Velika državna ulaganja, obećanja o ukidanju lista čekanja i problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju i pacijenti i zdravstveni radnici – između svega toga nalazi se zdravstvo u Srbiji. Dok vlast najavljuje nova ulaganja, dostupnije lekove i rešavanje problema sa kojima se građani suočavaju godinama. I sve to dolazi u jeku kampanje za još uvek neraspisane izbore. Kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović, koji je i član Lekarske komore Vojvodine, rekao je u emisiji „Nova dimenzija dana – 3D“ na Insajder televiziji da devastacija zdravstvenog sistema u Srbiji traje više od deceniju i po, ističući da javna zdravstvena zaštita mora biti jednako dostupna svima, bez obzira na mesto stanovanja, zanimanje ili političko opredeljenje.

Srdanović ocenjuje da je stanje u zdravstvu u Srbiji znatno lošije nego što se predstavlja kroz ulaganja u infrastrukturu i smanjenje cena lekova, ističući da se zdravstveni sistem ne sme koristiti u svrhe političkog marketinga, već da ga je potrebno redefinisati i vratiti na zdrave osnove. Ističe i da zdravstvena politika ne sme biti zasnovana na ad hoc rešenjima i principu „tako mi je palo na pamet“, već na ozbiljnom i sistemskom planiranju razvoja zdravstvenog sistema.

„Ono što nama u zdravstvenom sistemu u čitavoj Srbiji nedostaje, to je dobra organizacija primarne zdravstvene zaštite. To je organizacija nama najbližih zdravstvenih ustanova, a to su domovi zdravlja, apoteke. Tamo gde mi živimo. U svakom mestu, u svakom selu u Srbiji, od severa do juga, od istoka do zapada. To je prva stvar u koju treba ulagati u zdravstvo, a to je da dostupnost pravovremene zdravstvene zaštite svima bude prisutna u svim regionima Srbije. I to se ostvaruje u domovima zdravlja“, navodi Srdanović.

Dodaje da domovi zdravlja imaju jasno definisanu ulogu u zdravstvenom sistemu i ne mogu da nadomeste nedostatak regionalnih i opštih bolnica, zbog čega građani velikih gradova poput Novog Sada, Kragujevca i Niša nemaju adekvatno obezbeđenu zdravstvenu uslugu sekundarnog nivoa. Ti gradovi imaju kliničke centre, ali Srdanović navodi da oni nisu regionalne opšte bolnice namenjene isključivo stanovnicima tih gradova, već ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite koje pružaju usluge pacijentima iz znatno šireg regiona.

Srdanović kaže da problem nastaje kada se čitav zdravstveni sistem zloupotrebljava tako što se teret primarne i sekundarne zdravstvene zaštite prebacuje na tercijarni nivo, iako to nije njegova uloga.

„Institutima i kliničkim centrima nije posao da samo leče pacijente, one koje neko drugi nije zbrinuo adekvatno i pravovremeno, već da vrši edukativnu ulogu svih u sistemu i da vrši posao naučno-istraživačke delatnosti. To im je primarni posao, a ne da zdravstveno delovanje sa pacijentima bude primarno. Tu je ćurak okrenut naopako“, kaže on.

Prema njegovim rečima, na delu je apsolutna kriza identiteta zdravstvenog sistema, ali i svojevrsna moralna hipokrizija u upravljačkom sistemu zdravstvenog sektora u Srbiji.

„Ogromna većina naših direktora nisu lekari izabrani na konkursu. Nisu lekari, odnosno nisu rukovodioci koji su izabrani i dobili mandat za rukovođenje zdravstvenom ustanovom. Ogromna većina njih radi protivzakonito nakon 6 meseci u funkciji vršioca dužnosti. To se ispravlja tako što se izabere direktor po javnom konkursu. Svaki zaposleni i svaki lekar, i pogotovo rukovodilac zdravstvene ustanove, je potreban da radi u skladu sa zakonom. Ne treba njemu ministar ništa da naređuje“, ističe Srdanović.

Predsednik Srbije i ministar zdravlja ističu da se ulažu velika sredstva u izgradnju novih zdravstvenih objekata i nabavku savremene opreme. Srdanović, međutim, smatra da se oprema može obnoviti, ali da se ljudstvo ne može tako lako nadomestiti, ukazujući da zdravstveni sistem, osim lekara, čine i medicinske sestre, tehničari i svi drugi zaposleni koji učestvuju u pružanju zdravstvene zaštite.

„Na koji način je zdravstveni sistem ruiniran time što je devastirana, uništena kvalitetna nega koju pružaju medicinske sestre i tehničari. To je ljudstvo. U to treba ulagati, u edukaciju kadrova, kako lekara, svih profila, na svim nivoima, ali jednako važno za funkcionisanje zdravstvenog sistema i kako funkcioniše i kako jeste dobro organizovano takozvano sestrinstvo“, napominje on.

Vlast ponovo pominje da je veliki broj zdravstvenih radnika odlučio da se vrati iz inostranstva u Srbiju. Sagovornik Insajdera, međutim, kaže da u svom neposrednom okruženju nije video veliki broj zdravstvenih radnika koji su se vratili iz inostranstva i bili zadovoljni uslovima koje su zatekli u Srbiji, iako se nada da takvih slučajeva ipak ima.

„Svakako podržavam, i ja lično, i ono što i studentski program i traži i zahteva i želi, da se zadrži što veći broj naših ljudi, da ostanu ovde, da se prosto stvori milje u kome će poželeti mladi lekari, mladi medicinski radnici da ostanu u Srbiji, jer će imati gde da rade. Ali potrebno je da se vrati dostojanstvo toj struci gde žive, da bi mogli da rade svoj posao na način kako to rade, da ne razmišljaju, pre svega, o egzistencijalnim pitanjima: u kakvim uslovima žive, koliko im je dostupna zdravstvena nega, koliko im je dostupno obrazovanje, kultura. Jer to sve čini kvalitet našeg života“, zaključuje u razgovoru za Insajder kardiolog i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Ilija Srdanović.

(Insajder, foto: Autonomija)