Avgustovske vrućine ošamućuju. Ali, ne smetaju srpskim kalamburima. Strančarenju, verglanju istih mantri, politikantskim trgovinama. Šićarluku i uvek isplativom opsenarstvu. Ne govori se o pretećem ekonomskom kolapsu, izvesnom možda već koliko na jesen. Nema ozbiljnih rasprava vlasti, opozicije i nekorumpirane stručne javnosti (ima li još takve?) o tome kako izbeći finansijski i socijalni kolaps. I moguće haotične posledice. Daleko je to od našeg poimanja odgovornosti koja nas je, takva kakva je, i dovela u tragično stanje. Ali zato u borbi za moć i privilegije ne manjka tipično naših fenomena.

Ambiciozna ministarka energetike

U senci šićardžijskog odmeravanja snaga zvanog „rekonstrukcija Vlade“, u javnost izbijaju ličnosti velikih ličnih ambicija. Sa neskrivenom voljom za moć. Uočljiva je „samozatajna“ ministarka energetike i potpredsednica SNS Zorana Mihajlović. Bivši „ekspertski“ izbor prvog predsednika G17+, koliko je poznato i nekadašnjeg profesora nekog od fakulteta na Palama ili u ratu osnovanom Karadžićevom Istočnom Sarajevu, Miroljuba Labusa. Ne zna se gde je pukla tikva, pa je ambiciozna „ekspertkinja za energetiku“ napustila Labusa. I valjda G17+. Poput mnogih izvikanih eksperata ove samoproglašene stranke eksperata, koja je htela „brzo i efikasno, ekspertski“, da menja Srbiju. A da se i ne osvrne na uzroke razorenosti Srbije. Na rat, ratnu politiku i ratni nacionalni program. Na to se G17+ i njihovi sadašnji naslednici, kao ni skoro bilo koja politička partija u Srbiji, nikada nije kritički osvrnula. Nije politički isplativo govoriti o ogromnoj ceni serije ratova, izuzev o pratećem ratnom profiterstvu. I o tome samo o ličnostima koje padnu u nemilost vlasti. Iz takvog političkog i „ekspertskog“ miljea pojavljuje se „ekspertkinja za energetiku“ u SNS, kad je zbog brljaveži DS bilo jasno da će u Srbiji doći do promene vlasti. U novoj stranci je dobila važno mesto. Potpredsedničko. I, čini se, ekskluzivno pravo da javno istupa o mnogim pitanjima, čak i pre neprikosnovenog predsednika stranke. Skoro kao putokaz Vučićevih nauma.

Po konstituisanju SNS-SPS-URS vlasti, odmah se nameračila da svoj status „ekspertkinje za energetiku“ učini neprikosnovenim, te se usmerila da bahatog i nedodirljivog Dušana Bajatovića stavi pod svoju kontrolu. Provereni „doktor za mitinge i obaranje autonomaša“, kako se hvali, nije naivan. Isturajući ispred sebe Dačića, SPS i verovatno uticajni ruski lobi, interesno isprepleten sa srpskim političko-tajkunskim lobijem, pokazao joj je šipak. I za sada je naterao da uvuče rogove. Videćemo kako će se ambiciozna ministarka dalje ponašati. Po demonstraciji volje za moć teško da će pat pozicija dugo trajati .

Kad već ne može ništa Bajatoviću, „ekspertkinja za energetiku“ sad se usmerava na Vladu Vojvodine. Uostalom, svi centralisti, po pravilu nacionalisti, na Vojvodini oštre zube. To je zgodno za raspaljivanje strasti i sluđivanje naroda. Ministarka sa neskrivenom voljom za moć cinično optužuje pokrajinsku vlast za loše stanje u privredi, za veliku nezaposlenost, za stagnaciju i zaostajanje Vojvodine. U stvari, u osionosti, sprda se sa pokrajinskom Vladom, dobro znajući za njezine minorne nadležnosti i stalne opstrukcije od republičke vlasti. Sprda se i sa onim građanima Vojvodine koji znaju šta su pravi razlozi propadanja Vojvodine. I Srbije… Naravno da pokrajinska vlast nije bez odgovornosti. Proteklih je godina servilno slušala beogradsku centralu, sklonu centralizmu i ignorisanju autonomije Vojvodine skoro isto kao i manje-više sve ostale stranke sa sedištem u Beogradu. Svojevremeno se Boris Tadić sprdao sa Vojvodinom, kad je na dan svečanog proglašenja makar i fasadne autonomije Vojvodine (Statuta AP Vojvodine), umesto u pokrajinsku Skupštinu, tog dana otišao u posetu rimskim iskopinama u Sremskoj Mitrovici. Nije li i time utirao put gubitka prošlogodišnjih izbora?

