Veliki se broj nevladinih organizacija u Srbiji bavi podsticanjem procesa decentralizacije i regionalizacije. Nimalo nije lako objasniti građanima šta u stvarnosti znače ovi pojmovi, šta oni predstavljaju za njih lično i koliko u stvari mogu da im pomognu. Nevladine organizacije širom Srbije i Vojvodine pokušavaju da na različite načine dopru do građana i do organa vlasti, kako bi ih podstakli da urade nešto za “bolje sutra”, odnosno pomognu spuštanje vlasti na nivo bliži građanima.
Jedna od najvećih nevladinih organizacija u Srbiji koja se bavi ovom tematikom je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD). Nju čini preko 60 organizacija civilnog društva i postoji od 2006. godine. Od tada je realizovala 10 projekata u više od 40 gradova i opština u Srbiji.
Milena Krstić iz ove organizacije kaže da ovi projekti imaju za cilj povećanje podrške građana procesu decentralizacije kao glavnom faktoru demokratskih reformi, koje će omogućiti povećano učešće građana u procesu donošenja odluka. Cilj dosadašnjih aktivnosti ove koalicije jeste i informisanje i podizanje svesti republičkih vlasti o specifičnim i konkretnim problemima koje imaju građani Srbije, a koji su posledica centralizovanog političkog sistema.
– Želim istaći projekte “Pitajte građane” i “Autobus decentralizacije”, kroz koje je formirana baza od oko 30.000 korisnika – pristalica ovog procesa. Sprovođenjem i predajom narodnih inicijativa za izmenu Zakona o teritorijalnoj organizaciji, Pirot i Kikinda će dobiti status grada, Donji Milanovac status opštine, a Leskovac – četiri samostalne opštine. Ovim je istaknuta važnost narodne inicijative kao pravnog mehanizma koji omogućava učešće građana u procesu donošenja odluka. Obilazeći 12 gradova najsiromašnijih regiona – južne i jugoistočne Srbije  –koalicija je “Autobusom decentralizacije” stekla podršku 6 000 građana, koji su se putem interneta ili upitnika direktno obratili predsedniku, premijeru, ministrima i obavestili ih “iz prve ruke” o stanju na jugu” – navodi Milena Krstić.

NEOBAVEŠTENOST GRAĐANA

Kako kažu u NKD-u, najčešći problem na koji nailaze jeste nedovoljna informisanost građana o decentralizaciji i regionalizaciji. Predsednik NKD-a, Mladen Jovanović kaže da se reakcije građana razlikuju od regiona do regiona.
– Naša istraživanja pokazuju da se skoro 70% stanovništva slaže sa svim merama decentralizacije, ali kada ih pitamo da li su za decentralizaciju ili nisu, podrška pada na svega oko 50%. To samo pokazuje koliko je još potrebno diskutovati sa građanima i građankama o tome šta je decentralizacija, jer to očigledno nije jasno. Uopšte uzev, politička kultura građana Srbije je usmerena na opšte pojmove, a ne na sredstva i mere (čitaj delovanje) u politici, tako da se i mnjenje formira prema nejednakom razumevanju i pojmova i delovanja. Izvan Vojvodine reakcija na pojam autonomije je dosta loša, ali se popravlja u smislu da se autonomija sve manje doživljava kao separatizam. Regionalizacija ima tek nešto manju podršku od decentralizacije – rekao je Mladen Jovanović.
Po njegovim rečima , asocijacija autonomija=separatizam nije posledica loših iskustava iz 90-ih, već posledica medijske manipulacije koja traje od kraja osamdesetih pa sve do današnjih dana. To je jedna od onih tema kojima se plaši narod kada “krčanje creva” postane previše glasno u ostatku Srbije – pa “kako neko sme da se buni da je gladan kada nam ode i Vojvodina”!
– Sa druge strane – dodaje on –građani počinju da prepoznaju prednosti decentralizacije i regionalizacije, i autonomija Vojvodine dobija sve veće razumevanje u ostatku Srbije.
Jovanović takođe smatra da nerazumevanju celog ovog procesa doprinosi nedovoljan dijalog Vojvodine sa ostalim delom Srbije. Po njegovom mišljenju, Vojvodina bi trebalo da se u većoj meri angažuje u komunikaciji sa ostatkom Srbije, jer se ponekad dobija utisak da se Vojvodina ponaša kao da ostatak Srbije ne postoji ili kao da nije „dovoljno vredan“da bi se uopšte komuciralo, i to se mora promeniti.
Da pojam “decentralizacija” nije dovoljno razumljiv građanima Srbije slaže se i Ivan Grujić, koji je radio u nevladinoj organizaciji Narodni parlament u Leskovcu. On misli da većina građana podržava proces decentalizacije, ali da ne znaju šta to tačno znači, jer i sam pojam je veoma širok, tako da ostavlja puno prostora za različita poimanja. On ipak smatra da većina građana ima svest o decentralizaciji i regionalizaciji. Narodni parlament se bavi pitanjem decentralizacije, i kako kaže Grujić, podržavali su ga na lokalnom nivou.
– Podržavali smo inicijativu da se grad Leskovac podeli na nekoliko posebnih opština. Pokušavali smo da objasnimo građanima da će decentralizacjom oni biti na dobitku jer će im javna vlast (servis) biti bliža, dostupnija i efikasnija – ističe on.

