U svom obraćanju o stanju Unije predsednica Evropske komisije ursula fon der Lajen jutros se osvrnaula i na Srbiju kritikujući ovdašnje vlastti zbog sahrane ratnog zločinca Ratka Mladića.

„Nema mesta u EU za veličanje zločinaca“, poručuje fon der Lajen.

Ona je takođe poručila da EU mora da gleda i van svojih granica, posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu.

Kako je navela, proces pristupanja „nastaviće se na osnovu zasluga“.

Ipak, istakla je da je poštovanje vrednosti EU „neupitno“, dodajući da je bila „užasnuta prizorima sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle nedelje“.

„On je počinio najstravičnije zločine protiv čovečnosti. Veličanju ratnih zločinaca jednostavno nema mesta u Evropskoj uniji.“

Evropa „izabrala da krene sopstvenim putem“

Svoj godišnji govor o stanju Unije Fon Der Lajen je počela citirajući opis iz dana Francuske revolucije koji je dao Čarls Dikens: „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena“.

„To je takođe dobar opis sveta u kojem živimo“, kaže ona, dodajući da je „brzina promena neverovatna“, preneo je Gardijan.

„Rekla bih da je stanje u našoj Uniji snažnije nego ikada. Istovremeno, stanje u našoj Uniji može delovati i nesigurnije nego ikada. Ove dve tvrdnje možda deluju nespojivo, ali obe su tačne i odražavaju ovo izuzetno vreme“.

Ona kaže da je Evropa „izabrala da krene sopstvenim putem“, dok se suočava sa „složenim vremenom… velikih mogućnosti, ali i velikih opasnosti“.

Evropa se, kako navodi, „oslobađa toksične zavisnosti od ruskih fosilnih goriva“, spremnija je nego ikada da se brani i zajedno sa Ukrajinom i Grenlandom stoji uz svoje vrednosti.

„U hladnoj i krhkoj stvarnosti današnjeg sveta, samo Evropa može da obezbedi istinski suverenitet Evropljanima“, poručuje ona.

„Sada se suočavamo sa otvoreno neprijateljskim svetom“, upozorila je, u kojem su „stare pretpostavke i odnosi narušeni“.

Tu je navela „teritorijalni rat agresije“ u Ukrajini, „borbu za industrijske kapacitete“ i „narative“, kao i o „vrtoglavu brzinu promena i tehnološkog razvoja“ koji utiču na živote ljudi.

„To vidimo u usponu ekstremizma i nestajanju nijansi, čak i u načinu na koji se odnosimo jedni prema drugima. Ove stvarne brige koriste se kao oružje kako bi se napravio razdor među nama – ponekad spolja, ali prečesto i iznutra.

Ali naš put je jasan. Izgradnja nezavisne Evrope koja ima snagu da deluje. Ništa nas od toga ne može odvratiti. Jer u ovom svetu sudbina Evrope mora ostati u rukama Evropljana“.

Fon der Lajen je situaciju predstavila kao izbor između „nezavisne Evrope koja u ovom svetu brani svoje vrednosti“ i „dopuštanja da nas podele i zavisnosti sputavaju“.

„Da li želimo da se ujedinimo oko evropske ideje da zajedno možemo da odlučujemo o sopstvenoj sudbini? Ili ćemo dozvoliti da naše demokratije potkopavaju posrednici i marionete autoritarnih režima?

Bilo da je reč o ultranacionalistima ili antievropskim snagama, bilo da govorimo o ruskom mešanju ili dezinformacijama – nazivi se mogu razlikovati, ali njihov cilj je isti.

Oni preziru naše vrednosti i žele da razbiju naše evropsko jedinstvo. Zato nemojmo samo da im se suprotstavimo, već se zajedno borimo za naš evropski ideal“.

Pokretanje evropske privrede prioritet broj jedan

Fon der Lajen kaže da je „pokretanje evropske privrede naš prioritet broj jedan“, ističući da Evropa mora bolje da iskoristi svoje ogromno tržište, industriju svetske klase i razvijen sektor usluga.

