Evropska unija od Srbije očekuje da u svoj pravni sistem uvede krivičnu odgovornost za pomaganje nelegalnih migracija kako bi bio rešen problem lažnih azilanata koji iz Srbije kreću put zemalja Unije, saznaje Danas u Vladi Srbije. Prema rečima naših sagovornika, isticanje u prvi plan Roma kao najodgovornijih za kršenje slobodnog putovanja mogla bi da dovede do povećanja netrpeljivosti prema pripadnicima te nacionalne manjine, dok bi zabrana putovanja građanima mogla da dovede do velikog broja tužbi protiv Srbije sudu u Strazburu zbog masovnog kršenja ljudskih prava.

Izvori Danasa navode da bi uvođenje krivične odgovornosti za one koji organizuju i pomažu one koji nameravaju da traže azil u zemljama EU pomogao bi da se sistemski reši problem lažnih azilanata koji preti da ugrozi bezvizno putovanje građana Srbije. Kako saznajemo iz nezvaničnih izvora, Tužilaštvo za organizovani kriminal već vodi postupke protiv nekih za koje postoji sumnja da su organizovali i pomagali tražioce azila.

S druge strane, izvori iz Vlade kažu da represivne mere koje EU traži od Srbije poput oduzimanja pasoša ili privremene zabrane izlaska iz zemlje, mogu da dovedu do velikog broja tužbi protiv Srbije pred sudom za ljudska prava u Strazburu. Sprečavanje izlaska iz zemlje samo na osnovu procene granične policije da bi neko lice moglo da traži azil u EU, moglo bi da se tumači kao ograničavanje prava.

Kako se najavljuje, policija će lažnim azilantima oduzimati pasoše a biće i pojačane kontrole autobusa sa juga Srbije na granici, jer s tog područja dolazi najveći broj azilanata. Od putnika će se tražiti povratne karte, rezervacije hotela i novac, odnosno sve ono što bi prema striktnim pravilima trebalo da radi policija na granicama. Biće zatvorene i turističke agencije ukoliko se utvrdi da su učestvovale u prevozu azilanata u EU.

Izvori u Vladi kažu da bi Srbiji bilo mnogo lakše kada bi im iz zemalja EU dostavili podatke o onima koji su više puta tražili azil a nisu ga dobili, odnosno kada se ti ljudi u Srbiju ne bi vraćali s „praznim pasošem“. Kako nam je objašnjeno, uvidom u evidenciju onih koji su već tražili azil, a nisu ga dobili, policija u Srbiji imala bi osnov da sumnja da je namera onog ko putuje traženje azila, a ne poseta rođacima ili turističko putovanje, što su česti izgovori.

Međutim, kako su Danasu rekli sagovornici iz Vlade, Srbija više ne može da očekuje pomoć od zemalja članica EU u vidu imena i ostalih podataka o srpskim državljanima koji su odbijeni nakon što su zatražili „utočište“ jer su to tajni podaci zbog toga što države Unije imaju klauzule u zakonima koji predviđaju zaštitu identiteta. Srbiji preostaje, kao nam je objašnjeno da se sama „obračunava“ s lažnim azilantima.

Pred Srbijom je u ovom trenutku još jedan problem, a to je svaljivanje krivice na jednu manjinsku grupu Rome, kojih prema informacijama ima najviše među onima koji traže azil. Kako nam je objašnjeno, postoji opasnost da se u Srbiji stvori situacija da su Romi najveći problem i da se sva osuda javnosti prebaci na njih, što bi u najgorem scenariju moglo da dovede do ugrožavanja prava manjina i „pretvaranja građana u skinhedse“ što treba izbeći.

Lider LDP Čedomir Jovanović zatražio je od predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović da za sutra zakaže hitnu sednicu Odbora za evropske integracije, posvećenu problemu talasa lažnih azilanata u zemlje EU.

Podsetimo, Beograd bi u narednih mesec dana, odnosno do junske sednice Saveta ministara unutrašnjih poslova EU, na kojoj će se razmatrati žalbe više zemalja članica, morao da smanji broj lažnih azilanata, ukoliko ne želi da suspenziju režima belog šengena. Pozicija Srbije posebno se pogoršala posle pisma koje je Belgija u aprilu uputila EK, a u kojem je izrazila zabrinutost zbog sve većeg priliva lažnih azilanata i zatražila da se preispita da li ova zemlja poštuje obaveze preuzete prilikom ukidanja viznog režima, poručujući da će zahtevati vraćanje viza ako se taj trend nastavi. Potezi Belgije zavise od nalaza Ekspertske misije EU koja je boravila u Srbiji od 26. do 29. aprila i pratila proces vizne liberalizacije i čiji se izveštaj očekuje 9. juna.

(Danas)