NOVI SAD – Danas armija zaposlenih u Vojvodini radi i za manje od minimalne plate, koja je oko 13.000 mesečno, a s tim novcem ne može se preživeti, izjavio je juče dr Milorad Mijatović, lider Samostalnih sindikata Vojvodine. On je kao primere gde se radnici plaćaju ispod minimalca naveo Livnicu u Kikindi i Brodogradilište u Apatinu, kao i „armiju ljudi koja radi u buticima i kafićima“. Samo zaposleni u javnom sektoru, poput obrazovanja, zdravstva, pravosuđa, uprave i drugih delatnosti, po Mijatovićevoj oceni, mogu da žive od svojih plata, jer imaju kolektivne ugovore sa svojim poslodavcem, državom.

– Sva istraživanja koja mi imamo u sindikatu govore da je u Vojvodini i Srbiji svaki četvrti zaposleni ili bivši zaposleni gubitnik u tranziciji, što znači ostao je bez posla, nema nikakva primanja i snalazi se kako zna i ume da bi preživeo. Tri petine zaposlenih imaju primanja koja su niža od 27.000 dinara, koliko je prosečna plata za 2007. godinu. Otuda ja postavljam pitanje da li u Vojvodini – gde su cene daleko više nego u ostalim delovima Srbije, i gde je inflacija u prošloj godini takođe bila daleko viša nego u celoj Srbiji – može da živi? Tvrdim da se ne može živeti. I to je ono što kod nas u sindikatima izaziva veliko nezadovoljstvo. Smatramo da Vojvodina kao uređeni ekonomski prostor mora da ima i neka svoja rešenja koja će biti takva da se može preživeti s novcem koji se ovde zaradi – kazao je dr Mijatović na jučerašnjoj sednici Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta na kome je, između ostalog, bilo reči o privrednim kretanjima u Vojvodini. On je istakao da je ta radnička organizacija „potpuno nezadovoljna“ socijalnim položajem zaposlenih, pogotovo u privredi, i da se zalaže za najnižu cenu rada višu od 70 dinara neto po radnom času, a ona je, kao što je poznato, za period jul–decembar 2007. godine iznosila 63,50 dinara. Mijatović je najavio da će sindikat na čijem je čelu za iduću sednicu Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta ponuditi predlog opšteg kolektivnog ugovora za Vojvodinu u kome će se nalaziti i predlog minimalne cene rada koje bi trebalo da se pridržavaju vojvođanski poslodavci. – Zaista je mnogo onih koji su nezadovoljni tranzicijom, koji čak nepodnošljivo žive. Tranzicija je uzela svoj danak, ona i dalje pokazuje zube i nalazimo se u veoma teškoj situaciji. Nama je potrebna jedna vrsta socijalne države, u kojoj će radnik na svom radnom mestu imati neku vrstu sigurnosti i bezbednosti na radu i dobijati platu za ono što zaradi. Srbija je jedina od okolnih zemalja u kojoj čovek radi, a ne dobija platu. Toga nigde nema – rekao je Mijatović i istakao da sindikati ne traže sigurnost zaposlenja jer znaju da je zapošljavanje na određeno vreme neminovnost. Prema podacima Pokrajinske službe za zapošljavanje, krajem decembra 2007. godine u Vojvodini je bilo više od 233.000 nezaposlenih ili za 22,9 odsto manje nego u istom periodu 2006. godine, a stopa nezaposlenosti iznosi 27 odsto. Od ukupnog broja nezaposlenih, preko 99.000 njih prvi put traži posao, dok je više od 115.000 osoba već bilo u radnom odnosu, a većina nezaposlenih (54,5 odsto) više od dve godine čeka posao. Među nezaposlenima većinom su žene (52,2 odsto) i stručna lica (59,3 odsto). Među nezaposlenima najviše je onih između 31 i 40 godina starosti (24,2 odsto). U 2007. godini zaposlilo se gotovo 194.000 Vojvođana, većinom (67,5 odsto) na određeno vreme, i to pretežno stručnjaka, i samo 156 pripravnika.

Gradjanski list