U Ljubljani od popodneva hiljada građana demonstriraju protiv vlade i slovenačke političke elite u celini, a skup je nazvan „Drugi slovenački ustanak“. U povorci koju su predvodili građani s maskama zombija, demonstranti su prošli ispred nekoliko državnih institucija i došli pred Skupštinu Slovenije gde je masa porasla na 8.000 ljudi, kaže policija. (Vestinet.rs, 11.1.2013.)

Premijer Srbije Ivica Dačić čestitao je Gabrijelu Kosti izbor za premijera Demokratske Republike Sao Tome i Principe i preneo mu zahvalnost zbog stavljanja veta na odluku prethodne vlade njegove zemlje o priznanju nezavisnosti Kosova. (Agencije, 11.1.2013.)
Ako se pitate kakve veze imaju ove dve gore navedene vesti, onda vam moram odmah odgovoriti konkretno: nikakve! Kao što ova luda Srbija više i nema veze sa realnošću tako su i njene građanke i njeni građani izgubili common sense, svest o osnovama normalnog življenja u svakom društvu. Da bi se demonstriralo ili bunilo, na bilo koji način, protiv vladajućih struktura mora postojati svest o tome šta ta vlast predstavlja i na koji način ugrožava život građana. U Srbiji se dežurno pljuje po političarima i to je deo folklora, ali pravog i iskrenog pogleda na političku mimikriju i lopovluk naprosto nema… Zašto? Zato što je Srbija duboko ispolitizirano društvo! Dobro, nisam otkrio Ameriku, ali ovde se radi o politikanstvu tzv. političke elite koja je svesna da lažima može da uradi više nego istinom i da su građani pre skloni da slušaju bajke nego gorku istinu o tome zbog čega smo u stvari takvi kakvi jesmo: siromašni, neobrazovani, nekulturni, tašti od neznanja… Više volimo da vidimo sebe kao žrtve svetskog poretka koji predvodi SAD nego kao izmanipulisane nesrećnike koje političari vrte oko svojih lopovskih prstiju; volimo sebe videti kao opasne i egzotične i da smo zbog toga zanimljivi svetu – nikog se ne bojimo…; muškarci u Srbiji su najbolji ljubavnici na svetu i to strankinje (osobito one sa Zapada) dobro znaju; od žena naših nema lepših i kada te šonje iz EU, na primer, dođu kod nas ne mogu da se nadive prelepim Srpkinjama koje se čedno šetkaju Knez Mihajlovom… I tako mi živimo od sopstvenih mitova i legendi koje smo sami izmislili, dok te priče političari lukavo stalno potpiruju i održavaju kao “pravu istinu” koju će jednom da spozna ceo svet.
Neverovatan je podatak da je u Srbiji više od million ljudi učlanjeno u razne političke partije. Ni mnogoljudnije države EU nemaju toliko građana koji su politički aktivni, to jeste nalaze se u nekoj od političkih stranaka. To znači da bi Srbija trebala biti nešto kao stara Grčka, gde je velika većina slobodnih građana uzimala udela u društvenom suživotu i da je nivo političke svesti na zavidnom nivou. No, svako ko je iole svestan, to jeste poseduje zdrav razum, lako može uvideti da je srpsko društvo daleko od političke svesti i da se tu više radi o politikantskoj svesti koja je kratkovida, kratkopamteća, sklona iluzijama i megalomaniji. U svesti građana ovde je došlo do čudnog spoja i umesto da svoj strah, bes i beznađe usmere na kritiku politikantske elite oni i sami se hvataju u kolo sa politikantima pokušavajući da obezebede sebi ili bližnjima neku sinekuru i sigurniju egzistenciju. Zato u Srbiji ukoliko želiš da budeš portir u nekoj javnoj firmi moraš biti član partije; ako želiš biti čistačica u javnoj ustanovi, molim lepo, zna se ko ima prednost – partijski kadrovi… I tako to funkcioniše u svom iracionalnom sjaju i perverziji društvene simbioze politikanata i građana. Ovde više i nema građanki/građana jer u Srbiji se društvena svest toliko ispolitizirala da više i ne vidi drugi način, do onog politikantskog, da učini neki korak ka boljitku.
Zašto se Slovenci bune, a u Srbiji se ćuti? Zar se u Sloveniji živi gore nego u Srbiji? Ne naravno, u Sloveniji žive samosvesni građani koji umeju da prepoznaju lopove i štetočine u društvu u kome žive i to takođe spade u standard života kao i prosečna plata ili potrošačka korpa… A zašto u Srbiji građana to ne umeju? Pa dok pružamo šansu politikantima da manipulišu sa nama mi ćemo biti na dnu i zadovaljavaćemo se mrvicama. Tek kad shvatimo da nam ti manipulanti i lažovi nisu potrebni, onda će se i pojaviti neka nada. Moramo biti svesni jedne proste stvari: zlo ne dolazi spolja, ne, zlo nas uništava iznutra kao kancer i što pre se rešimo “našeg” zla, to će pre i doći ta bolja budućnost (mada ni budućnost nije ono što je nekada bila – kako je to primetio jedan moj lucidni prijatelj).
Slovenija i Vojvodina su nekada prednjačili svojim standardima na nivou cele bivše Jugoslavije. Zato verujem da u Vojvodini postoji baza koja se nije još istrošila i da ovde može biti zapaljena iskra koja će raspaliti svest i probuditi uspavane građane. Za Vojvodinu ima nade samo ako krene da se odlučno bori sa politikanstvom u svojim redovima, sa Srbijom ili bez…
(Autonomija)