Kakvi god da su bili, a bili su manje-više kao i svi prethodni, parlamentarni izbori su završeni. Mnogo buke ni oko čega. Kule i gradovi, med i mleko. Znaju se pobednici, znaju se gubitnici. Građanstvo koje je glasalo pokazalo je koga podržava. Poverovalo je u med i mleko, u kule i gradove. Ono koje nije glasalo, skeptično je i mrzovoljno prema svima koji su učestvovali na izbornom buvljaku. Analitičari mudroslove kako je ko i zašto baš tako prošao. Sirotinjska zabava ili, blago je reći, laže i paralaže, na šta se kod nas svode izbori – završena je. Sva je prilika, ne za dugo.

I šta sad?

Sledi postizborni mamurluk i suočavanje sa surovom realnošću. Glavobolja. Političkih pobednika, gubitnika i, dakako, najviše građana. Situacija je više nego teška. Prvenstveno ekonomska. Ne zna se šta je veći problem. Budžetski deficit raste, spoljni dug raste, broj nezaposlenih raste, broj ugašenih malih i srednjih preduzeća raste, broj mladih stručnjaka koji odlaze iz Srbije raste, javni sektor mimo svih proklamacija, raste, interne finansijske dubioze koje parališu iscrpljenu privredu, rastu… Sa druge strane, domaće i strane investicije opadaju, kvalitet osnovne i sekundarne infrastrukture (pruge, putevi, energetski i hidromeliriacioni sistemi) opada, kvalitet zdravstva, školstva, socijalnog zbrinjavanja, komunalnih usluga, opada. Opada poverenje u pravosuđe i institucije sistema. Opada kvalitet ionako kompromitovanog javnog informisanja. Opadaju realna primanja zaposlenih i penzionera. Opada i inače nizak životni standard. Zebnja i strah od sutrašnjice raste. S razlogom. Krhke su nade u boljitak čak i onih koji su na izborima svoj glas dali izbornim pobednicima, u iluziji da će stvari nekako krenuti nabolje.

Kako god da je surovo, ako su iole ozbiljni, izborni pobednici moraju već sada upoznati javnost sa realnim stanjem društva. To je elementarni test odgovornosti. Ne treba puno mudrosti da se izrazi suština problema. Ministar finansija (bivši, verovatno i budući) mora pokazati čvrst karakter i profesionalni dugnitet, pa javnosti predočiti stanje budžeta. Građani to treba da znaju. Mora da predoči način rešavanja budžetskih dubioza, izvore pokrića deficita, način neizbežne korekcije i prihoda i rashoda. Možemo li to očekivati od njega? Najpreči zadatak nove vlade je rebalans budžeta. Na tome ćemo vidi ozbiljnost nove vlade i njezinu spremnost da se suoči sa zapuštenim stanjem. Videćemo kako će se vlada nositi sa parazitskim pritiscima na javnu potrošnju. Takvih pritisaka, pred kojima su ovde decenijama uzmicale sve vlade i političari i zbog čega smo tu gde smo, gledaćemo koliko sutra. Gledaćemo ucene monopolskih javnih preduzeća koje vode partijski kadrovi stranaka na vlasti, gledaćemo zaposedanje pruga, puteva, vitalnih javnih prostora i administrativnih centara od strane instrumentalizovanih radnika mnogobrojnih preduzeća „u restrukturiranju“, koje takođe vode kadrovi političkih stranaka na vlasti uz sasluženje korumpiranih sindikata. Bude li vlada nepopustljiva prema parazitskim pritiscima (dobro ih je definisao najureni ministar privrede Saša Radulović), sticaće poverenje investitora i institucija od kojih itekako zavisimo (Svetska banka, MFF…). Pogotovo ako zaista profunkcioniše pravna logistika i dosledno poštovanje zakona. Možemo li tako šta očekivati od izbornih pobednika, znajući njihove političke i profesionalne biografije, zaključite sami. Ako se odluče za delotvorne gorke lekove, nema sumnje da će brzo gubiti politički rejting. Pred njima je izbor: vlast po svaku cenu, pa neka traje koliko traje, ili bolne reforme sa izgledima za oporavak društva. Bude li njihov izbor za svu vlast po svaku cenu, za šta odavno pokazuju neskrivene pretenzije, brzo ćemo ekonomski i na svaki drugi način otići dođavola.

Guvernerka NBS mora upoznati javnost koliko je potrošeno deviznih rezervi u prvom kvartalu tekuće godine. Milijarda evra, nešto manje, nešto više? Taj po svemu sudeći alarmantan podatak, u izbornoj kampanji ostao je skrajnut. Hinjeni optimizam i opuštenost guvernerke koja povremeno istupa u javnosti, ne mogu prikriti alarmantno loše trendove u monetarnoj sferi.

Problemi pred pobednicima izbora su teški. Da su rešavani juče, bili bi lakši. Ako se ne budu rešavali danas, sutra će biti mnogo teži.

(Autonomija)