Ona navodi da je jedinstveno tržište i dalje previše fragmentisano i da su potrebne dodatne reforme, sa ciljem da njegova izgradnja bude završena do kraja naredne godine.

„U današnjoj ekonomiji brzina je od ključnog značaja. Trajna dozvola ili određeni obrazac, priključenje na elektroenergetsku mrežu ili odluka o finansiranju – sve to može da odredi gde će biti realizovana investicija i gde će biti otvorena nova radna mesta. Moramo da budemo mnogo brži“, rekla je ona.

„Moramo da elektrifikujemo Evropu“, poručuje fon der Lajen, kako bi se smanjili troškovi fosilnih goriva

Fon der Lajen je govorila i o potrebi za reformom evropskog energetskog tržišta.

Ona je istakla da „Evropa ne može da ostane industrijska sila ako su njene cene energije strukturno previsoke“.

Prema njenim rečima, EU je nakon početka ruske invazije punih razmera na Ukrajinu uspešno preusmerila svoju energetsku politiku ka čistijim izvorima energije proizvedenim u Evropi, ali je kasnije „bolno osetila cenu“ zatvaranja Ormuskog moreuza.

„Moramo još snažnije da se oslonimo na pristupačnu i domaću čistu energiju. Bilo da je reč o obnovljivim izvorima ili nuklearnoj energiji, biometanu ili drugim izvorima. Tehnološki neutralno. Ali ti izvori energije moraju da nam obezbede nezavisnost i snize cene energije.“

Ona je rekla da „moramo da elektrifikujemo Evropu“ i smanjimo troškove uvoza fosilnih goriva.

Dodala je da veliki kapaciteti za proizvodnju obnovljive energije čekaju da budu priključeni na mrežu i da EU mora da ubrza proces njihovog povezivanja sa elektroenergetskom mrežom.

„Hibridne pretnje sa kojima se Evropa suočava sve manje hibridne, a sve više stvarne“

Govoreći o bezbednosti, osvrnula se na incidente koji su se ove nedelje dogodili u Litvaniji, Danskoj i Poljskoj.

„Ruski agresorski rat protiv Ukrajine i dalje besni, a pretnje na našem tlu su sve veće“, upozorila je ona.

„Moramo biti jasni: ovo je bio napad izveden vojnom opremom, koji su na evropskom tlu sproveli ruski operativci. To nije bio napad samo na jednu državu članicu, već na celu našu Uniju“.

Dodala je da su „hibridne pretnje sa kojima se Evropa suočava sve manje hibridne, a sve više stvarne“.

„Sajber-sabotaže, podmetanje požara, upadi dronova – sve se to svakodnevno pojačava“.

Fon der Lajen je rekla da EU mora da podigne nivo pripravnosti, ističući da su postojeći sistemi „pravljen za neki drugi svet“.

Prema njenim rečima, EU mora da uspostavi „sopstveni plan za odgovor na hibridne pretnje“ i definiše način na koji može da reaguje na incidente koji se nalaze neposredno ispod praga oružane agresije.

Ona je pozvala na uspostavljanje evropskog ekvivalenta članu 4 NATO-a odnosno „vanrednog bezbednosnog protokola“.

„Kada jedna država članica aktivira ovaj mehanizam, sve države članice trebalo bi da se sastanu kako bi koordinisale evropski odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posledice“, rekla je ona, pozivajući na osnivanje „Evropskog saveta za bezbednost“.

Fon der Lajen je rekla da se „u ovom vremenu velikih prekretnica naš prosperitet i bezbednost neće graditi samo kod kuće“, osvrnuvši se na nove trgovinske sporazume sa Australijom, Indijom, blokom Merkosur, Meksikom i Indonezijom.

U delu govora koji će nesumnjivo biti protumačen i kao kritika Donalda Trampa, rekla je: „Ova partnerstva su strateški izbor za Evropu, ali predstavljaju i odgovor na urušavanje međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima.

Za neke je odgovor da krenu sami. Ali to za nas nije opcija.

