Taman sam se uljuljao u slušanje predsedničkih kandidata; slušao sam kako nam je divno kad svako od njih dođe na vlast, a pričaju kao da su već došli, pa je tako lepo, a ja snivam ko ribarče iz pesme, „jasno k’o na javi“. Te mi i u Rusiji i u EU; te nama što lepše i što bolje; te mi oterali Vučića i ostale dripce; te mi stekli nove i neuprljane i već u tom pravcu… Kad!

Svašta sam ja u mom dugom i tužnom životu video, ama ovo nisam. Da Nataša Jeremić, ona lepa cura sa televizije, postane odjednom nešto kao Dragoslav Kosmajac i još gore: šefica narko-kartela u ovom delu Evrope, ako sam dobro razumeo onog nekog Jovanova, potpredsednika Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Dobro, ima tu neka razlika: Kosmajca je za glavnog narko-bosa Balkana proglasio Aleksandar Vučić, posle površnog (po običaju) čitanja starog izdanja Bele knjige MUP (opet po običaju, bez pitanja pre nego što se detonira) o organizovanom kriminalu. G. Jovanov, međutim, nije se oslonio čak ni na neku Belu knjigu MUP; on je smesta gđu. Jeremić Natašu proglasio za glavnu narko dilerku u ovom delu Evrope, eto tako.

Tu je onda došlo do raznih „uzbuđavanja“, što reče ona jedna gospođa nekada davno na radiju B92, dok je još postojao. Gđa. Jeremić naravno da se iznervirala – a ko ne bi? – i počela bez potrebe da objašnjava kako ona, eto, ni čašu vina nije popila toliko dugo, a kamo li da je probala, a kamo li prodavala, neku kontrolisanu supstancu. Otvorila je svoju intimu bez ikakve stvarne potrebe za ralje aždaje zvane srpsko javno mnjenje. Ma, znamo mi od početka da je ta naprednjačka stoka, taj Jovanov, to izmislio na licu mesta, odmah, ne bi li se još više uvukao u čmar svom Vođi i Predsedniku. Takvi su oni i čovek se malo preračunao; malo, a ne mnogo, kao što ćemo videti.

Gđa. Jeremić se sasvim uredno javno uvredila – s punim pravom – pustila i suzicu, što je razumljivo i šta sad? Sad se Aca Vučić odmah u ime stranke izvinio i nazvao svog potpredsednika Glavnog odbora, g. Jovanova raznim imenima; ali ga nije smesta smenio i izbacio iz stranke, kao što bi elementarna pristojnost nalagala; ali – oni pristojnost ne poznaju, čak ni elementarnu. Kao kontra-argument („kontrafazon bulju liže“, govorilo se kod nas mungupčića na Zvezdari) ponuđeno je sledeć: da je Vuk Jeremić Andreja Vučića nazvao vođom kriminalne bande, pak šta se sada buni? On brata nazove kriminalcem, a mi onda njegovu ženu proglasimo za narko- bosa, pak smo kvit. U razloge Vuka Jeremića, da zašto je Andreja Vučića nazvao tako, ulaziti nećemo, mada smo u iskušenju: ipak je od ranije poznat organima, a mnogo više nepoznat uprkos određenim saznanjima tih istih organa koje posle epizode sa žandarima, kada je brat Premijer presudio istoga dana na licu mesta, niko više ne sme ni da pomene. Protiv gđe. Nataše Jeremić, međutim, nema, niti je ikada bilo, niti jedne jedine indicije, a kamo li osnove za sumnju, da ima bilo kakve veze sa trgovinom kontrolisanim supstancama,

Zašto onda g. Jovanov sebi uzima slobodu da jednu pristojnu i normalnu ženu, do sada nepoznatu organima, optuži da je novi Kosmajac (a znamo kako je Kosmajac prošao)? Pretpostavljamo zato što je osetio neodoljivu potrebu da svog Vođu i Njegovu Porodicu zaštiti od „dosovskih“ napada. To se ne radi tako. Prvo se Andreja Vučića odbrani od Vuka Jeremića kako se može i zna. Ni po koju se cenu ne napada gđa. Jeremić tek tako, bez ijedne senke sumnje, a zato što je njen muž rekao nešto o Andreju Vučiću. To je jasno i mom mačku koji se ne zove tek tako Dottore Mačkoni, ali nije g. Jovanovu. Kontrafazoni (koji bulju ližu) ne pomažu, naravno: g. Jovanov napravio je sranje nebeskih razmera i tačka; nikakva vađenja na Andreja Vučića tu ne pomažu.

Tu smo sada došli na delikatan teren: Vučić se izokola i uopšteno „izvinio“, misleći da će tako slučaj zatrpati pod tepih, što ni moj mačak ne radi. Naravno da je gđa. Nataša Jeremić to licemerno i odvratno izvinjenje odbila da prihvati, s punim pravom. Aleksandar Vučić imaće pravo da se izvini Nataši Jeremić onoga trenutka kada g. Jovanova prvo smeni sa mesta potpredsednika Glavnog odbora Srpske napredne stranke, a zatim ga iz te iste stranke isključi bez prava žalbe. Sve manje od toga je odvratno licemerstvo i prećutna podrška glupom g. Jovanovu koji nije u stanju da obuzda svoje najprimitivnije ulizičke nagone (a nije ni jedini).

Ono što zabrinjava jeste to što takvi počinju da osećaju da im je slobodno da rade šta hoće kad im padne na ono malo pameti, ako im je uopšte nešto ostalo. E, to je već problem s kojim će Aleksandar Vučić morati da se bori kao Predsednik Republike Srbije, čim to postane, zavidljivcima i mrziteljima uprkos. Sa takvim „foloverima“ (A. Vučić; srpski: sledbenicima) Vučić bi morao da se zabrine za svoju budućnost . Ko god ima iza sebe g. Jovanova, morao bi da se ozbiljno zamisli, a ne da ga pokriva glupim licemernim sofizmima. Takvi čoveka guraju u propast.

Vučiću, oteraj Jovanova dok nije kasno. Ko ima njega iza leđa, slabo mu se piše.

(Vreme)