Znam. Re?i ?ete da su Liga i njen ?elnik jaki na gestu i retorici, a nikakvi u politici. Sve je ta?no. Sve, do poslednjeg ?varka. Ali, on je u Barseloni, a vi niste.

A gde je, na primer, ju?e bio ?e Gevara Vulin?

Nemojte biti pakosni. ?ovek se sku?io i više nema potrebe da putuje u Kanadu. Ju?e je srpski ?e bio u Šibeniku, i to u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice, gde je prisustvovao ustoli?enju novoizabranog episkopa dalmatinskog Nikodima Kosovi?a. Kao i vi, ni ja nemam pojma ko je taj tip, ali to sada nije ni važno. Važnije je nešto drugo – šta ?e ministar odbrane u crkvi na ustoli?enju episkopa?

Tom ustoli?enju trebalo je da prisustvuju Kosovi?ovi ortaci iz crkve, vernici, ro?aci, kumovi, prijatelji, komšije, radosna mladež, horski peva?i, umetnici na trapezu i patuljci iz vrta – samo ne ministar odbrane.

U ustavu Srbije, u tom abortiranom nacrtu pristojno ure?ene države, piše da je crkva odvojena od države. Gra?ani su, se?am se, o?ekivali savim druga?iju formulaciju, onu primereniju evropskoj tradiciji, ali su umesto nje u lice dobili punu kantu kleronacionalisti?kih pomija. U Srbiji, dakle, država nije odvojena od crkve, što se i vidi na svim važnijim skupovima gde se mantijaši sa Makijavelijevim šegrtima otimaju za mesto u prvom redu, umesto da, kao ri?obradi svojevremeno, si?u u narod, isceljuju leprozne, bodre prezrene i mole za grešne.

Vremena su se promenila, pa utješiteljski i karitativni rad mantijaša više nije (a kad je i bio) crkveni prioritet. Sada su prioriteti vlasni?ke knjige, hektari i kvadratni metri. Kolaboracija sa ovako uticajnom svetovnom silom iznimno je važna, pa ne ?udi da je promišljeni Maksimus izaslao Vulina u Šibenik, da se tamo pokloni novom episkopu i okupljenima poru?i da ?e predsednik i vlada Srbije uvek brinuti o svakom Srbinu, ma gde se on nalazio.

Pa, dobro. Jesu li Srbi paramecijumi kad, kao odrasli ljudi, nisu u stanju da se brinu o sebi, nego je potrebno da o njima, kao da su infantilni i maloumni, brinu politi?ari? Ako je tako, hajde, onda, da na ulazu u Srbiju nacrtamo veliki crveni krst, zemlju proglasimo sanatorijumom i uzdamo se u Božju pomo? i vlašku magiju.

Ako nije tako, a verujem da nije, barem ne u svakom pojedina?nom primerku, hajde, onda, da kao ljudi kojima je stalo do samopoštovanja na trenutak, barem, budemo kao Katalonci i odvojimo svoje kese, živote i sudbine od politi?ara poput Vulina, Vu?i?a, Da?i?a, Labana, Maje Gojkovi?, Risti?evi?a, En Brmabi? i svih njima sli?nih. Toliko, valjda, možemo da uradimo za sebe, kada smo toliko toga propustili da uradimo protiv njih.

(Autonomija)