Šta li radi Organizacioni odbor inicijative da se Novi Sad kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine? Ako je po sajtu, ne spava. Evo, formirao je i Programski savet od 14 članova, koji će ga savetovati. Članovi Odbora putuju po Evropi. Skupljaju iskustva, lobiraju. Verovatno će to raditi i članovi novoosnovanog Saveta. U redu, kad je u pitanju tako ambiciozna stvar, Novosađani ne zameraju. Samo bi da znaju koliko ih to košta. Treba da znaju gde i zašto putuju članovi Odbora (možda i Saveta?) i koliko će to opteretiti gradski budžet koji oni pune. Čitav projekt Evropske prestonice kulture izgleda da je prepušten Trećoj Srbiji i famoznom Kulturnom centru grada. Kao i kultura u gradu. O aferama i ispadima Treće Srbije i Kulturnog centra govorilo se dosta. Sva je prilika, još će. Evo, danas je recimo bila promocija knjige ultranacionalističkog ratnog huškača Milorada Vučelića, a biće toga još.
Ljotićevski branilac nacionalnog duha i kulture Treća Srbija, brine kako da preuredi kulturu, da je nacionalno upodobi i vrati korenima. Da je očisti od zapadnjačkih subverzija i dekadencije. I ne samo to. Neki dan je – valjda u posledni čas! – razobličila državni udar, koji bi počeo okupacijom NIS-a. Da pučisti nisu na vreme raskrinkani, ko zna šta bi se desilo. Teško je i zamisliti kakav bi rusvaj napravili bivši otporaš Srđa Popović, smutne NVO, nepatriotska novinarska udruženja i anacionalni tipovi koji su jelda preplavili srpsku Atinu. O tome mora neko da brine. Ko će, ako ne Treća Srbija. Ako se duhovni otrov na vreme ne otkrije, stvari mogu otići dođavola.
Srećom, na braniku nacije Treća Srbija nije sama. Tu su i nedremani intelektualci patriote, univerzitetski profesori, docenti, asistenti… Samo ih treba okupiti, pa će znalci upozoriti na opasnosti po naciju, jezik i veru. Jezik i vera su, jelda, so svakog patriotskog identiteta.
U Kulturnom centru Novog Sada okupili su se lingvisti da upozore na štete po nacionalni identitet, nastale nepromišljenostima u prošlosti. I da ukažu kako dalje.

Okrugli sto povodom 60 godina od Novosadskog dogovora
Okrugli sto „60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas“ održan je u Kulturnom centru Novog Sada, jer se prekjuče, 10. decembra, navršilo tačno 60 godina od Novosadskog dogovora, kojim je, između ostalog, u Srbiju uvedena dvoazbučnost:
Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti doprineo odumiranju ćirilice – stoji u zaključcima okruglog stola. Učesnici su pozvali srpsku filologiju i politiku da zajedno sačuvaju ćirilicu i da poštuju Ustav, a ne Novosadski dogovor, čija primena se tokom proteklih šest decenija, kako navode, pokazala štetnom.
Učesnici okruglog stola bili su prof. dr Danko Šipka (uključenje putem video-linka), prof. dr Dragoljub Petrović, prof. dr Milanka Babić, prof. dr Dragiša Bojović, prof. dr Petar Milosavljević, prof. dr Dejan Ivković, prof. dr Ivan Klajn (poslao referat), prof. dr Nenad Krstić, Siniša Stefanović, prof. dr Miloš Kovačević i doc. dr Andrej Fajgelj.
Posle opsežne rasprave, usvojeni su sledeći zaključci:
1) Lingvistička srbistika je negirala ključne tačke Novosadskog dogovora i istakla štetnost njihove primene tokom proteklih šest decenija:
a) termin srpskohrvatski nije lingvistički utemeljen – on predstavlja preimenovani srpski jezik i u srbistici ga treba zadržati samo u podsećanju na vreme dominacije političkih nad lingvističkim kriterijumima;
b) Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti pisama suštinski doprineo odumiranju srpske ćirilice;
v) Danas je i u srpskoj filologiji i u institucionalnoj srpskoj politici neophodno poštovati ustavnu odredbu (član 10) o ćirilici kao o jedinom srpskom službenom pismu.
2) Srpska filologija i institucionalna srpska politika moraju se držati triju načela srpskog filološkog programa:
a) Srpski jezički i kulturni prostor je nedeljiv, iz čega proističe da je sva štokavska književnost književnost srpskog jezika;
b) ćirilica je identitetska karakteristika srpskog naroda i kao takva mora se sačuvati;
v) ijekavski i ekavski izgovor su podjednako srpska narečja.
(Danas, 11. decembar 2014.)

Treba da se zna dokle seže srpski jezik, srpska štokavska književnost i pismo koje Srbi treba da koriste. Dosta je bilo povlađivanja drugima na svoju štetu. To nije samo lingvističko i književno, nego i nacionalno državno pitanje. Akademik Ekmedžić je još ratnih devedesetih objašnjavao da srpske granice sežu dokle seže srpski jezik. Lingvisti iz Kulturnog centra znaju dokle seže srpski jezik i ko ga sve svojata. Ko nam svojata jezik, svojata nam i zemlje,
Zna se da „Matica srpska“ predano brani nacionalne interese. Pogotovo zadnjih decenija. U ediciju „Deset vekova srpske književnosti“ uvrstila je i staru dubrovačku književnost. Dobro, ne baš svu. I ne samo to. Koristi savaku priliku da krepi nacionalni duh. A ko to može da čini bolje, od proverenih srboljuba? Onih iz SANU.

U čast jubileja – 150 godina preseljenja Matice srpske u Novi Sad, a u okviru četvorodnevne manifestacije „Dani Matice srpske u Staroj streljani – Eđšeg“ održano je predavanje akademika Vasilija Đ. Krestića (Danas, 26.11).

Akademik Krestić na pravom mestu. Tamo gde memorandumski duh niko ne uznemirava. Treba li sumnjati da je akademik govorio patriotski zanosno, kao devedesetih? Kao svih godina nacionalnog posrnuća. U izveštaju se ne spominje je li skupu prisustvovao i neko mlađi, možda neko iz „Naprednog kluba“. U očuvanje memoramdumskog duha treba uključivati i mlađe snage. Nije da ih nema. Ako nema dovoljno dobrih u Novom Sadu, Beograd nije daleko.
Zloduh devedesetih devastirao je Novi Sad. Grad sa nekad osobenim srednjoevropskim nasleđem i šarmom, razvijenom privredom, sa velikom akademskom zajednicom, sa brojnim institucijama, umetničkim udruženjima, širokim slojem obrazovanih građana, razorila je banalnost. I još razara.
(Autonomija)