Najpre mediji prenesu dramatičnu meteorološku prognozu, kojom se najavljuje sibirska zima. Onda, sinhronizovano, u udarnim vestima još dramatičnije jave da je Rusija za trećinu smanjila isporuke gasa bratskoj Srbiji. Navodno se nešto ruski „baja“, Putin, žacnuo na srpskog, Vučića, prilikom posete vojnoj paradi koju je ponosita Srbija koja se nikome ne klanja, organizovala za ruskog „baju“. Pa se javnost Srbije, sluđivana svakojakim idiotlucima, navrat-nanos prebacuje sa brige kako preživiti sa smanjenim platama i penzijama, na brigu kako preživiti sibirsku zimu. Povodom nenadane gasne krize koja u medijima smenjuje temu smanjenja plata i penzija, mediji konsultuju stručnjake i analitičare. A da koje, nego one koji su poštovaoci obojica „baja“. Bogu hvala, uvek su pri ruci. I mudraci smiruju javnost. Elem Rusija, Putin, koji nas jelda bratski poštuju i vole, u pravu su. Ne izmirujemo, brate, dug za isporučeni gas, i to je to. Na sreću, objašnjavaju mudraci, naš „baja“ je ne samo vizionar nego i sposoban pragmatičar koji ne uzmiče pred problemima. Sve sam rešava, pa će rešiti i problem sa gasom. Nesporazum sa braćom rešiće koliko običnim telefonskim razgovorom. I staće u kraj naklapanjima zlonamernika, da se ruski „baja“ zbog nečega nasrdio na srpskog, pa je braći privrnuo slavine gasa.
A zlonamerna javnost naklapa svašta. Te Vučić, sakloni bože, Putinu nesmotreno spomenuo nešto o privilegijama i enormnom profitu NIS-a u Srbiji, te glupost – spomena nije vredna – o mizernoj rudnoj renti koju NIS plaća za naftu Vojvodine, te daleko bilo nešto o smeni direktora „Srbijagasa“, nešto o posredničkim privatnim firmama preko kojih nam braća Rusi prodaju gas uz dodatne provizije. Navodno mu se omaklo, pa Putinu spomenuo i to da bi bilo zgodnije da u srpsko-ruskom „humanitarnom centru“ u Nišu bude više civilnog i za vanredne situacije stručnog, a makar malo manje vojnog i obaveštajnog osoblja i opreme. Te da baš nije zgodno da centar liči na eksteritorijalnu rusku vojno-obaveštajnu bazu, da je teško tamošnjnjim ruskim „humanitarcima“ obezbediti imunitet od pravnog sistema Srbije. Spekuliše se da je spomenuo – o, neopreznosti inače mudrog i opreznog našeg „baje“ – da bi bilo zgodno da se bratske ruske službe instalirane u sve srpske vitalne institucije, vojsku, policiju, u energetski sektor, medije, kulturu, crkvu, militantne desničarske organizacije – kažu čak i u kabinet predsednika Srbije – ponašaju makar malo diskretnije. Ipak je Srbija suverena i ponosna zemlja, pa nije zgodno da se vidi toliko prisustvo stranih službi. Druga je stvar sa bratskim ekselencijama ambasadorima, koji se u Srbiji ponašaju kao u nekoj zabitoj ruskoj guberniji. To se još i može podneti, ali, brate, to sa službama… Spekuliše se o svemu i svačemu šta je naš „baja“ u trenucima retkog neopreza mogao još spomenuti ruskom, što je ovog – da prostite – napizdilo. A šta je drugo mogao, nego braći odmah privrnuti slavine gasa.
Bogu hvala, sve je među braćom lako i brzo izašlo na dobro. Onako kako su stručnjaci i analitičari bajoljupci i najavili. Drama je zaista rešena jednim jedinim telefonskim razgovorom. Ne treba se sad osvrtati na zlobne tvrdnje da se naš „baja“ duboko izvinio ruskom za neoprezne napomene, te da ih ruski „baja“ zaboravi kao da ih nikad i nije čuo. Radosnu vest o razrešenju drame zabrinutom građanstvu Srbije saopštio je sportski komemtator sred napete utakmice lige šampiona. „Evo vesti koju smo upravo primili… U telefonskom razgovoru sagovornika postignut je dogovor…“ Tra-la- la- la. Znali smo mi da nas ruski „baja“ neće ostaviti na cedilu, a znamo šta sve može i naš „baja“. Za nauk, ne treba ruskom „baji“ više nikad ništa ni zucnuti o onom što može da ga naljuti. Ipak on brine o našoj majci Rusiji.
Blagoš nama sa „bajama“.
I još nešto za nauk. Na zakeranja zlobnika – da se rešavanje državnih problema u normalnim državama ne može rešavati misterioznim telefonskim razgovorima između „baja“, da se u državnim poslovima ne smeju preskakati institucije, procedure i javnost rada – ne treba se osvrtati. Kao ni na primedbe da bi tako šta bilo nemoguće sa Angelom Merkel, Dejvidom Kameronom, Olandom, Obamom ili bilo kojim premijerom ili predsednikom demokratske države. Tamo se – moš’ misliti – navodno niko ne usudi da ignoriše institucije, procedure i javnost rada u obavljanju poslova od opšteg interesa. Još manje treba obraćati pažnju na iste zlobnike i njihove tvrdnje, da su Baje i populistički manipulatori – zla kob nesređenih društava i država.
Volite li vi da živite u državi u kojoj vlada ovaj ili onaj „baja“?
Teško državama, i njihovim građanima, kojima vladaju svemoćne „baje“ – vlastodršci opsednuti voljom za svevlašćem – kojima izmanipulisani podanici opčinjeni „čvrstinom i odlučnošću“ tepaju „baje“. Što su „baje“ beskrupuloznije, to su „bajoljupci“ luđi. A građani poniženiji.
(Autonomija)