Prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Vojvodini živi oko 30 000 pripadnika romske nacionalnosti, dok prema nezvaničnim podacima ta cifra dostiže i oko 70 000. Nažalost, iako brojni po populaciji, brojni su i njihovi problemi. Tako su Romi šest puta siromašniji od najsiromašnijih, žive u enklavama bez struje i osnovnih higijenskih uslova, a u proseku od 100 Roma samo jedan doživi 60. godinu. Ovi podaci su manje ili više poznati i vidljvi, ali ono što je najteže promeniti jeste etnička distanca koja je prema njima najveća.
Upravo zbog svega ovoga, 2006. godine u Novom Sadu je osnovana Kancelarija za inkluziju Roma u Vojvodini od strane Pokrajinske vlade. Glavni cilj ove institucije jeste rešavanje problema sa kojima se Romi suočavaju, ali kao najvažniji ističu njihovo potpuno uključivanje u društvo u kom bi oni predstavljali punopravne članove.
Prema rečima direktora kancelarije Duška Jovanovića, reforme koje sprovode možda idu polako, ali su vidljive i šire se i na druge opštine u Vojvodini. U Evropi ne postoji slična institucija, a model inkluzije koji sprovode, predstavnici Evropske komisije smatraju jedinstvenim.
Promene prvenstveno podrazumevaju pružanje olakšica Romima u sferi obrazovanja, zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja.
Kada je obrazovanje u pitanju Romima u Vojvodini se omogućava upis u srednje škole i na fakultete van crte i kvote čime nikome ne oduzimaju mesto. Ukoliko polože prijemni ispit omogućen im je i smeštaj u srednjoškolske i fakultetske domove, kao i dobijanje stipendije. Na taj način oni nesmetano mogu da stiču preko potrebno obrazovanje koje je samo prvi korak ka njihovom uključivanju u društvo. Na Novosadskom univerzitetu i Visokim školama u Vojvodini trenutno studira preko 250 romskih studenata, što je više nego na svim fakultetima u Srbiji zajedno. Upravo jedan od takvih studenata je i Jelica Nikolić, koja je zahvaljujući merama afirmativne akcije upisala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu na budžetu i dobila smeštaj u domu. Kako kaže nikada nije imala problema sa profesorima i drugim studentima ili osetila neku vrstu diskriminacije. “Moje generalno mišljenje o inkluziji Roma veoma je pozitivno i verujem da će pravi rezultati biti vidljivi tek za nekoliko godina, kada budemo imali više obrazovanih Roma u javnim institucijama. To je spor i dugotrajan proces, jedna Dekada nije dovoljna da se ostvare svi ciljevi, ali uz napore svih zainteresovanih strana može da se napravi pomak Roma sa margine društva”, kaže Jelica.
Vojvodina predstavlja i prvu regiju u Evropi koja je omogućila Romima studiranje na maternjem jeziku. Tako je prošle godine pokrenut studijski program za vaspitače na romskom jeziku u Visokoj školi za obrazovanje vaspitača u Vršcu. U osnovnim školama takođe se uči romski jezik sa elementima romske kulture kao izborni predmet. Trenutno ga pohađa oko 1000 romske dece koji će nastaviti da čuvaju i neguju romski jezik. Iako je Republičko ministarstvo prosvete donelo odluku da se romski jezik uči u osnovnim škola, ona se za sada sprovodi samo u Vojvodini. Kako navodi Jovanović, uzrok tome je nedostatak volje i inicijative Roma da tu odluku sprovedu u delo, iako je država dala mogućnost. Za rešavanje romskih problema potrebna je kako pomoć države tako i volja Roma da privilegije, koje im se daju u zakonskim okvirima, maksimalno iskoriste.
U okviru programa zapošljavanja Roma, kancelarija je u prethodne tri godine radila na raspisivanju namenskih konkursa za samozapošljavanje, odnosno na pomaganju Romima da sami otvore svoj posao. Rezultat toga jeste preko 50 otvorenih firmi u Vojvodini uz saradnju sa Pokrajinskim sekreterijatom za rad kao i Nacionalnom službom za zapošljavanje. Kod raspisivanja ovakvih konkursa, gde se Romi podstiču da sami budu preduzetnici, neophodna je prethodna detaljna analiza grupacije kako bi se utvrdili uslovi koje bi oni mogli da ispune. Tako se obično njima ne traže da imaju žiranta ili veliki početni kapital, a kancelarija je ta koja stoji iza njih i u slučaju da posao ne uspe, dobijeni kredit se vraća prodajom kupljenih sredstava. Jedan od najvećih projekata koje je kancelarija uspela da realizuje jeste uspostavljanje saradnje sa nemačkim investitorima koji planiraju da otvore dve fabrike u Šidu za proizvodnju bio – gasa i reciklažu auto – guma. Projekat je vredan 130 miliona evra, a biće otvoreno 150 radnih mesta i prilikom zapošljavanja prioritet će imati Romi, ali i druge teže zapošljive grupe. Ovo je jedna od najvećih investicija u Vojvodini, a sa izgradnjom fabrika bi trebalo da se krene na proleće.
Stambeno zbrinjavanje romskih porodica takođe predstavlja bitnu stavku u modelu koji sprovodi kancelarija. Ono se pre svega zasniva na kupovini kuća na selima za koje se novac izdvaja iz fonda za kapitalna ulaganja. Pre dve godine je na taj način iz Kule premešteno ilegalno romsko naselje i za oko stotinu Roma obezbeđene su kuće u selu Sivac. Na ovaj način deci se obezbeđuju osnovni uslovi za školovanje, a povećava se i stepen socijalizacije Roma. Ovaj tip zbrinjavanja predstavljen je Evropskoj komisiji u Briselu i trenutno se čeka realizacija projekta pomoću kojeg bi se za 150 romskih porodica u Vojvodini obezbedili domovi. Evropska unija je spremna da izdvoji 6 miliona evra za kupovinu montažnih kuća, dok će tri lokalne samouprave izdvojiti 500 hiljada evra za kupovinu placeva na selima. To će ustvari biti pilot projekat za generalno rešavanje stambenog pitanja Roma u Vojvodini.
Prema rečima Duška Jovanovića sve promene koje oni sprovode nisu nerealne i zahtevaju prvenstevno volju kako državnih institucija tako i Roma da se njihova situacija promeni na bolje. Važno je znati da njihova socijalizacija odnosno integracija u društvo ide u korist svima.

Sledeći popis

Na sledećem popisu stanovništa koji bi trebalo da se održi u oktobru ove godine predviđeno je da u popisnim komisijama budu i Romi kako bi se ostvarila lakša komunikacija u mestima gde ima dosta Roma. RZS je 2009. godine sproveo probni popis pod nazivom – Edukacija Roma za učešće u popisu 2011, kako bi se romsko stanovništvo upoznalo sa načinom sprovođenja popisa kao i sa pitanjima koja će im se postavljati, jer je poznato da se mnogi pripadnici ove etničke zajednice ne izjašnjavaju uvek kao Romi iz različitih razloga.

Milena Dragović