Mere kosovske vlade mogle bi da zatvore vrata izlasku bh. firmi na tržište Kosova. Kako preduzeća iz Republike Srpske uglavnom ne posluju na Kosovu, odluka vlade u Prištini u prvom redu ugrožava privrednike iz Federacije BiH. Direktor kompanije „TT Kabeli“ iz Širokog Brijega, Dario Tomić, za Dojče vele kaže da je izvoz na kosovsko tržište za ovo preduzeće sada „nemoguća misija“. „Carina od 10 posto je veliki problem za bilo koju branšu, a posebno za našu“, kaže Tomić.

I analitičar privredne komore BiH, Duljko Hasić, smatra da bi uvođenje carinske takse moglo da ugasi kosovsko tržište za bh. firme. Hasić ističe da ni pritisci međunarodne zajednice za sada nisu dali nikakve rezultate. „Bez obzira na velike pritiske iz BiH i Evropske unije, Kosovo ne odustaje od uvođenja ove mjere“, ističe Hasić.

Odluka Vlade Kosova logična?
Odluka kosovske vlade nije iznenadila predsednika Narodne stranke Radom za Boljitak i zastupnika u Parlamentu BiH Mladena Ivankovića-Lijanovića jer „svaka država, odnosno njena vlada i parlament trebaju da vode računa o svojoj privredi“.

„To što Kosovo radi je u izvjesnom smislu i logično, a posljedice su nekonkurentni proizvodi iz BiH“, ističe Mladen Ivanković-Lijanović. „Sporno je što BiH ne vodi računa o svojim građanima i svom ekonomskom prostoru i ja sam za recipročne mjere“, kaže Ivanković-Lijanović.
Kako Bosna i Hercegovina nije priznala Kosovo, nije moguće ni uspostavljanje bilateralnih sporazuma na privrednom planu. Ekonomski odnosi između Sarajeva i Prištine zato se temelje na regionalnim sporazumima, poput Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).

Ekonomija žrtva politike
Ekonomski analitičar i zastupnica u državnom Parlamentu Azra Hadžiahmetović kaže kako se i u ovom slučaju ispostavilo da je ekonomija žrtva regionalnih političkih nesuglasica.

„BiH i Kosovo su potpisnici istih trgovinskih aranžmana i obavezali smo se na liberalizaciju trgovine. No, moram priznati da je potez Kosova odgovor na potez Vijeća ministara BiH“, kaže Azra Hadžiahmetović.
Savet ministara BiH ne priznaje kosovsku dokumentaciju zbog čega su prištinske vlasti i donele odluku o podizanju carina. Kosovo je jedan od retkih ekonomskih prostora s kojim je Bosna i Hercegovina imala pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Samo u prošloj godini ukupna robna razmena između BiH i Kosova iznosila je 345 miliona maraka. Analitičari zato tvrde da je u ovom slučaju Bosna i Hercegovina žrtva nerešenih političkih odnosa u regionu, prvenstveno onih na relaciji Beograd-Priština.

(Deutsche welle)