ideju o podizanju spomenika u njenu čast u Novom Sadu. Kao vladarka koja je težila modernizaciji svog carstva, Marija Terezija ostaće upamćena kao jedna od najvećih reformatorki u Evropi u oblasti državne uprave, obrazovanja, ekonomije, poljoprivrede, zdravstva i građanskih prava“, navela je Jerkov.

Prema njenim rečima, za vreme vladavine Marije Terezije grad Novi Sad je 1. februara 1748. godine dobio status slobodnog kraljevskog grada, što mu je donelo veću autonomiju i prava, te je značajno doprinelo njegovom kulturnom i ekonomskom uzdizanju.

„Isti status kasnije su dobili i drugi gradovi Vojvodine i to je predstavljalo osnov za njihov ubrzan razvoj. Marija Terezija je uvela katastarski sistem, omogućavajući preciznije upravljanje zemljišnim resursima i efikasniju naplatu poreza. Ovaj potez bio je ključan za ekonomski razvoj Vojvodine, posebno u poljoprivredi. Razvoj kanalske mreže i isušivanje močvarnog tla pod njenom vladavinom takođe su imali presudan uticaj na unapređenje trgovine i transporta, što je bilo od vitalnog značaja za ekonomiju Vojvodine“, napisala je Jerkov.

Dodala je da se njen uticaj nije ograničavao samo na ekonomiju i administraciju, jer je Marija Terezija značajno doprinela i oblasti obrazovanja i zdravstva.

„Osnivanje škola, promocija nauke i obrazovanja za žene, kao i poboljšanje medicinske nege i osnivanje bolnica, bili su deo njenih napora ka poboljšanju kvaliteta života njenih podanika. Uvođenje obaveznog obrazovanja za decu oba pola od 6 do 16 godina predstavljalo je prekretnicu u razvoju obrazovanja na ovim prostorima“, navela je Jerkov i dodala da njen rad na unapređenju poljoprivrednih metoda, podsticanju razvoja svilene industrije, i reformi u pravosuđu, dodatno naglašava njenu ulogu kao reformatorke koja je duboko uticala na društveni i ekonomski razvoj.

Jerkov je ocenila da je, vladajući Habsburškom monarhijom, Marija Terezija pokazivala toleranciju i razumevanje prema narodima koji su živeli na teritoriji carstva.

„Njena politika prema srpskom narodu, u poređenju sa ostatkom Evrope toga vremena, bila je progresivna, posebno u pogledu verske tolerancije i građanskih prava Srba unutar carstva. U vreme kada su verske i etničke tenzije često dovodile do konflikata, njen pristup je bio inkluzivan. Pod njenom upravom, srpska zajednica u Habsburškoj monarhiji doživela je značajno kulturno i duhovno uzdizanje. Ovakav odnos doprineo je ne samo očuvanju srpskog identiteta, već je i omogućio njihovu integraciju u šire društvene strukture carstva. Srbi su, pod njenom vladavinom, imali priliku da se razvijaju i napreduju, kako u obrazovanju, tako i u vojsci i administraciji, što je bilo posebno značajno u periodu kada su mnoge evropske države bile manje otvorene prema etničkim i verskim manjinama“, navela je Jerkov.

Prema njenim rečima, podizanje spomenika Mariji Tereziji u Novom Sadu bio bi, ne samo odavanje počasti velikoj istorijskoj ličnosti, nego i simbol trajne veze između prošlosti i budućnosti grada.

„To bi bio podsetnik na njeno nasleđe koje i danas živi u temeljima grada kom je ona dala ime – u njegovoj otvorenosti i težnji ka, kulturi, nauci, napretku i modernizaciji. To bi bio korak ka daljem jačanju identiteta grada kao mesta gde se prošlost i sadašnjost susreću i oblikuju put ka zajedničkoj budućnosti.

(Autonomija)