JAČANJE LOKALNE SAMOUPRAVE

Da se decentralizacijom jača i lokalna samouprava, pravi primer je Kikinda. Nevladina organizacija Kikindski forum imala je projekte koji su se striktno odnosili na lokalni nivo.
– Neki od tih projekata su „Vratimo Kikindu na kartu Srbije”, „Kikindski ombudsman – moj zaštitnik“ „Ask the citizens – Status grada” – kaže iz ove organizacije Ljiljana Majkić.
Prema njenim rečima, cilj ovih projekata bio je da Kikinda dobije status grada, da ima svog ombudsmana, kako bi građani lakše mogli da reše svoje probleme, i naravno da se pojam decentralizacija objasni i približi građanima.
– Glavna poruka projekta “Vratimo Kikindu na kartu Srbije” jeste da građani sami mogu menjati stvari u svojoj zajednici, znanjem, voljom, trudom i željom, i naravno velikom dozom optimizma. Ideja koja nas je sve vreme vodila jeste upravo to da zaslužujemo ono što nam je dato.Vraćanje stabilnosti u privredni, ekonomski, socijalni razvitak Kikinde. Zauzimanje zasluženog mesta Kikinde na karti Srbije u odnosu na do sada vidljive gradove, gde prvenstveno mislimo na Beograd i Novi Sad. Stvaranje pozitivne klime i omogućavanje vidljivosti Kikinde – navodi Ljiljana.
Rad sa građanima doprineo je, kako kaže, i tome da se sazna i za druge probleme koje su kao građanska organizacija u stanju da reše, a zbog kojih su realizovali drugi projekat pod nazivom „Kikindski ombudsman – moj zaštitnik“.
– Uočeno je da ogroman broj nas ima „gorka“ iskustva sa javnom administracijom, od „vađenja“ dokumenata i plaćanja računa, do problema sa inspekcijama, sudovima, lokalnim samoupravama, poreskim službama, školskom ili zdravstvenom administracijom, građevinskim dozvolama, katastrom, uverenjima svih vrsta ili „overa“ u sudovima. Dokaz tome je i iskustvo da se oštećeni građani žale novinarima usled nepostojanja institucije kojoj se mogu obratiti za pomoć, o čemu su izveštavali lokalni mediji. Uspostavljanjem institucije Ombudsmana u Kikindi, ovaj problem bio bi rešen jer bi građani imali kome da se obrate za rešavanje svojih problema – kaže Majkić.
.Projektom su uspeli da uključe velik broj stanovništva u rešavanju bitnih pitanja, uspostavljena je saradnja i partnerstvo sa drugim akterima čime je stvoren značajan kapital za buduća delovanja…
– Naše aktivnosti u ovoj godini svodiće se na zagovaranje da se tokom ove ili naredne godine uspostavi lokalni ombudsman – kaže Ljiljana i ističe da su tokom ovog projekta uvideli da dosta ljudi ni ne zna šta znači reč ombudsman, isto kao što su shvatili da dosta njih nije znalo šta znači decentralizacija.
– I dalje za velik deo građanstva ovaj pojam je politički izraz, a ne izraz građanskog uticaja. Slično je i sa regionalizacijom, a autonomija je prema našem mišljenju bliskiji pojam građanima Vojvodine u odnosu na građane Srbije. Velik broj je svestan dobrobiti autonomije iz razloga što političke partije u ovom delu zemlje neretko informišu građane na ovu temu. Naravno, postoji i opravdano nepoverenje građana u vlasti koje treba da sprovode decentralizaciju i regionalizaciju, zbog čega postoji i određeni otpor prema ovim temama – navodi ona.