Evropa će uvek prednjačiti u odbrani sistema zasnovanog na pravilima. Ali više ne možemo da se oslanjamo na njega kao na jedini način zaštite naših interesa, niti možemo pretpostaviti da će nas njegova pravila zaštititi od složenih pretnji sa kojima se suočavamo.

U ovom novom svetu moramo hitno da preispitamo svoja partnerstva i izgradimo globalne koalicije za jačanje naše otpornosti i naših demokratija.“

Poziv Kanadi da postane prva pridružena članica

Pozdravila je kanadskog premijera Marka Karnija, rekavši da je njegovo prisustvo „simbol trajnog prijateljstva između naših naroda“.

„Mark, Evropa i Kanada veruju u demokratiju. Vlast ne pripada najjačima, najbogatijima i najglasnijima, već svima nama. Demokratije imaju slobodu da biraju sa kim će sarađivati. Zato dobrovoljno udružujemo snage.“

Ona je rekla da EU želi da „podigne partnerstvo sa Kanadom na najviši mogući nivo“ i najavila da će dve strane raditi na tome „da otvore vrata Kanadi da postane prva pridružena članica Evropske unije“.

„Ovo partnerstvo nije usmereno protiv bilo koga. Ono je usmereno ka našoj zajedničkoj snazi.“

Predlog je dočekan ovacijama i aplauzom na nogama.

„Želimo veštačku inteligenciju uz ljudsku kontrolu“

Stav Evrope je jasan: Evropa želi da „izvuče maksimum“ iz ove tehnologije kako bi „unapredila naša društva, kvalitet života i produktivnost“, ali je svesna „ogromnih rizika“ koji prate njenu primenu.

„Kako modeli na samoj granici razvoja postaju sve sposobniji, ti rizici postaju izraženiji i sve jasnije dolaze do izražaja“, rekla je ona.

„Direktori najnaprednijih kompanija poručuju nam da je vreme da usporimo razvoj samorekurzivnih modela kako bismo kontrolisali tempo razvoja na samoj granici mogućeg. Ako su ljudi koji razvijaju ovu tehnologiju toga svesni, onda bi trebalo da budemo svesni i mi.“

Ona je rekla da će EU „zajedno pojačati napore“ sa partnerima koji dele iste vrednosti, poput Kanade i Velike Britanije, posebno kada je reč o „proceni modela, verifikaciji, ranom upozoravanju i bezbednosti veštačke inteligencije“.

Dodala je da će EU pozvati vodeće laboratorije koje razvijaju najnaprednije modele na razgovore o tome kako da podrže napore industrije da se tempo razvoja drži pod kontrolom.

Fon der Lajen je istakla i da Evropa mora da razvije „sopstvene kapacitete“ i da „dramatično poveća svoje računarske kapacitete“.

Potom je rekla da se „sledeća etapa ove trke ne odnosi samo na najnaprednije modele“.

„Kao i sa štamparskom presom nekada – izumeo ju je nemački pronalazač, ali je njena primena i razvoj procvetala širom zapadne Evrope. Dakle, ne moramo mi da razvijemo najnapredniju tehnologiju da bismo iz nje izvukli najveću vrednost. Ključ je u stvaranju vrednosti koju veštačka inteligencija još nije donela.“

Prema njenim rečima, EU može da predvodi u primeni veštačke inteligencije u stvarnim situacijama – bilo na fabričkoj traci, u bolnici, u preciznoj poljoprivredi ili kod autonomne vožnje.

„Tu je skrivena prava vrednost i upravo tu Evropa ima velike prednosti.“

Posebno je govorila o primeni veštačke inteligencije u zdravstvu.

„Da li želim da moj lekar ima trenutni pristup svim podacima koji su mu potrebni kako bi doneo najbolju odluku o dijagnozi i lečenju? Da, naravno. Ali da li želim da moj lekar bude robot? … Ne, naravno da ne. Ne želim da mi robot kaže da li imam rak ili ne. Suština je u tome da veštačka inteligencija treba da osnaži naše lekare, a ne da ih zameni. I to je samo jedan primer.“

Fon der Lajen je poručila da je pristup EU jasan: „Želimo veštačku inteligenciju; želimo da veštačka inteligencija stvara veću vrednost, uz veću odgovornost, niže troškove i manju potrošnju energije.

