Zaštitnik građana smatra da i ovogodišnji praznik rada obeležavamo sa razlogom, ali bez puno razloga za slavlje: Nezaposlenost je rekordna, a onima koji rade često su uskraćena neka od zagarantovanih prava, na šta sudovi i inspekcije nemaju dovoljno snažan odgovor.

Zbog toga Zaštitnik građana svakodnevno dobija kolektivna obraćanja radnika, iako nema nikakva ovlašćenja da kontroliše privatne poslodavce.

Radnici ostaju bez pravičnih naknada za rad (što je Ustavom garantovano pravo), bez uplaćenih poreza i doprinosa (što je zakonska obaveza poslodavaca) i suočavaju se sa nemogućom dilemom – da li prijaviti poslodavca i rizikovati gubitak kakvog – takvog posla, ili raditi obespravljen.

U takvoj situaciji, potrebno je veće angažovanje po službenoj dužnosti Republičke inspekcije rada, Poreske uprave Ministarstva finansija i bolja razmena podataka sa fondovima zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kako bi se preventivno i podnošenjem prijava protiv prekršioca zakona, povećalo poštovanje vitalnih prava koje država propisima garantuje.

Inspekcijske službe moraju se zakonski, kadrovski i materijalno ojačati, i u njima povisiti odgovornost za rad i nerad. Inspekcije rada moraju da budu mnogo ažurnije i autoritativnije kako bi se suzbilo nepoštovanje vitalnih prava radnika, posebno kada je reč o neplaćanju naknade zarade trudnicama, porodiljama ili majkama na odsustvu radi nege deteta.

Poseban problem, o čemu svedoči i povećani broj pritužbi građana pri svakoj promeni vlasti u Srbiji, je zapošljavanje po partijskoj pripadnosti u organima vlasti i javnim službama. Partijski kadrovi u administraciji, neprofesionalnoj i prekobrojnoj, te odsustvo podrške i zaštite za ljude od integriteta koji se u vršenju službene dužnosti zamere različitim lobijima i nezakonitim interesima, razdvajaju građane Srbije od dobre uprave.

Položaj žena na tržištu rada i dalje je značajno lošiji u odnosu na muškarce. Najnovija istraživanja pokazuju da tek svaka četvrta žena sa visokim obrazovanjem i tek svaka 10 žena bez obrazovanja, dobijaju posao preko konkursa.

Primena Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom donela je poboljšanja, ali su ona spora i nedovoljna.

Poslodavci, sa druge strane, godinama upozoravaju na ekstremno visoke fiskalne i parafiskalne namete, nedostatak podsticajne atmosfere za privređivanje i izostanak suštinskog dijaloga socijalnih partnera u oblasti rada.

Saša Janković, Zaštitnik građana