Terorizam nam je pred vratima, u Bosni. Zvornik nije prvina. Bilo ga je i ranije, u Bugojnu, u Sarajevu (pucanje na američku ambasadu), nerazjašnjeno ubistvo ministra Federacije BiH Joze Leutara sa obeležjima terorističkog čina. Na sreću, čini se da je terorizam još uvek u početnoj fazi. Za sada su to pojedinačni akti koji nailaze na brigu i široku osudu javnosti BiH. I suseda. Isključujemo licemerne nacionaliste na svim stranama. Terorizam verbalno usuđuju, ali iz zla nastoje da izvuku političke poene. Ma koliko zloslutni, dosadašnji teroristički akti u BiH – utisak je – institucionalno nisu doljno prevenirani, istraženi i sankcionisani. Imajući u vidu apsurdno dejtonsko ustrojstvo BiH i na njemu zasnovanu vladavinu nacionalista, to ne čudi. S obzirom na teško nasleđe – ratne traume, nerazrešeni masovni zločini, neispravljene nepravde, raširen nacionalizam i šovinizam, zaostalo oružje dostupno na svakom koraku – sreća je da većeg nasilja i terorističkih akata nije bilo u većoj meri.
Ako bude ozbiljne istrage terorizma u Zvorniku – ako ne bude podle politizacije i lovljenja „patriotskih“ poena – videće se o čemu se radi. Da li je to bio čin očajnog pojedinca odrastalog u ambijentu teškog ratnog nasleđa, materijalne bede i beznađa – ili je teroristički akt bio plan drugih glava povezanih sa međunarodnim terorističkim centrima – koje su pronašle očajnika i motivisale ga da uradi to što je uradio. Bede, beznađa i očajnika koje je lako zavesti previše je oko nas – zbog toga se ovome mora pristupiti odgovorno. Najgore je kad se takvim složenim problemima bave politikanti na vlasti. I huškači iz proteklih ratova na uredničkim pozicijama medija. Umesto da gase, oni na žar zla sladostrasno dosipaju benzin.
Koliko se na dostupnim ozbiljnijim medijima može pratiti (N1, Al Džazira, Federalna TV BiH), teroristički čin u Zvorniku naišao je na jednodušnu osudu svih institucija i političkih predstavnika u Sarajevu. Uključujući i razumne stavove srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH koji nisu pod Dodikovom kontrolom. Sreća da je tako. Nedopustivo je manipulisanje srpske javnosti insinuacijama da bošnjačke političke patrije, bošnjačke svetovne i verske elite, nisu jasno osudile zločin u Zvorniku. To je manir Dodika i srpskih nacionalista demonstriran u Beogradu. Umesto da po izvršenom zločinu odmah ode u Sarajevo i sa predstavnicima Srba u institucijama BiH, sa predstavnicima ostalih naroda i građana bez kalkulacija i politikanstva inicira trezven pristup problemu, da svi bez obzira na nacionalnu i partijsku pripadnost iniciraju preveniranje novih slučajeva, Dodik hita u Beograd. Da i Srbiju uveže u svoje politikantstvo usmereno protiv BiH. Dakako, i protiv realnih interesa srpskog naroda BiH, uprkos kvazipatriotskoj demagogiji.
Tomislav Nikolić – kao i svi njegovi prethodnici na mesu predsednika Srbije – podržava Dodikov avanturizam, ne misleći na cenu koju uz druge narode, plaća i srpski narod BiH. Umišljeni vožd svih Srba teatralno upozorava da će Srbija u svemu podržati RS. Usputne fraze o poštovanju BiH – dok stoji kraj Dodika – deluju besmisleno. Da poštuje BiH i sve njezine narode, najurio bi Dodika u Sarajevo da tamo traži rešenje za probleme. Pa tek onda da se sa drugim legitimnim predstavnicima BiH obrati Beogradu za eventualnu pomoć. Da poštuje BiH, da joj želi pomoći, zalagao bi se da se što pre oslobodi Prokrustove postelje Dejtona, koja je uzrok njezinog očajnog stanja. Između ostalog i opasnosti od terorizma. Četničkom vojvodi to ne pada na pamet. Valjda u naumu da se kandiduje za novi predsednički mandat, igra na stare žice nacionalizma. I po Srbe van Srbije pogubnog paternalizma. Od silesije savetnika niko da ga upozori na ozbiljnost problema, na budalaštine da se problem terorizma u BiH može rešavati separatno – samo podrškom Dodiku i srpskom narodu. Niko da mu kaže da bez podrške prvenstveno zajedničkim institucijama BiH, institucijama oba entiteta, svim verskim zajednicama i svim narodima BiH, od efikasne borbe protiv terorizma nema ništa. Ovako kako na dvoru prima i podržava Dodika, Nikolić i svako ko u Beogradu postupa kao Nikolić, na žar terorizma samo sipa benzin. Vrag zaista može odneti šalu.
(Autonomija)