Ali pre svega, želimo veštačku inteligenciju uz ljudsku kontrolu. To je suština evropskog pristupa“.

Odnos sa Kinom

Fon der Lajen se potom posebno osvrnula na Kinu, upozorivši da trgovinski deficit EU sa Kinom sada iznosi milijardu evra dnevno i da je „dosegao tačku preokreta“.

„Neki kažu da se približava drugi kineski šok, ali on je već stigao. To se vidi u našim zajednicama i fabrikama širom Unije. To dovodi do deindustrijalizacije industrijskih centara Evrope. To nije održivo.“

Ona je rekla da će EU „iskoristiti sva sredstva koja su joj na raspolaganju kako bi uspostavila ravnotežu u svojim odnosima“.

Fon der Lajen je govorila i o potrebi diverzifikacije izvora snabdevanja kada je reč o kritičnim sirovinama.

„Evropska demokratija ugrožena dezinformacijama“

Fon der Lajen je potom prešla na pitanje demokratije u Evropi.

Ona je rekla da je „naša evropska demokratija ugrožena“ zbog „dezinformacija i stranog mešanja čiji je cilj da nas podele i uruše poverenje u temelje naše demokratije i slobodne medije“.

Istakla je da „pretnje našim demokratijama ne dolaze samo spolja“, ukazujući na „uspon antidemokratskih i antievropskih snaga“.

Ipak, poručila je da „ništa nije unapred određeno“, pohvalivši promene u Mađarskoj i novu proevropsku vladu na čelu sa Peterom Mađarom, nakon 16 godina vlasti Viktora Orbana.

„12. april će nam još dugo ostati u sećanju“, rekla je, osvrćući se na dan izbora u Mađarskoj.

„Mađarski narod je uzeo svoju budućnost u svoje ruke. Izabrao je demokratiju. Izabrao je Evropu. Vratio je Mađarsku tamo gde joj je mesto – u srce Evropske unije.

Godine nazadovanja počele su da se preokreću. Borba protiv korupcije i zarobljavanja države ubrzava se. Ostvaren je stvaran napredak u oblasti osnovnih prava i akademskih sloboda, a sada su oslobođene i milijarde evra investicija u Mađarskoj. Naravno, pred nama je još mnogo posla.

Ali… ovo pokazuje da se naporan rad isplati“.

EU će pripremiti stroža pravila za vanredne situacije povezane sa migracijama

Fon der Lajen je potom prešla na pitanje migracija i, očekivano, osvrnula se na migrantsku krizu u Seuti.

Ona je rekla da „ranjive ljude iskorišćavaju bezosećajni trgovci ljudima i krijumčari, kao i naši protivnici“.

Obratila se španskom narodu, poručivši: „Granica Seute je evropska granica, jer je Seuta Španija, a Seuta je Evropa – i Evropa će biti uz vas.“

Govorila je i o paktu EU o migracijama i azilu, koji „mora biti u potpunosti sproveden“.

Međutim, kako je rekla, EU su potrebna nova pravila za vanredne situacije, „posebno u scenarijima u kojima se masovna kretanja ljudi organizuju i koriste kao sredstvo pritiska“.

„Zbog toga ćemo predložiti novi evropski instrument za odgovor u vanrednim situacijama. On će moći da bude aktiviran samo kada budu ispunjeni strogo definisani kriterijumi. U tim slučajevima omogućiće vremenski ograničenu i strogo definisanu fleksibilnost u primeni standardnih procedura.“

Fon der Lajen je govorila i o potrebi za jačanjem evropske agencije za zaštitu granica, Frontexa.

Na početku jutrošnje sednice, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola pozdravila je kanadskog premijera Marka Karnija, koji je od poslanika Evropskog parlamenta dobio dug i srdačan aplauz.

(Danas/foto: dpa)