Iako se još u julu zarekao da će smanjiti broj ljudi u javnom sektoru, prvi se potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić u oktobru stavio u još jednu javnu službu: prošle sedmice je dobio zvanje počasnog građanina Leskovca, a leskovačka Roštiljijada kompleks niže vrednosti. Samo odbornici DSS i dve odbornice opozicione Demokratske stranke (DS) nisu delili hvalospeve Vučiću. Jedna od njih, Jelena Spirić, ostale je odbornike upozorila da nije Vučić, već su evropski fondovi obezbedili pet miliona evra za prečišćavanje leskovačkih otpadnih voda, a posao je ugovoren u vreme vladavine DS.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović osvetlao je svoj rang funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) obrazloženjem da je „rejting Vučića najveći u Srbiji, uprkos tome što se veoma teško živi. Vučić jedini daje nadu i sa njime možemo da očekujemo svetliju budućnost, a priznanje koje mu se dodeljuje biće za njega obaveza da radi više za naš grad“. „Umejaše da trguju. I priče od nji svud se pričašev, te ovakvi su te onakvi: jedev paprike, pa zidav fabrike“, nastavlja gradonačelnik tradiciju ne bi li, kao sredinom XIX veka „srpski Mančester“ opet imao trinaest fabrika tekstila od kojih je za svaku kamen temeljac postavio Vučić, u jednoj ili više predizbornih kampanji SNS-a.
Kud vode otpadne vode
Šef SNS-a je lično otišao u Leskovac po novo zvanje, bez rotacije, bez pratnje, iako je Leskovac svetski fenomen – pet reka punih otpada svih karakternih osobina se mota po njegovoj teritoriji. Bez zazora je Vučić prošao kroz leskovačke mesne zajednice u kojima je polovina naziva iz antiVučićevog režima: „Prva južnomoravska brigada“, „Veljko Vlahović“, „Moša Pijade“.
Inače, institut počasnog građanina dodeljuje se inostranom državljaninu. Vuk Stefanović Karadžić je od kraja 19. stoleća i još uvek je počasni građanin Zagreba. SAD imaju sedam počasnih građanina, Kanada šest. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je počasni građanin Trebinja u BiH. Argentinac Če Gevara (Che Guevara) se odrekao slične kubanske počasti.
Osim u Srbiji, pravila ko sme da bude počasni građanin se ne drže ni u Hrvatskoj, pa je Ante Gotovina, oslobođen optužbi za ratne zločine, počasni građanin Sinja, Dubrovnika, Splita, Osijeka. U aprilu je Makedonija oduzela titulu počasnog građanina Tetova bivšem komandatu OVK Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), iako je on u Haškom tribunalu pre toga oslobođen optužbi za ratne zločine. Tek pre dve godine je uprava austrijskog Braunaua, rodnog mesta Adolfa Hitlera, jednoglasno krvniku oduzela titulu počasnog građanina koju je dobio čim je 1938. godine Austrija priključena Nemačkoj. I bezazlenijima je slava oduzeta, kao Erihu Honekeru (Erich Honecker), šefu DR Nemačke kad je njegov režim izdahnuo.
Dragan Marković Palma, gradonačelnik gradića Jagodine, dobiće titulu počasnog građanina varošice Katerini ako bude dovodio investitore u Grčku, promovisao najzaduženiju članicu EU i besplatno je reklamirao na TV Palma plus pet godina.
Posrbljeni Putin
Najpočasniji građanin u Srbiji je Vladimir Putin, koji je počastvovan 15 puta, najviše u varošicama Vojvodine, a na Kosovu je titulu dobio đuture. Putin je počasni građanin gornje četvrtine „lažne države Kosovo“. Putin je i prvi počasni građanin Požarevca, a Požarevljani Slobodan Milošević i Mira Marković nisu.
