Peto izdanje Festivala pomirenja zatvoreno je večeras u Novom Sadu izložbom stripova nastalih na tokom četvorodnevnog “Dare to Care” kampa, na kojem je 14 mladih umetnika i umetnica iz regiona radilo uz mentorstvo Midhata Kapetanovića i Jane Adamović.

Umetnici iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije predstavili su svoje radove nastale tokom kampa koji su, iako na prvi pogled nepovezani, proizašli iz razgovora sa mentorima na temuodnosna umetnosti i društvene angažovanosti. 

Beogradska autorka Anđela Avramović, koja svoje radove potpisuje sa “Gavrana”, kaže za Autonomiju da sa kampa nosi samo lepe utiske, a jedan od najvažnijih svakako je mogućnost da upozna kolege i koleginice iz regiona. 

“Mentori su bili fantastični. Ja sam baš uživala slušajući ih. Najviše mi se svidelo to što su sve vreme pokušavali da nas nekako motivišu da se oslobodimo i da malo smanjimo taj perfekcionizam koji mi umetnici, znači, imamo – i tu neku nesigurnost da sve tehnički mora da bude savršeno. Zapravo, da se fokusiramo na poruku koju prenosimo i, da kažem najprostije, na uživanje u tom procesu”, navodi Gavrana.

“Radovi su generalno različiti i deluje kao da ih ništa ne povezuje, ali su zapravo dosta povezani i mislim da smo dosta tema obuhvatili. Tu su i ekologija, i feminizam, i različitosti, odnosno kako društvo gleda na različitosti”, navodi ona. 

Njen rad je fokusiran na to da motiviše umetnike da se više pojavljuju i da slobodnije prikazuju svoje radove, jer njima, kako kaže, može na razne načine da doprinese onima koji tu umetnost posmatraju. 

Jedan od mentora, Midhat Kapetanović Mido, ocenio je prilikom otvaranja izložbe da je nakon poziva da učestvuje nas Festivalu pomirenja pomislio kako ne zna nikoga od svojih kolega, prijatelja, braće, sestara, umetnika, kreativaca, koji su na bilo koji način zahtevali međusobno pomirenje jer su, kako je naveo, kreativci generalno brižljivi, otvoreni, komunikativni i među njima nema nikakvih rivaliteta. 

Postoje lične razlike, ali su one, prema njegovom ličnom iskustvu, ono što ih čini jačima i kompaktnijima.

“Mislim da moja dužnost, i dužnost bilo kojeg umetnika, nije da pomiruje ikoga. To je dužnost političara. To je dužnost onih koji su započeli probleme. A onda sam shvatio, u stvari, da je to genijalan naziv. Mi se trebamo pomiriti sa činjenicom da moramo stati zajedno. Da sad, apsolutno, kao nikad pre u našim životima, moramo ovo iskoristiti kao jedan prvi kamen, jedan prvi stepenik prema nečemu lepšem, prema nečem boljem”, naveo je Kapetanović.

Dodao je da su ga polaznici ovogotišnjeg kampa zadužili svojim fokusom, svojim poznavanjem vizuelnog jezika i otvorenošću srca i komunikacije koju su imali jedni prema drugima.

“Otvorenošću prema idejama, otvorenošću prema pravcima iz kojih oni dolaze. Ne samo geografskim – kao, na primer, iz Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, iz Makedonije – nego i otvorenšću prema različitosti artističkih senzibiliteta, kulturnog bekgraunda i, na kraju krajeva, političkih uverenja. Sve je to vrlo važan faktor kad je u pitanju aktivistički art, jer često mi moramo sami sebe dovesti u situaciju da sa vrlo malo uradimo što više”, naveo je Kapetanović.

Nakon otvaranja izložbe, održana je i tribina “Stripolitika”, na kojoj je bilo reči o stripu i ilustraciji kao oblicima umetničkog izražavanja, kritičkog promišljanja i društvenog komentara.

Između ostalog, sagovornice su se složile da strip može da bude neki prostor lične emancipacije, i ”ličnih malih revolucija”, ako ne i šire.

Takođe, ocenjeno je da je strip funkcionalan kod mlađih generacija upravo zbog društvenih mreža i pažnje koja traje kraće, zbog čega je strip kao medij prijemčiv za prenošenje ideja ne samo u klasičnoj formi, već i u eksperimentalnim formama stripa, online stripovima, i na taj način može da komunicira širom publikom i bude sredstvo i edukacije i istraživanja.

Irena Jukić Pranjić ocenila je da je strip možda i bitniji u tim privatnim stvarima, jer sva umetnost najviše ima smisla kad dođe do onog kome je najviše potrebna.

“Bar je meni tako, kao čitateljki. Da se nađe u nekom pravom trenutku, ta neka tema koja mi je užasno trebala, i budem jako zahvalna autorima koji su se bavili sa tim na neki kvalitetan način i preneli to bolje, dublje nego što sam ja u tom trenutku u stanju da o tome da razmišljam”, istakla je Jukić Pranjić. 

(Autonomija)

Expand to view model thoughts