Dirljiva skromnost „naše Maje“

Ne pokazuje volju za moć samo „ekspertkinja za energetiku“. Tu je i „naša Maja“, kako su joj tepali radikali dok je bila gradonačelnica Novog Sada. Usrdno se preporučuje za ministarku kulture (sic!) u rekonstruisamoj vladi. Gode joj, skromno kaže, raširene ocene da bi baš ona mogla biti ministarka kulture. Biće joj čast da to prihvati ako joj bude ponuđeno. Nema veze što iza njenog gradonačelnikovanja stoji skandalozan ugovor sa njezinim potpisom u sumnjivoj privatizaciji ATP „Vojvodina“. Posledice privatizacije izaći će na nos Novosađanima. Vučićeva „neselektivna“ antikorupcijska sablja uporno zaobilazi taj privatizacijski skandal i odgovorne za njega. Potpisnica ugovora, dugogodišnja radikalska druga, sedi mu uz skute. I kao što vidimo sprda se ne samo sa novosašanima, nego i sa celom pristojnom Srbijom. Može joj se.

Pregalac za srpsku stvar priziva kosovskog Dodika

Dok se „ekspertkinja za energetiku“ ubrzano prešaltava u neprikosnovenog borca protiv autonomaštva u Vojvodini, a „naša Maja“ se skromno preporučuje za ministarku kulture, ex-julovac Vulin u predanom naporu obezbeđenja „jedinstvene srpske liste“ za izbore na Kosovu, priziva ni manje ni više nego kosovskog Dodika! Alal vera, tipično julovski. Šibicarski. Kobajagi se zagovaraju slobodni izbori, a sve se radi da se ispod žita nešto zbrlja, kako bi se i dalje sudbinom kosovskih Srba upravljalo izvan Kosova. Ko zna za čije lične interese? Insistiranjem na jedinstvenoj izbornoj listi sramno se potcenjuju kosovski Srbi i njihova sposobnost da sami odlučuju o svojoj sudbini. Beogradsko dušebrižništvo na dosadašnji način im se već višestruko osvetilo. Tragično je što se s tim i dalje nastavlja. Međunarodna zajednica, oni koji odlučuju o pregovorima o pristupanju Srbije EU, zna dobro s kim ima posla i ne može im se više prodavati rog za sveću. Misle li o tome Vulin i nalogodavci?

Prestonički kalamburi dubinske simbolike

Stadionski huligan jednim jedinim gestom izvrgava ruglu ne samo sportski klub „Partizan“, nego i sve institucije države prisutne na utakmici. Šta pred huliganskim ispadom vidljvim više od milion gledalaca, znači gromoglasna parola: „Bog i žandarmerija čuvaju Srbiju“? Šta znače silne pokazne vežbe policije i žandarmerije, simulirane borbe protiv huligana i terorista, šta znači proklamovana Strategija za borbu protiv huliganstva, kad se na sve to javno, pred TV kamerama, da prostite popiša huligan odavno poznat policiji? I posle toga drži konferenciju za štampu i zbija sprdnju sa novinarima, u prisustvu od straha ukočenim fudbalerom. Nije to slika huligana. To je slika nemoći države.

Ponižavajuća je i odluka Apelacionog suda u Beogradu da ukine presude bivšim visokim funkcionerima državne bezbednosti, optuženim da su pre četrnaest godina učestvovali u organizaciji atentata na Vuka Draškovića i da sudski postupak vrati na ponavljanje. Zaista ponižavajuće, kao i neke druge odluke Apelacionog suda u takozvanim „delikatnijim slučajevima“. Samo da im ne padne na pamet da od građana prave idiote, koji nemaju pravo kritički istupati o stvarima od velikog moralnog značaja za društvo. Tolike idiote od nas baš ne mogu napraviti.

O novoj sprdačini novosadskih vlasti sa Novosađanima, povodom dodele budžetskih sredstava za bizarne ekološke projekte, ne vredi ni govarati. Sprdaju se sa nama i povodom ozbiljnijih stvari, pa što ne bi i sa ovim.

Spomenimo i kalambure na strani „Druge“, građanske Srbije. Mučno je pratiti kako sujete (volja za moć), kompromituju mnoge do skoro časne biografije. Između ostalog i te sujete su razlog što u Srbiji nije bilo, niti je sada moguće zasnovati ozbiljnu i delotvornu građansku alternativu narodnjaštvu i nacionalizmu. Na žalost.

U Srbiji kao što vidimo ni po najvećim vrućinama ne manjka svakojakih kalambura. Samo što nije reč o letnjim igrama i zabavi. Šta mislite kome će izaći na nos?

(Autonomija)