Donošenje zakona o javnoj svojini je bolno političko pitanje i njegovo usvajanje je nastavak aktivnosti koje su započete donošenjem Ustava Srbije, Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine, izjavio je danas zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.
Kostreš, koga je premijer Mirko Cvetković „zadužio“ da vodi radnu grupu za izradu tog zakona, rekao je Tanjugu da se ne mogu čekati idealni uslovi da bi se takav zakon usvojio i naglasio da je jako važno da postoji politička saglasnosti, ali i svest o tome šta se njime želi postići.
Ukoliko bi se radilo na silu i bez saglasnosti, uveren je on, to će postati pitanje koje će vrlo brzo izazvati sukobe.
„Moraćemo u nekoliko faza da ispravimo štetu koja je napravljena posle Miloševićevog puča u Vojvodini 1988. godine i posle Ustava iz 1990. godine. Ali, to je proces“, smatra Kostreš.
Kritike na svoj račun, koje je nedavno čuo zbog odluke da „preskoči“ radnu grupu i konsultacije obavlja sa političkim strankama, kao i mišljenja da bi zbog toga mogao da bude smenjen, Kostreš ne spori, ali veruje da i dalje ima poverenje predsednika vlade za ono što radi.
On je precizirao da mu je upravo Cvetković dao jasan zadatak i da to što mu i dalje ukazuje poverenje govori u prilog činjenici da je zadovoljan poslom koji je obavio.
„Ukoliko se bude pokazalo da će neko drugi bolje i efikasnije raditi, nemam ništa protiv da budem zamenjen. Dok god imam poverenje premijera radiću ovaj posao“, rekao je Kostreš.
On je ukazao da je na sebe preuzeo odgovornost da nađe najefikasniji način da se napiše zakon i da desetak radnih grupa, koliko ih je do sada bilo, taj posao nije završilo što je pokazalo da sastanci tog tipa nisu put kojim se može postići traženi rezultat.
„To dokazujem i time što sam uspeo na ovaj način i ovom metodologijom rada da usaglasim najveći broj spornih pitanja. Sa druge strane, nekoliko puta sam rekao da članovi radne grupe nemaju potencijal da donose političke odluke, što je očigledno uvredilo neke moje kolege i izazvalo reakciju o mojoj smeni“, rekao je Kostreš.
Odluku da razgovore o predlogu zakona prebaci na politički teren obrazložio je time što na sastancima sa političkim strankama njegove kolege iz radne grupe nisu bile pozivane, što mu je ukazivalo da nemaju poverenje sopstvenih stranaka da o tome razgovaraju.
„Mogu da im se izvinim zato što sam to rekao, ali to je, u suštini, tačno, jer njihove stranke, na unutarstranačkim razgovorima, nikada nisu poslale njih da usaglašavaju taj zakon. To sam video od prvog dana, kada je bila sazvana prva, pa onda i druga sednica komisije“, rekao je Kostreš.
On je, međutim, naglasio da radna grupa ima smisla, jer su njeni članovi vrlo stručni i kvalitetni i kada se taj zakon politički završi, oni će ga pregledati i izvršiti određenu pravno-tehničku redakciju.
„Zato su ti ljudi veoma važni, jer nam je potrebna njihova stručnost i njihovo znanje. Ali, nisu delegirani od svojih stranaka da donose političke odluke i to je istina“, naglasio je Kostreš.
Govoreći o spornim tačkama u radnoj verziji predloga zakona o javnoj svojini, Kostreš je precizirao da je ostala samo jedna – definisanje javne svojine Vojvodine nad velikim sistemima.
Iako tvrdi da je bio optimista, pošto se od 25 spornih pitanja stiglo do samo jednog, Kostreš je upozorio da je to pitanje koje je u Srbiji još uvek bolna tačka i tema oko koje se ne slažu ni partije vladajuće koalicije.
Ne postoji jasan odnos opozicije prema tom pitanju, a u nekim strankama, unutar njih samih, postoje različite ideje koliko autonomije treba da ima Vojvodina i kojom javnom svojinom treba da raspolaže, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, autonomija Vojvodine i unutrašnje uređenje Srbije je veliki politički problem koji se dugo godina stavljao pod tepih.
„Imamo vrlo unitarnu i vrlo centralizovanu državu, sa druge strane mnoge koji se zalažu za decentralizaciju i regionalizaciju. Suštinski, u Srbiji ne postoji dogovor unutar društva, političkih stranaka… o tome kako treba država da izgleda. Da li je Srbija unitarna država, decentralizovana i regionalizovana i do koje mere i koje su to nadležnosti kojima određeni regioni trebaju da raspolažu“, rekao je Kostreš.
On je dodao da su trenutno Vojvodina i grad Beograd po evropskim standardima regioni, a da postoji i ideja da Šumadija ili jugoistočna Srbija, sa sedištem u Nišu, takođe to postanu.
„Nemamo jasnu političku volju, jasan dogovor, da li ćemo imati Srbiju koja će biti decentralizovana i regionalizovana, i koliko. I Mađarska, koja ima vrlo nizak stepen decentralizacije i Nemačka su u EU. Dakle, i unutar EU postoje različiti standardi i različiti nivoi decentralizacije. To pitanje nije rešeno“, podsetio je Kostreš.
On je naglasio da zbog te činjenice i bez jasne saglasnosti oko toga kako treba da izgleda Srbija, skupština donosi zakone koji bi trebalo funkcionalno da urede ono što politički i suštinski još uvek nije dogovoreno.
„Na čelo ove radne grupe sam postavljen zato što zakon mora biti politički usaglašen. Na moju veliku žalost, to neće biti onako kako ja želim ili kako želi stranka kojoj pripadam, ali nećemo dozvoliti ni da bude tako da Vojvodini baš ništa ne pripadne i da joj ne bude vraćen makar deo imovine na koju ima pravo“, zaključio je Kostreš.

(RTV)