Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da nije planirano da se državna platforma o Kosovu nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Upitan da prokomentariše početak teksta platforme u kome se navodi da tehnički dijalog s Prištinom treba prekinuti, premijer je rekao da „ne veruje da je to moguće“ i najavio da će taj deo teksta biti promenjen. (Beta, 22.12.2012.)

Više stvarno ne mogu da adekvatno opišem koliko me „konsterniraju“ postupci i izjave srpskih političara… Pa dokle više ljudi? Da li ste normalni?

Posle Tomine “platforme”, svima je jasno da taj čovek ne „korespondira sa stvarnošću“ i da je, po ko zna koji put, Šešelj progovorio iz njega bez obzira što se Toma-predsednik želi predstaviti kao “moderan” političar kome Evropa nije mrska. Šta je to sanjao predsednik Srbije smišljajući svoju platformu za Kosovo? Kroz kakve je to pijane magle i delirijumske snove prolazio Toma kada je odlučio da konačno razreši misteriju oko te nesrećne platforme i izloži je opozicionim prvacima? I konačno, zašto sada Dačić pokušava da “relaksira” situaciju ako je i sam bio upoznat sa somnabulnim idejama prvog čoveka Srbije? Ne, doista za srpsku političku elitu nema spasa, ona se ne može trgnuti iz svog plitkog populizma i shizofrenih stavova: čas Evropa čas Rusija; pravi se strategija za pregovore sa Kosovom, a onda se kuka kako je prethodna vlada već sve dogovorila sa kosovskim Albancima (kao da Dačić, na primer, nije bio u toj vladi); u razgovoru sa zvaničnicima EU ili SAD se priča jedno, sa ruskim pak predstavnicima drugo, a srpskoj javnosti se servira nešto sasvim treće… Pa zar je, onda, čudno to što smo sluđeni ponašanjem ovih neodgovornih i neracionalnih ljudi? Šta ćete nam još prirediti: platformu da se preselimo na drugu planetu i tamo osnujemo novu državu Srbiju, gde će Kosovo biti njen sastavni deo i gde niko neće moći da ugrozi naš suverenitet i teritorijalni integritet?!

Vojislav Koštunica kao da je osetio da se iza brda nešto valja pa požurio i on da doprinese sveopšte-srpsko-kosovskom interesu. Svojim „nepogrešivim instinktom iskusnog političara“ i „intelektualnom promišljenošću“ Koštunica se nadovezao na Tominu platformu:

“Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica izjavio je sinoć da se dogovorio s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem da se u platformu o Kosovu unese odredba kojom bi bio definisan ustavno-pravni položaj Kosova, kao pokrajine unutar Srbije.
Koštunica je kazao da je o tome razgovarao s Nikolićem posle njihovog zvaničnog sastanka o platformi koji je održan u četvrtak u Beogradu, i da je dogovoreno da se unese odredba da Skupština Srbije treba da donese zakon o suštinskoj autonimiji Kosova i Metohije.
Koštunici i predstavnicima drugih opozicionih partija u Srbiji, Nikolić je u četvrtak predstavio nacrt platforme o Kosovu.
Predsednik DSS je nakon tog sastanka rekao novinarima da mu nije jasno da li bi Srbi predloženu autonomiju imali u okviru Kosova kao srpske pokrajine ili kao nezavisne države.” (Beta, 23.12.2012.)

Tako je govorio dr. Voja tercirajući predsedniku Nikoliću… Čovek koji bi žrtvovao i poslednjeg Srbina kako bi sačuvao svoju viziju suvereniteta i integriteta pronašao je u Tominoj platformi “onu iskru” koja će ponovo potpaliti kosovsko bure baruta, pritom se iskreno nadajući da će se Srbi celog sveta sada ujediniti i stati svi kao jedan u odbranu svoje svete zemlje. Ako zatreba, naći će se tu i Rusija da pogura sa leđa kada se Toma i Voja nađu na rubu provalije uzvikujući: Kosovo je Srbija!

I tako, drage moje sugrađanke i dragi sugrađani (da ne kažem sapatnici), mi gledamo i slušamo ove ludake kako bulazne i igraju se našim životima kao da smo im mi bogom dani da nas zavitlavaju. Ne moramo više ovo da trpimo, dosta je bilo ludosti srpskih političkih prvaka; dosta nam je Kosova i žrtvovanja za fiks-ideje ljudi koji nas drsko potkradaju, a kada ih pitamo zašto to rade, oni nam odgovore da nemaju vremena za nas jer moraju da brane Kosovo (Nikola Pašić je imao sličnu strategiju… Kada bi ga pritisnuli sa nezgodnim pitanjima, on bi se odmah okretao svetom ratu za Kosovo ravno); dosta više, koliko generacija treba da uništite kako bi se zadovoljili vaši megalomanski apetiti?

Nego, imam ja jednu ideju… Kako bi bilo da mi ovde u Vojvodini napravimo jednu platformu u kojoj ćemo da ih sve oteramo u lepu-suverenu-jedinstvenu materinu? Hajmo Vojvođanke/Vojvođani da budemo iskreni prema sebi i da pokušamo sami da rešimo svoje probleme. Ako je srpskoj političkoj eliti toliko stalo da održe svoje progresivno ludilo, onda mi imamo pravo da kažemo: DOSTA! To dugujemo sebi, našoj deci i našoj ravnici. Slobodna Vojvodina nije san, nego stvarnost koju samo treba da prihvatimo. I zato, kada vam sledeći put ponude “dnevnu dozu” patriotsko-nacionalnog ludila, slobodno recite NE! jer toga se kvazipatriote najviše i plaše. Boje se ti nacional-dušebrižnici da ćemo ih jednom, kada se probudimo, otresti sa sebe kao prašinu i zato nas pokušavaju ubediti da bez njih nam nema života. Nemojte dopustiti da nas ludaci povuku sa sobom u katastrofu jer upravo za to su nas pripremali poslednjih dvadeset godina. Ako vam je svejedno onda ništa, sa srećom bilo, ludnica je već odavno otključana…

(Autonomija)