Britanska agencija Rojters objavila je reportažu uoči vanrednih parlamentarnih izbora koji se 25. oktobra održavaju u Srbiji, a u kojoj se posebno osvrće na prebijanja, sajber napade i pretnje sa kojima se suočavaju protivnici režima bivšeg predsednika Aleksandra Vučića.

Srpski aktivista Marko Marjanović vraćao se iz supermarketa u Beogradu kada su ga maskirani policajci ugurali u automobil i odvezli u podrum policijske stanice, gde je dva dana držan u samici, pod jakim osvetljenjem, uvod je u reportažu agencije Rojters.

Marjanović, popularni komentator na društvenim mrežama (na mreži X poznat pod pseudonimom Kristal Met Dejmon, prim. N1) i glasni protivnik dugogodišnjeg lidera Srbije Aleksandra Vučića, rekao je da je bio prestravljen i da mu to nije bio prvi put. Nekoliko dana pre toga, u avgustu 2025. godine, policija je pretukla Marjanovića tokom antivladinih protesta, što on i njegov advokat opisuju kao deo kampanje čiji je cilj da ga ućutka.

Dok bivši predsednik Vučić nastoji da produži svoju dvanaestogodišnju vladavinu kandidujući se za premijera na izborima 25. oktobra, razgovori sa aktivistima, studentima koji učestvuju u protestima i opozicionim političarima oslikavaju sve autoritarniju sliku ove balkanske zemlje, u kojoj su kritičari redovno izloženi pretnjama, sloboda medija slabi, a korupcija raste.

„Koliko korupcije… Koliko uništavanja svega što bi ovde trebalo i moralo da bude vredno. Neko mora da odgovara“, rekao je Marjanović, kojem su zbog njegovih objava u više navrata na duže vreme blokirani nalozi na društvenim mrežama. Jedna od tih objava sadržala je broj telefona vršiteljke dužnosti predsednice Srbije Ane Brnabić, koja je u to vreme bila predsednica parlamenta.

Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) više puta su negirali optužbe za represiju i korupciju. Njegov kabinet i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar povodom ovog teksta.

Sloboda medija na najnižem nivou, dok protesti jačaju

Vučić se suočava sa najvećim političkim izazovom od dolaska na vlast: protestni pokret predvođen studentima, koji se razvio nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je 2024. godine poginulo 16 ljudi, sada na nedeljnim izborima nastupa sa svojih 250 kandidata. Jedno istraživanje javnog mnjenja objavljeno ove nedelje pokazalo je da su studenti i SNS gotovo izjednačeni.

„Za sve vreme koliko je SNS na vlasti, nikada nije postojala tako dobra organizacija na toj prodemokratskoj strani društva. Što se (Vučić) više oseća ugroženim, to pritisak više raste“, rekao je Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Nakon što je krajem devedesetih godina bio ministar informisanja, u vreme kada je tadašnji predsednik Slobodan Milošević nastojao da ućutka kritičare rata Srbije na Kosovu i kasnijih sukoba sa NATO-om, Vučić je 2008. godine napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, a sada govori da želi da Srbija postane članica Evropske unije.

Međutim, pokazatelji napretka Srbije su se pogoršali.

Prema Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu, koji sastavljaju Reporteri bez granica (RSF), Srbija je zauzela 104. mesto od 180 zemalja, što je njen najlošiji plasman do sada, ali i najgori u regionu EU i Balkana. Prema Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparensi internešenel za 2025. godinu, Srbija je ostvarila najlošiji rezultat u poslednje dve decenije.

Prema podacima Reportera bez granica, šestoro srpskih novinara — uključujući četvoro koji su ove godine napustili zemlju — nalazi se u egzilu zbog pretnji njihovoj bezbednosti, motivisanih političkim napadima. Podaci Fondacije Slavko Ćuruvija, nevladine organizacije koja se bavi medijima, pokazuju da je Vučić tokom prvih devet meseci ove godine najmanje 182 puta verbalno napao novinare i medijske kuće.

Vučić je negirao da zastrašuje medije i tvrdi da nije ugasio nijednu medijsku kuću.

