Evropska komisija (EK) je u najnovijem izveštaju za Srbiju za 2026. godinu, konstatovala je u obrazovanju i kulturi došlo do nazadovanja.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u Pregovaračkom timu Vlade za pregovore o pristupanju EU do 2017, za Danas kaže da se godišnji izveštaj EK posmatra kroz dve dimenzije: prva dimenzija je šta je urađeno u poslednjih godinu dana, a druga koliko je neka država spremna za članstvo u EU.

– Srbija je na otvaranju pregovora 2015. u Poglavlju 26, koje se tiče obrazovanja i kulture, imala ocenu 4. To je nasleđena ocena koju je ovaj režim dobio od prethodne vlasti. Međutim, ove godine ta ocena je spuštena na 3,5. Prvi put u istoriji se desilo da je nekome spuštena ocena spremnosti za članstvo u Poglavlju 26. A za ono što je rađeno u prethodnih godinu dana dobili smo “backsliding“, što je na skali od 0 do 5 koju koristimo, ocena 0. To je sramotno. Poglavlje 26 nema prava, nego se bukvalno postavlja pitanje da li ste evropska, civilizovana zemlja. To je civilizacijsko pitanje kako se kao zemlja odnosite prema obrazovanju, akademskim i umetničkim slobodama – ističe Međak.

On napominje da je Evropska komisija u najnovijem izveštaju otvoreno rekla da su u Srbiji ugrožene akademske i umetničke slobode.

– To je tretman koji se, po mom mišljenju, dešava u totalitarnim društvima. I da SNS nije pao sa vlasti, ubeđen sam da bi ovo poglavlje bilo ponovo otvoreno – ističe Međak.

Poglavlje 26 je, podsetimo, privremeno zatvoreno u februaru 2017, a mogućnost da dođe do njegovog ponovnog otvaranja pominjana je u više navrata u prvoj polovini ove godine u evropskim političkim i diplomatskim krugovima.

Poglavlja 25 Nauka i istraživanje i 26 Obrazovanje i kultura, smatraju se među najlakšim pregovaračkim oblastima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Razlog za to je činjenica da Evropska unija nema direktne nadležnosti nad obrazovnim sistemima država članica, osim u delu koordinacije i usklađivanja određenih standarda. Jedini pravno obavezujući akt, kada je reč o obrazovanju, je Nacionalni okvir kvalifikacija koji treba da bude usklađen sa evropskim, a tiče se regulisanih profesija.

Evropska komisija sada konstatuje brojne probleme u obrazovnom sistemu Srbije.

U izveštaju se navodi da je nivo javnih rashoda za obrazovanje bio skroman u 2025. godini i iznosio je oko 3,46 odsto BDP-a, što je ispod proseka EU koji je 4,7 odsto BDP-a.

Sprovođenje Strategije obrazovanja do 2030. godine i njenog akcionog plana kasni. Nacionalni prosvetni savet Srbije i Nacionalni savet za visoko obrazovanje nisu operativni od februara 2026. godine, jer nadležni organi nisu ponovo imenovali njihove članove.

“Na početku školske 2025/2026. godine razrešen je značajan broj direktora, a pojedinim nastavnicima u osnovnom i srednjem obrazovanju nisu obnovljeni ugovori o radu na određeno vreme. Tokom izveštajnog perioda došlo je do dodatnih razrešenja na svim nivoima obrazovanja, uključujući i početak školske 2026/2027. godine, čime je produbljen trend na koji je ranije ukazivano. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izdao je mišljenja o razrešenjima i suspenzijama nastavnika za koje je utvrđeno da su sprovedeni na osnovu diskriminacije i preporučio njihov povratak na posao. Pokrenut je značajan broj disciplinskih postupaka protiv nastavnika u osnovnim i srednjim školama u vezi sa obustavom izvođenja nastave prethodne godine, povezanom sa učeničkim protestima i blokadama”, piše, između ostalog, u izveštaju EK.

Komisija konstatuje i da su rezultati koje su naši učenici postigli na PISA 2025 testiranju i dalje ispod OECD proseka, a da je istraživanje o nastavi i učenju TALIS za 2024. godinu pokazalo da nastavnici u Srbiji iskazuju najniži nivo zadovoljstva svojom profesijom u regionu.

