U sporednim i uskim ulicama glavnog grada Abhazije potmulo tutnjanje i miris nafte su ponovo uobičajeni. Drndavi dizel generatori proizvode struju usred stalnih nestajanja struje koja su razgnevila stanovnike i podsetila na posleratni haos pre skoro tri decenije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Međutim, mnogi Abhazi su posebno ljuti zbog uzroka nestanaka struje – bitkoine.

Ili, tačnije, „rudare“ kriptovaluta čiji računarski serveri isisavaju struju iz električne mreže otcepljenog gruzijskog regiona.

„Da budem iskrena, posle rata je, po mom mišljenju, bilo lakše“, rekla je jedna frustrirana stanovnica Suhumija, Rima Hašba (67).

„Moramo da se naviknemo na raspored koji nam oni diktiraju. Veoma je teško, jer je konstantno: svetla su uključena, voda je isključena; voda je uključena, svetla su isključena. Ili nestane internet. Ne možete čak ni da uključite mašinu za pranje veša“, rekla je za RSE.

Izolovana i odsečena od većeg dela sveta od 2008. godine, privreda Abhazije se u velikoj meri oslanja na trgovinu s Rusijom – proizvodi idu na sever, a ruski turisti i odvažni biznismeni ka jugu.

Međutim, od 2016. region s 250.000 ljudi takođe je centar uspešne industrije kriptovaluta. Preduzetnici – uglavnom ruski – uvoze računarske delove i koriste abhazijsku jeftinu električnu energiju, povoljne cene nekretnina i labave propise de fakto vlade da bi postavili „farme servera“ i pokušali da profitiraju od globalne eksplozije digitalnih valuta.

Za razliku od pravih valuta koje štampaju ili kuju vlade, kod digitalnih valuta, grubo govoreći, komplikovani računarski algoritmi u osnovi proizvode – ili „rudare“ – valute. To zahteva velike količine skupe kompjuterske opreme koja troši ogromne količine energije.

Nezavisno od slabe regulacije u Abhaziji, postoji još jedna trenutna korist: vrednosti kriptovaluta su u velikom porastu. Jedan bitkoin sada vredi oko 19.000 dolara, a sledeća najvrednija valuta, itirijum (Ethereum), košta skoro 600 dolara.

‘Nekontrolisana potrošnja električne energije’

Velika većina zemalja smatra Abhaziju – region s bujnom prirodom uz obalu Crnog mora – delom Gruzije.

Ona je, međutim, izvan kontrole vlade u Tbilisiju od rata ranih devedesetih. Njenu nezavisnost priznala je Moskva 2008. godine, pošto je Rusija napala Gruziju u oružanom sukobu koji je izbio u Južnoj Osetiji, drugoj otcepljenoj gruzijskoj oblasti. Rusija drži trupe u oba regiona.

Siva zona pravnog statusa Abhazije sputala je njen razvoj, sprečavajući strane investicije za modernizuju privrede. To uključuje i njenu električnu mrežu, čiji je glavni izvor energije hidroelektrana Inguri, najveća na Južnom Kavkazu.

Uprkos stalnim tenzijama, postrojenje iz sovjetske ere koje se nalazi na liniji između Abhazije i ostatka Gruzije, proizvodi struju za obe strane. U prošlosti je oko 60 odsto njene proizvedene energije odlazilo na teritoriju pod kontrolom vlade, a 40 odsto u Abhaziju.

Potražnja Abhazije za električnom energijom naglo je porasla poslednjih godina. Prema jednoj proceni, oko 48 odsto struje proizvedene u hidroelektrani Inguri sada odlazi u Abhaziju.

Za to je krivo rudarenje kriptovaluta.

„Od 2016. aktivnosti rudarenja kriptovaluta počele su da se haotično razvijaju u republici. Nedostatak zakonskih propisa koji regulišu tu aktivnost doveo je do nekontrolisane potrošnje električne energije„, rekla je ministarka ekonomije u de fakto vladi Kristina Ozgan, na sastanku kabineta 18. novembra.

Naziru se i nove brige. Inguri bi trebalo da se zatvori u februaru zbog očajno potrebnih popravki opreme iz sovjetske ere. To znači da bi Abhazija mogla da doživi i još drastičnije nestašice struje.

Na to dolazi još jedan sloj haosa – deficit električne energije znači da je uprava za elektrosnabdevanje morala da kupi struju od Rusije, često po stopama koje su tri ili četiri puta veće od standardnih cena u Abhaziji.

‘Kriptofarme’

Inženjeri su rekli vladinim zvaničnicima da u regionu postoji oko 150 „kriptofarmi“, odnosno zgrada ili skladišta u kojima se nalaze redovi i redovi računarske opreme koja guta struju.

Zajedno, oni mesečno troše oko 40 miliona kilovat-sati električne energije, mada neki inženjeri procenjuju da bi to moglo biti čak 120 miliona kilovat-sati, što je pozamašan deo ukupne potražnje u tom regionu.

Veruje se da je većina investitora, koji su osnovali farme, došla iz Rusije, gde su vlasti ove godine donele nove propise i nadzor nad industrijom kriptovaluta.

U Abhaziji su vlasti u prošlosti pokušale da nametnu neka pravila i ograničenja. Zvanično je rudarenje kriptovaluta zabranjeno u decembru 2018. godine. Zabrana je, međutim, beskorisna s obzirom na rupe u zakonu i sprovedeno je malo, ako uopšte, kazni ili ograničenja.

Ove godine industrija kriptovaluta je ponovo legalizovana pošto je nova administracija došla na vlast posle borbe za moć među rivalskim političkim klanovima.

Vlasti su u septembru usvojile nekoliko mera kako bi pokušale da obuzdaju tu industriju. Mere uključuju 60-dnevno ograničenje na uvoz računarskog hardvera i uvođenje sistema dozvola. Štaviše, mere traže četvorostruko povećanje cena električne energije za rudare kriptovaluta.

To ipak nije sprečilo regionalnu elektrodistribuciju da početkom novembra uvede stalna isključenja struje.

„Preopterećenje električne mreže, koje je već u žalosnom stanju, dovodi do čestih havarija; isključuje transformatore i trafo-stanice“, navela je koalicija opozicionih grupa u saopštenju ovog meseca. „Kućni aparati i drugi električni uređaji se kvare usled naglih i čestih promena napona u domaćinstvima. S tako neorganizovanim pristupom problemu, stvari će biti samo gore.“

U Dramskom pozorištu Suhumi, omiljenoj prestoničkoj ustanovi, neprestana isključenja uništila su pumpe koje sprečavaju poplavljivanje prostorija, rekao je direktor pozorišta Irakli Hintba. A scenska oprema i kompjuteri u pozorištu su stalno isključeni.

„Generalno, to je divno, naravno“, rekao je Hintba sarkastično, „zbog činjenice da neko zarađuje puno novca nemilosrdno trošeći kolektivni resurs (električnu energiju), a mi i čitava država moramo snositi gubitke i generalno trpeti na svaki mogući način“.

„Pokušavam da smislim kako da zaradim ako imam samo četiri sata (bez struje) u radnom danu. Ali danas uopšte nije bilo struje. Bilo je samo na pet minuta“, rekla je za RSE lokalna novinarka Jekaterina Jenik.

„Sasvim je očigledno da su ovde potrebne najoštrije mere. Čitav svet se mora ujediniti i strogo zabraniti tu aktivnost sve dok ne sredimo našu električnu mrežu“, rekao je Aleksej Lomia, advokat iz Suhumija. „Legalno, nelegalno – zabranite sve, jer više nećemo to da trpimo.“

(Radio Slobodna Evropa)