Zemlje članice Evropske unije odbile su da prime Rumuniju i Bugarsku u šengensku zonu, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Poljske, zemlje predsedavajuće EU, Jirži Miler.
Rumunija i Bugarska nisu ispunile obećanja koja bi im omogućila da budu primljenje u slobodnu zonu putovanja, rekao je Miler u Briselu, istakavši da je potrebno da Rumunija i Bugarska učine više u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

„Naš stav je jasan, protivimo se ulasku Bugarske i Rumunije u šengenski prostor u ovom trenutku! Mi smo hteli da izbegnemo da danas donesemo odluku, a da posle zbog nje žalimo“, izjavio je holandski ministar za imigraciju i pitanja azila Hert Lers.

Finski ministar policije Jirki Katajnen izrazio je protivljenje ulasku Rumunije i Bugarske ističući da bi svima u EU bi bilo bolje ako bi Bugarska i Rumunija pokrenule programe za rešavanje problema korupcije i organizovanog kriminala.

Zahtevi Rumunije i Bugarske odbačeni su zbog protivljenja Holandije i Finske, koje su i pre današnjeg sastanaka saopštile da se protive svakom daljem širenju te zone bez granica.

Šengen zonu sačinjavaju 22 zemlje od 27 zemalja članica EU (Velika Britanija, Irska i Kipar nisu unutar tog prostora), kao i Norveška, Island i Švajcarska. Za prijem neke države u šengenski prostor potrebna je jednoglasna saglasnost zemalja članica.

Poljska će, kao predsedavajuća Unijom, učiniti sve da dođe do rešenja pitanja članstva Rumunije i Bugarske u šengenu pre samita EU koji treba da se održi 17. i 18. oktobra, saopšteno je ranije iz poljskog predesništva EU.

Diplomate iz više evropskih delegacija, međutim, smatraju da neće biti pronađeno nikakvo rešenje pre samita i da će biti potrebna arbitraža vođa EU.

Iz diplomatskih krugova EU moglo se čuti da Rumunija i Bugarska ispunjavaju sve tehničke uslove da budu na spoljnim granicama šengenskog prostora, ali da je potrebno videti da li su u stanju da upravljaju tim granicama.

Basesku: Holandija nema pravo da žrtvuje jačanje Evrope

Bugarski ministar unutrašnjih poslova Cvetan Cvetanov oštro je reagovao na današnji ishod događaja, rekavši da odbijanje ulaska u zonu Šengena novim zemljama predstavlja podrivanje projekta EU.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku juče je ocenio da Holandija nema pravo da „žrtvuje“ jačanje Evrope kako bi zadovoljila svoje desničarske ekstremiste, misleći na ekstremnu desničarsku Partiju za slobodu Gerta Vildersa.

„Naravno da smo mogli da pretpostavimo da vlada koju podržava ekstremna desnica može da zauzme takav stav, ali holandska vlada treba da razume da ne možemo da žrtvujemo politiku čiji je cilj jačanje Evrope, kako bismo zadovoljili ekstremiste“, rekao je Basesku državnoj televiziji TVR i ponovio da Rumunija zadovoljava uslove za ulazak u šengen-zonu.

Nezvanično, Holandija i Finska nisu jedine zemlje koje se protive primanju Rumunije i Bugarske u šengensku zonu, ali su jedine koje to javno saopštavaju. Zbog toga se razgovara o kompromisnoj formuli da im se dozvoli ulazak u fazama. U prvoj fazi, 31. oktobra, otvorili bi se aerodromi i luke za šengen-zonu, a jula 2012. kopnene granice.

(agencije)