Međutim, iskusni novinari kažu da se situacija pogoršava. Veran Matić vodi komisiju za bezbednost novinara. U junu ga je jedan mladić napao i oteo mu telefon dok je snimao protest, a bio je izložen i uvredama na ulici. Matić za nasilje krivi Vučića, koji ga je javno izdvajao kao metu kritika. Rojters nije mogao da potvrdi tu tvrdnju, a Vučićev kabinet nije odgovorio na pitanje o tome.

„Gotovo da ne prođe dan, gotovo da ne prođe nedelja, a da se ne dogode napadi, ne samo na mene već i na mnoge novinare“, rekao je Matić za Rojters.

Sajber napadi i špijunski softver

Članovi studentskog pokreta i drugi istaknuti Vučićevi protivnici takođe su bili mete sajber napada, navode organizacije koje prate stanje u ovoj oblasti. Organizacija za digitalna prava SHARE fondacija saopštila je u septembru da je 14 osoba bilo na meti naprednog špijunskog softvera.

Jelena Kontić, koja učestvuje u protestnom pokretu širom zemlje čiji je cilj smena Vučića, rekla je da je u martu dobila obaveštenje od kompanije Epl (Apple) da je na njen telefon možda instaliran špijunski softver Pegaz (Pegasus). Naknadne forenzičke analize, uključujući one koje je sprovela kanadska organizacija za nadzor sajber bezbednosti Citizen Lab, potvrdile su to, dodala je.

„Imali su pristup čitavom vašem životu. Znali su kada treniram, kada spavam, kada jedem, kada pijem vodu, koliko vode pijem, šta jedem“, rekla je Kontić.

Bezbednosno-informativna agencija Srbije nazvala je tvrdnje o umešanosti države „trivijalnim senzacionalizmom“, dok je Brnabić u to vreme izjavila da studenti „apsolutno nisu“ bili špijunirani. Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova takođe su odbacili optužbe za sajber špijunažu.

Kontić, međutim, nije jedina. Dvojica srpskih opozicionih političara nedavno su bili mete moćnih alata za sajber špijunažu, prema navodima jednog od njih i izveštaju koji je Citizen Lab objavio u ponedeljak.

Rojters nije mogao da utvrdi ko je odgovoran za navodne infekcije uređaja špijunskim softverom. Izraelska kompanija NSO Group, proizvođač Pegaza, saopštila je da svoj softver prodaje isključivo vladama.

Snimak zabeležio brutalno prebijanje

Pretnje po bezbednost nigde nisu očiglednije nego na ulicama, gde demonstranti tvrde da je policija često koristila silu protiv mirnih protesta.

Dušan Radović, 26-godišnji arhitekta, pomagao je osobi koja je pala dok je policija u avgustu prošle godine jurišala na grupu demonstranata u Valjevu, kada su policajci u opremi za razbijanje demonstracija počeli da ga udaraju pendrecima.

„Desetorica su me opkolila, šutirali su me, pljuvali, u jednom trenutku mi je jedan stao na glavu. Podigli su me, a zatim nastavili da me udaraju, tako da sam ponovo pao“, rekao je Radović za Rojters.

Prebijanje je zabeleženo na snimku čiju je autentičnost Rojters potvrdio. Prošla su dva meseca pre nego što je Radović mogao da hoda bez šepanja.

Radović je bio među 25 osoba, od kojih su neke bile maloletne, koje su te noći teško pretučene, prema nezavisnom izveštaju stručnjaka za sudsku medicinu dr Đorđa Alempijevića.

„Povrede nisu posledica izolovanih incidenata niti nužne samoodbrane policije, već ukazuju na jasan, organizovan i sistemski obrazac kaznene policijske brutalnosti i torture“, navodi se u izveštaju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanje o protestu u Valjevu i pomenutom izveštaju.

„Moja prva reakcija bila je bes, bes prema tim ljudima koji su sposobni za takvu surovost. Ali onda sam shvatio da posle ovoga ne mogu da se povučem. Moram da se borim za pravdu i istinu“, rekao je Radović za Rojters.

(Reuters, foto: Autonomija)