Srednjoškolci iz Srbije za najveće nacionalne neprijatelje smatraju Albance (tako je odgovorilo 21, 2 odsto učenika), a zatim slede Hrvati (15 odsto), Romi (12,3 odsto) i Amerikanci (9,8 odsto). Nešto više od 17 odsto učenika srednjih škola kaže da ne vrednuje ljude po nacionalnosti, dok 9,7 odsto njih ističe da im niko ne smeta. Ovo su neki od rezultata istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava o stavovima i vrednosnim orijentacijama srednjoškolaca, u kojem je učestvovalo 630 učenika srednjih škola iz Beograda, Novog Sada, Kruševca, Zrenjanina, Niša i Novog Pazara.

Kao naciju koja im se najviše dopada četvrtina anketiranih srednjoškolaca navodi Srbe, a po 15 odsto ispitanika Grke i Ruse. Zanimljivo je da su se na listi „poželjnih“ nacija našli i Bošnjaci (6,3 odsto), Amerikanci (4,7 odsto) i Albanci (četiri odsto).

Istraživanje je pokazalo da čak 38 odsto srednjoškolaca ima ekstremno šovinističke i rasističke stavove prema Romima. Da su Romi manje sposobni za učenje smatra petina anketiranih. Čak 40 odsto učenika se slaže s tvrdnjom da Romi neće da uče i da više vole da prosjače, a 27 odsto da su predstavnici ove nacionalne manjine po prirodi prljavi ljudi.

Da su svesni problema sa kojima se Romi suočavaju u društvu govori podatak da je skoro polovina đaka odgovorila da Romi nemaju uslove za učenje kod kuće. Međutim, 38 odsto se složilo sa tvrdnjom da su Romi lenji za učenje. Oko 43 odsto učesnika ispitivanja slaže se da je ova manjinska zajednica višestruko diskriminisana, a 61 odsto đaka podržava stav da Romi treba da budu ravnopravni u društvu. U istoj klupi sa učenikom romske nacionalnosti sedelo bi 40 odsto anketiranih đaka, dok je za trećinu to neprihvatljivo.

S druge strane, nešto manje od trećine ispitanika je navelo da bi sedelo u istoj klupi sa gej osobom, dok to odbija 44 odsto njih. Istraživači konstatuju da na skali „nacionalnih neprijatelja“ još uvek prednjači LGBT populacija. Čak petina srednjoškolaca smatra da pripadnike ove populacije treba izbaciti iz škole, a 60 odsto se ne slaže sa takvim merama. Među negativnim komentarima srednjoškolaca (trećina je bila od muškaraca) može se pročitati da nam „uopšte nisu potrebni pederi“, da „ne treba to javno da pokazuju“, „pedere treba tući“, ali i ekstremne poruke „ubij geja“, „smrt pederima“ i „zaslužuju batine ako se javno izlažu“. Među manjim brojem pozitivnih komentara učenika su i „svako ima pravo na svoj život“, „gej je ok“, „imam dosta prijatelja van škole koji su gej… poštujem ih i volim“.

Prema rezultatima istraživanja, 40 odsto anketiranih srednjoškolaca tvrdi da je LGBT populacija bolesna, 21 odsto je neodlučnih, a 38 odsto se ne slaže sa stavom. Posmatrano prema polu, muškarci se daleko više slažu sa ovom tvrdnjom i daju daleko više ekstremne odgovore.

Posmatrano po gradovima postoje razlike: Beograd je pokazao negativnije stavove u odnosu na Niš i Novi Sad, a najliberalniji su stavovi u Zrenjaninu, gde je čak 42 odsto ispitanika koji se ne slažu uopšte sa ovom tvrdnjom i 17 odsto koji se slažu. U Beogradu se ukupno 47 odsto ispitanika slažu sa tvrdnjom da su osobe drugačije seksualne orijentacije bolesni. Oko 62 odsto učenika srednjih škola smatra da gej osobama ne treba dozvoliti pravo na brak, a 67 odsto ne bi dozvolili usvajanje dece od gej parova.

Kada reč o ispitivanju stepena tradicionalizma, istraživači konstatuju da su srednjoškolci u Srbiji veoma skloni stereotipima. Tradicionalniji su muškarci koji su jače usmereni da razmišljaju patrijarhalno. Zabrinjavajući je podatak o spremnosti na nasilje – istraživanje pokazuje da se svaki deseti ispitanik slaže sa tvrdnjom da žena povremeno zaslužuje batine. Međutim, 60 odsto učenika kaže da bi prijavili nasilje u porodici ako bi za takav slučaj saznali.

(Danas)