Suša je ove godine ozbiljno pogodila vojvođanske njive, a poljoprivrednici se sada, pored prepolovljenih prinosa, suočavaju i sa niskim otkupnim cenama od svega 40 dinara za suncokret. Visoke temperature i nedostatak padavina već su ostavili razorne posledice na usevima u banatskom selu Bavanište, gde se postavlja ključno pitanje: šta će ratarima zapravo ostati nakon sezone koju obeležavaju gubici i neisplativa proizvodnja?

Govoreći o razmerama nepogoda, poljoprivrednik iz Bavaništa Jovan Simeonov ističe za Insajder da su prinosi drastično opali u odnosu na prosečne godine.

„Suša je ove godine, kao i prošle, znatno oštetila sve useve u poljoprivrednoj proizvodnji, tako da su prinosi smanjeni: u suncokretu negde oko 30% do 40%, a u kukuruzu možda sigurno više, nekih 50%, možda i do 60% manji prinos nego u nekim prosečnim, normalnim godinama. Ne pričam o nekim rekordnim“, ističe Simeonov.

Komentarišući koje su kulture najteže pogođene vremenskim nepogodama, Simeonov objašnjava zbog čega je kukuruz pretrpeo najveću štetu.

„Sigurno kultura koja je najviše stradala je kukuruz. Suncokret, hajde, ima neku kraću vegetaciju i on je malo nešto i napravio od onih kiša koje su bile u julu, ali kukuruz je baš u oprašivanju bio kada su ove temperature od plus 40 nastupile, tako da je on najviše stradao“, objašnjava poljoprivrednik.

Upoređujući očekivanja sa početka sezone i trenutno stanje na njivama, naš sagovornik navodi realne brojke koje potvrđuju podbačaj roda.

„Pa, prinos očekivani, kao i svake godine. Suncokret, tu negde oko 3,5 tone za naše podnevlje je bilo skroz normalno. Kukuruza, da ne kažem nešto mnogo, ali 11 tona po hektaru je nešto sasvim pristojno, a sada ne verujem da će biti preko nekih 5, možda 6 tona po hektaru u najboljem slučaju. A suncokret, ne verujem da će biti preko 2,5 tone po hektaru, možda čak i manje“, navodi Simeonov za Insajder.

Osvrćući se na aktuelnu otkupnu cenu suncokreta od 40 dinara, Simeonov naglašava da ona ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje po hektaru.

„Na ovu cenu, konkretno 40 dinara, to se ne isplati nikako, jer najmanja proizvodna cena je nekih, pa da kažemo, 80.000 po hektaru, a toliko možemo i da očekujemo sada na ovu cenu. Tako da ja ne vidim tu neku zaradu i neki opstanak poljoprivrednika“, naglašava poljoprivrednik.

Izračunavajući granicu isplativosti, on napominje da bi cena morala biti znatno viša kako bi proizvođači uopšte uspeli da opstanu.

„Cena suncokreta, ja mislim da, po mojoj računici nekoj, od 60 dinara, možda čak i više, da bi moglo da se opstane. Da ne pričamo tu o nekoj zaradi, nekom bogaćenju ili bilo čemu drugom. Tako da, sve ispod toga je minus ili samo opstajanje“, dodaje Simeonov.

Govoreći o mogućim rešenjima i reakciji nadležnih, Simeonov ističe šta država može da preduzme, uz osvrt na predstojeće dogovore udruženja.

„Pa, država može da organizuje sastanak sa uljarama ili da se vidi u čemu je problem, jer je cena suncokreta u okolini, u regionu, svuda je viša nego kod nas. Da se vidi gde se javlja ta razlika, ko uzima tu razliku u ceni. A što se tiče protesta, sutra će biti sastanak u STIG-u u Požarevcu, sastanak udruženja, tako da će se videti šta i kako dalje, jer ovo: cena od 40 dinara, to je stvarno neprihvatljivo“, ističe poljoprivrednik za Insajder.

Zaključujući priču o stanju u agraru, sagovornik poručuje da se ratarstvom u Srbiji danas bavi isključivo iz ljubavi i tradicije, a ne radi profita.

„U Srbiji, ko želi da se bavi ratarstvom, da bi računao zaradu i neki profit, to ne. Ostaje mu samo da se bavi poljoprivredom. Mi koji smo krenuli da se bavimo time iz ljubavi, zato što volimo to, zato što je to generacijski posao, ali da se obogatimo i to, sigurno ne“, poručuje poljoprivrednik iz Bavaništa Jovan Simeonov u razgovoru za Insajder.

(Insajder, foto: Autonomija)