DECENTRALIZACIJA=SEPARACIJA!?

Predsednik Centra za regionalizaciju Aleksandar Popov smatra da građani pojam decentralizacija često vezuju za pojam separacije.
– Budući da smo radili „na terenu“, utvrdili smo da je nasleđeno shvatanje, još iz vremena Slobodana Miloševića, da se svaki zahtev za decentralizacijom identifikuje sa separatizmom. Nakon „gubitka krajina, Crne Gore i Kosova“, građani se boje daljeg „rasparčavanja“ države i boje se da će proces decentralizacije dovesti do toga. Sa jedne strane, narodnjačko-naprednjačko-radikalski političari podstiču takve stavove, dok političari iz vladajuće proevropske garniture ne čine ništa da se ovi strahovi eliminišu, već, naprotiv, nekim svojim izjavama, izazivaju sumnju u to da je potrebno decentralizovati državu“, rekao je Popov.
Kako kaže, Centar za regionalizam otpočeo je rad na tzv. Alternativnoj strategiji decentralizacije, jer je blokiran rad Nacionalnog saveta za decentralizaciju, odnosno, rad na izradi zvaničnog dokumenta strategije decentralizacije. Prve rezultate ovog rada očekuju u drugoj polovini 2011.godine.
U periodu od 1999. do danas, Centar za regionalizam je održao niz okruglih stolova i stručnih rasprava na temu decentralizacije, kao i projekte o tome. Snimljen je i dokumentarni film u kojem najpoznatiji eksperti iz ove oblasti iz Evrope iznose svoja iskustva. Ovaj film će uskoro biti plasiran javnosti.

DOPRINOSI ORGANIZACIJA

Projekti, okrugli stolovi, predavanja, prikupljanje potpisa… predstavljaju samo neke načine kroz koje nevladine organizacije približavaju pojmove „decentralizacija i regionalizacija“ građanima. Međutim pitanje je koliko to zaista ima udela?
Predsednik opštine Paraćin, Saša Paunović, koji je i predsednik SKGO (Stalna konferencija gradova i opština) smatra da je vrlo mali doprinos nevladinog sektora informisanju građana o samoj decentralizaciji, mada je njihova uloga u pojedinim oblastima koje imaju veze sa lokalnom samoupravom i decentralizacijom, obično u kontroli rada i primeni zakona na lokalnom nivou od strane lokalnih vlasti, veoma značajna.
– Van većih centara praktično i nema dovoljno nevladinih organizacija, pa tako da uticaj nevladinog sektora u širem smislu u direktnoj komunikaciji sa građanima i ne može biti značajan – navodi Paunović.
– Građani su prema istraživanjima, koja sam imao prilike da vidim, veoma neinformisani o tome šta su nadležnosti lokalne vlasti i ne vidim kako bi prosečan građanin mogao samo kroz delovanje nevladinih organizacija da stekne pravu predstavu o procesu decentralizacije. Mislim da se suočavamo sa velikim problemom, da kroz obrazovni sistem građani jednostavno ne dobijaju informacije o državnom uređenju (uključujući i uređenje lokalne vlasti). To je ozbiljna opasnost i za demokratske procese u društvu, pošto je neinformisan građanin lako podložan demagogiji svake vrste i u nemogućnosti da proceni šta su realne mogućnosti države – istakao je Paunović.
On se pribojava da samo angažovanje NVO u sadašnjem obimu ne može napraviti prekretnicu u takvom stanju stvari, pa ni po pitanju decentralizacije, ali svakako pomaže da prave informacije dopru do bar nekih delova društva. Prema njegovom mišljenju, nevladine organizacije se češće brinu o ispunjavanju programskih načela donatora nego o tome šta su stvarne potrebe građana, pa se često dešava da se rešenja iz drugih zemalja odakle potiču donatori nekritički zagovaraju kao nešto što se mora primeniti u Srbiji.
– Na primer, često čujem da se tvrdi da nam je potreban veći broj malih opština i da je to generalno dobro rešenje. Na žalost iz prakse susednih zemalja, pre svega Hrvatske, pa i nekih zemalja EU kao što je npr. Grčka, jasno je da veliki broj malih opština može da znači mnogo više problema nego organizacija koju sada imamo, kako zbog različitog nasleđa Srbije u odnosu na zemlje u kojima je ovakav vid organizacije prisutan veoma dugo, tako i zbog proste činjenice da veliki broj malih opština sasvim sigurno u našem slučaju znači nesrazmerno veću cenu takvog sistema, što građani Srbije jednostavno ne mogu finansirati – istakao je Paunović.
On smatra da bi građani imali veću svest o tome ukoliko bi nevladine organizacije radile na tome zajedno sa lokalnim vlastima.
– Smatram da su NVO i lokalne vlasti kad je reč o procesu decentralizacije „na istoj strani“, pa bi od najvećeg značaja bilo postojanje neke vrste društvenog dogovora o pravcima decentralizacije, makar oko najvažnijih pitanja (obim budućih nadležnosti, način finansiranja lokalne samouprave, imovina itd.). Zagovaranje postizanja takvog „društvenog dogovora“ o decentralizaciji doprinela bi „osvešćivanju vlasti“, a zatim i promocija dogovorenih rešenja bila bi od veće pomoći za obaveštavanje građana o prednostima decentralizacije od kritike postojećeg stanja ili haotičnog zagovaranja najrazličitijih modela decentralizacije – istakao je Paunović.