Vladimir Vladimirovič nije nikada uveličao dodelu priznanja, kao ni Vučić u Kruševcu. Priznanja su u Putinovo ime sakupljali ruski ambasadori. Zato je Aleksandar Konuzin postao počasni građanin Zemuna. Zato je uz Vučića dobio plaketu i potpredsednik njegove stranke koji je preuzeo Vučićevo blago. Jer, tri dana posle Leskovca, Vučić se zakitio plaketom Industrije mašina i komponenata 14. oktobar Kruševac za „izuzetan doprinos u stvaranju novog privrednog ambijenta za dalje poslovanje tog preduzeća“. Tog dana je „14. oktobar“ slavio „imendan, 90 godina postojanja i slavu Pokrov presvete Bogorodice“. Bogomoljci u „14. oktobru“ ne poštuju ni pokojnog poglavara SPC, jer ga ni ne čitaju. „Kod drugih naroda pravoslavnih, oni slave svoj imendan ili svoj rođendan, a mi, eto, slavimo svoju slavu“, zapisao je patrijarh Pavle u knjizi „Život po Jevanđelju“. U Srbiji ne znaju za imendane, već samo za Ivkovu slavu.
Mudar, Vučić se nije ovenčao plaketom koja lažno svedoči. Plaketu je u ime partijskog šefa uzeo gradonačelnik Kruševca i potpredsednik SNS-a Bratislav Gašić. I on je pride dobio plaketu za „uspešno poslovanje ove fabrike“. Ovaj nekadašnji gigant sa 8.000 zaposlenih danas ima 1.500 radnika, dug od 12,5 milijardi dinara i jurca za strateškim partnerom.
Kuku i lele
Za 60 godina zvanje počasnog građanina Beograda je steklo 25 stranaca. Beogradska opština Zemun, jedna od 17 beogradskih opština je u vreme radikala u tome sustigla Beograd. Zemun je častio sugrađanstvom političke i kafanske siledžije sa Istoka i sa Zapada. Počasni građani Zemuna su Sašo Kaimovski-Panki, pevač kumanovskog benda „Kuku-lele“ i suvlasnik restorana u kome su prebijena petorica američkih vojnika, Žan Mari Lepen (Jean Marie Le Pen), barjaktar neonacističkih i šovinističkih ideja, Vladimir Volfovič Žirinovski, vođa Liberalno-demokratske partije, Franc Šenhuber (Franz Schönhuber), koji je za vreme Drugog svetskog rata bio okupatorski oficir na Korzici, gde je zaradio Gvozdeni krst. Učlanio se i u Hitlerovu omladinu i u Nacističku partiju. Naslov druge Šenhuberove knjige je „Okončati nemačku samomržnju“. Zemunsko priznanje Šenhuberu je dodeljeno za „izvanredan doprinos ukupnom razvoju i unapređenju prijateljstva i saradnje nemačkog i srpskog naroda“. Šenhuber je bio gost Srpske radikalne stranke (SRS) 1999. godine. Razgovarao je sa rukovodstvom stranke. Rukovodstvo SRS su u to vreme činili Vojislav Šešelj, počasni građanin Sheveningena, Nikolić, počasni građanin Trebinja, glavnog grada Srpske Autonomne Oblasti Hercegovina i Vučić. Vučić je tada bio ministar za informisanje, nostalgičan za Vučićem, direktorom Sportsko-poslovnog centra „Pinki“, jer je Pinki video Tita.
Najrevnosniji u podeli titula počasnog građanina Srbije građanima Srbije je Svilajnac. To je gradić od 9.131 žitelja čiji se broj neprestano smanjuje, a broj počasnih građanina povećava. Za najbolje se biraju haški optuženici i osuđenici (Slobodan Milošević, Nebojša Pavković), otpisani Zoran Lilić i Mlađan Dinkić, čovek sa najviše lažnih obećanja 2010. Tako nastaje nova moralna „moravska škola“ pored one svilajnačke arhitektonske.
Osim nekontrolisane proizvodnje počasnog građanstva pogrešnog koda, Svilajnac odlikuje proizvodnja izvoznih artikala za humanu upotrebu. Kupci u EU moraju da znaju srpski kako bi ih ceo svet, pa i lokalni bakalin razumeo. Svilajnački Tri Stan freš prodjus izbacuje u prodaju milione tegli kornišona i cvekle, a Grin onli vlašac, targon, rukolu, mirođiju i kasuljicu. Polaznici kursa srpskog jezika za strance sve to mogu da progutaju na lokalnom fakultetu Univerziteta Edukons.
(Autonomija)