“Ovi nalazi se javljaju u kontekstu nedostatka nastavnog kadra i značajnog broja nastavnika zaposlenih na određeno vreme”, ističe se u izveštaju.

Dodaje se da su akademske slobode i institucionalna autonomija visokoškolskih ustanova dodatno narušene tokom izveštajnog perioda.

“Pritisci na akademsko osoblje su pojačani, naročito na one koji su učestvovali u protestima i blokadama, uključujući otpuštanja, disciplinske i krivične postupke, kao i kampanje blaćenja. Dva visoka državna zvaničnika iznela su preteće komentare o studentima u aprilu 2026. godine, nakon čega nisu usledile korektivne mere. U martu 2026. godine, nakon smrti jednog studenta, kriminalistička policija izvršila je pretres Univerziteta u Beogradu”, piše u izveštaju EK.

Ističe se i da su u novembru 2025. na Univerzitetu u Nišu, nadležni organi ukinuli tri departmana Filozofskog fakulteta radi osnivanja Fakulteta srpskih studija, bez prethodno pribavljenog mišljenja organa upravljanja relevantnih visokoškolskih ustanova, što je obavezno prema Zakonu o visokom obrazovanju.

“To dovodi u pitanje zakonitost te odluke i stvara pravnu nesigurnost u pogledu akreditacije nove ustanove. Ovaj slučaj je predmet sudskih postupaka koji su u toku”, navodi se.

EK konstatuje i da je u maju ove godine potpisan Memorandum o razumevanju sa Srpskom pravoslavnom crkvom o osnivanju Univerziteta Sveti Sava.

“Izmene Zakona o crkvama i verskim zajednicama usvojene su u avgustu 2026. godine, čime je SPC omogućeno osnivanje visokoškolske ustanove od posebnog društvenog značaja pod povoljnijim uslovima. Najavljene reforme visokog obrazovanja moraju biti transparentne, razmatrane kroz inkluzivne konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama i u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju”, stoji u izveštaju.

Kada je reč o obezbeđivanju kvaliteta u visokom obrazovanju, EK navodi da Nacionalno akreditaciono telo još nije podnelo zahtev za obnovu članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), nakon što mu je članstvo suspendovano 2020. godine.

Na pitanje šta mu je najveći utisak kada čita izveštaj, Vladimir Međak odgovara: “Sve”.

– Jer pitanje obrazovanja i nauke je pitanje stuba države. Evropska komisija je navela i otpuštanja nastavnika, pritiske, smanjenje plata. Sve su to notifikovali i rezultat je nula, a uz to su nam smanjili ocenu. To znači da idemo u suprotnom pravcu od Evropske unije. Zato i kažem da je ovo civilizacijsko pitanje, a SNS je krenuo u anticivilizacijskom smeru. Ovo je jedan od retkih primera gde je Evropska komisija napisala da Srbija danas ima manji stepen spremnosti za ulazak u EU nego 2012. godine, kada je SNS došao na vlast. I to nije samo pitanje obrazovanja. Iste ocene nalaze se i u delu koji se odnosi na kulturu Logično, jer su obrazovanje i kultura najslabije tačke cele stranke, kako kolektivno, tako i lično – ukazuje naš sagovornik.

On napominje da je ovo jedan od retkih primera da se izveštaj EK poklapa sa smenom vlasti.

– Nova vlast ima apsolutno slobodno polje da ovo uzme kao startnu poziciju, kao bazu, i da onda ispravlja stvari koje je odlazeći režim zabrljao. A oni su bukvalno zabrljali sve. Ovde imaju čak i potvrdu napismeno da je to bio ozbiljan civilizacijski korak unazad. Nova vlast zapravo treba da poništi sve što je dosadašnja radila i da nastavi u pravom smeru. Da SNS ništa nije radila 12 godina, Srbija bi bila u boljoj poziciji nego što je danas. Kada je pao Slobodan Milošević mi smo morali da popravljamo mostove, da rušimo porušene zgrade, a sada ćemo morati da vraćamo u život univerzitet, obrazovanje i stvari koje su oni rasturili u ovom poslednjem naletu. A da ne pričamo o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Jer nikada ovakav stepen korupcije i organizovanog kriminala nije postojao u Srbiji. Bukvalno nikada, po svim svetskim parametrima ovo je najviši nivo – ističe Međak.

(Danas, foto: Autonomija)