Dunja Popov

KAKO GRAĐANI DOŽIVLJAVAJU POJAM DECENTRALIZACIJA!

Evo nekih od najzanimljivijih komentara koji govore o tome kako građani doživljavaju pojam decentralizacija:
• Ljudi gladuju; Južna Srbija je potpuno zanemarena od strane vladajuće koalicije koja nije zainteresovana za građane već samo za svoju ličnu korist. Oni od kojih smo zatražili pomoć ostali su indiiferentni. (Predrag Pavlović iz Bele Palanke)
• Decentralizacija Srbije nije moguća bez decentralizacije političkih partija (Dragan Milenković iz Pirota)
• Beograde, nemoj nam više davati, ali nam nemoj ni više oduzimati. (Slobodan Živanović iz Kuršumlije)
• U teoriji, svi se mi zalazemo i borimo za decentralizaciju, ali u praksi, centralizacija je sve više i više prisutna. (Milan Pavlović iz Kuršumlije)
• Vranje je slepo crevo Srbije.(Svetlana Janjić iz Vranja)
• Više novca za razvoj malih gradova, za razvoj lokalne samouprave. (Vojkan Stojčić iz Kuršumlije)
• Učešće građana mora biti veće i jače. (Maja Janjić iz Vladičinog Hana)
• Omogućiti direktne kontakte sa narodnim poslanicima iz Niša i napraviti razvojnu strategiju – nepartijsku I homogenu. (Saša Veličković iz Niša)
• Podržavam akciju! Krajnje je vreme da se nešto uradi po ovom pitanju. Samo Beograd napreduje i u njega se investira, dok ostali gradovi u Srbiji umiru zato što ih građani napuštaju. Oni nalaze poslove u Beogradu, i nikada se ne vrate. (Dragana Nikodijević iz Sokobanje)
• Mislim da je krajnje vreme da Beograd “dopusti” ostatku Srbije da se razvija i vrati građanima ono što im je godinama uzimao. (Marija Đorđevic iz Sokobanje)
• Potrebno je smanjiti broj nezaposlenih, sprečiti odliv mozgova i povećati broj kvalitetnih manifestacija u gradovima van Beograda. (Ivana Aranđelović iz Prokuplja)
• Podjednaka i ispravna zastupljenost građana iz svih delova Srbije u skupštini. (Milan Milenović iz Niša)
• Požurite, postaje kasno! (Vesna Stojanović iz Prokuplja)
• Imovina mora biti vraćena opštinama. (Goran Ristić iz Pirota)
• Za nas, građane Leskovca, decentralizacija je pitanje opstanka. (Suzana Dimitrijević iz Leskovca)
• Prosečna plata u Vladičinom Hanu je 12 000 dinara, u Beogradu 54 000. Da li treba jos nešto da kažem? (Ljiljana Jovanović iz Vladicinog Hana)
• Nema nas ni na vremenskoj prognozi (Dejan Jovanović iz Leskovca).
• Svi regioni bi trebalo podjednako da učestvuju u raspodeli državnog budžeta (Gordan Đorđević iz Leskovca)
• Srbija radi, Beograd se gradi (Vladimir Mladenović iz Vučja)
• Na narednim izborima, Srbija bi trebalo da pobedi Beograd! (Milan Radulović iz Vranja )
• Potrebno je izmeniti izborni zakon, u smislu glasanja za ljude, ne za političke partije. Finansijska decentralizacija Srbije je takođe neophodna (Božidar Živković iz Niša)