Gotovo 90 odsto mladih u Srbiji sa pravom glasa izašlo bi na izbore kada bi oni bili održani naredne nedelje.

To pokazuje danas predstavljeni Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji, prema kome je podrška mladih članstvu Srbije u Evropskoj uniji prvi put natpolovična od 2017. godine.

Istraživanje, koje je deseti put sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), pokazalo je da 53,1 odsto mladih podržava ulazak Srbije u EU, 26,9 odsto mu se protivi, dok 19,9 odsto ne zna kako bi odgovorilo.

To je najviša zabeležena podrška članstvu u EU među mladima od početka objavljivanja Alternativnog izveštaja 2017. godine, rečeno je na predstavljanju istraživanja.

Prvi put najveći broj mladih smatra da bi Srbija svoju spoljnu politiku prvenstveno trebalo da oslanja na EU – 40 odsto, dok 32 odsto podržava balansiranje između Istoka i Zapada.

Rezultati istraživanje pokazuju da 84,8 odsto mladih smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, kao i da gotovo 85 odsto mladih podržava aktivnosti studentskog pokreta.

Prema rezultatima koje je predstavila generalna sekretarka KOMS Milica Borjanić, gotovo sedam od 10 mladih učestvovalo je u nekoj vrsti protesta. U izveštaju se navodi da je širom Srbije u proteklih godinu i po dana održano više od 20.000 protesta.

Oko 58 odsto mladih učestvovalo je u potpisivanju peticije ili narodne inicijative tokom prethodne godine.

Kada je reč o odnosu prema demokratiji, 53,9 odsto mladih smatra demokratiju najboljim oblikom vladavine, dok 39,6 odsto smatra da je Srbiji potreban jak vođa, a 45,6 odsto da joj jak vođa nije potreban.

Kako je navedeno u izveštaju, stavovi mladih o tim pitanjima značajno se razlikuju u odnosu na godine pre 2025.

„Mladi imaju visoko poverenje jedino u studente“

Kada je reč o poverenju, mladi imaju visoko poverenje jedino u studente, kao i u naučnike i nauku, dok nijedna druga institucija nema prosečnu ocenu iznad tri. Nevladine organizacije, vojska, crkva i kancelarije za mlade jedine su institucije koje imaju poverenje iznad dva.

Političke institucije imaju prosečne ocene poverenja od 1,16 do 1,20, dok ministarstva koja u svom delokrugu imaju pitanja mladih takođe ne ulivaju poverenje, sa ocenama nižim od 1,5.

Među pojedinačnim ličnostima, rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić prošle godine imao je ocenu poverenja 2,08, a ove godine 2,4. Patrijarhu Porfiriju ocena je porasla sa 1,44 na 1,55, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2025. godine imao ocenu 1,11, a sada 1,15.

Kada je reč o odlasku iz zemlje, 47 odsto mladih planira da se iseli iz Srbije, dok 42 odsto trenutno ne planira odlazak, ali ne isključuje tu mogućnost. Više od 75 odsto onih koji bi se iselili kao željenu destinaciju navodi neku od evropskih zemalja. Među razlozima za ostanak u Srbiji, većina mladih navodi želju da doprinese promeni zemlje kako bi ona bila pristojno mesto za život i rad.

Visoki troškovi života postali su najveći problem mladih – 82,6 odsto ispitanika navodi ih kao jedan od ključnih problema, odnosno kao problem koji je na prvom mestu. Slede korupcija sa 76,9 odsto i nedostatak demokratije i pravde sa 71,3 odsto.

Istovremeno, percepcija nezaposlenosti kao problema među mladima značajno je opala – sa 89,1 odsto 2017. godine na 35,8 odsto u 2026. godini. Broj nezaposlenih mladih sada iznosi 62.437, što je za oko 133.000 manje nego 2014. godine.

Oko 55 odsto zaposlenih nije na poziciji za koju se školovalo

Ipak, zaposlenje nije samo pitanje pronalaska posla, već i njegovog kvaliteta. Oko 55 odsto zaposlenih mladih nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo, dok još 11 odsto radi na poziciji koja je delimično povezana sa njihovim obrazovanjem.

Za pristojan život u Srbiji mladi najčešće procenjuju da je potrebno više od 130.000 dinara mesečno, dok prosečna zarada iznosi 121.650 dinara.

Više od četvrtine mladih smatra da nikada neće moći da kupi sopstvenu nekretninu.

Mentalno zdravlje ostaje jedno od važnih otvorenih pitanja. Oko 31,3 odsto mladih svoje mentalno zdravlje ocenjuje kao loše, dok se 36 odsto nije osećalo dobro i raspoloženo tokom većeg dela ili čitavog posmatranog perioda. Više od polovine, odnosno 50,3 odsto mladih, smatra da stručna pomoć za probleme sa mentalnim zdravljem nije dovoljno dostupna.

Mladi istovremeno visoko vrednuju ličnu slobodu, odsustvo korupcije, pravdu i vladavinu prava, a nalazi ovogodišnjeg istraživanja ukazuju na nastavak pozitivnijeg odnosa prema demokratiji i Evropskoj uniji.

Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna 2026. godine i obuhvatilo je dve osnovne tehnike – desk analizu institucionalnog i normativnog okvira i onlajn istraživanje među mladima uzrasta od 15 do 30 godina.

U istraživanju je učestvovalo 1.186 mladih iz Srbije. Uzorak je stratifikovan prema godinama, polu i mestu, odnosno regionu stanovanja, a upitnik je sadržao 98 pitanja iz oblasti političkog i društvenog učešća, vrednosti mladih, obrazovanja, zapošljavanja i mobilnosti, kao i bezbednosti i zdravlja.

„Obespravljeni, siromašni i poniženi“

Komentarišući rezultate izveštaja predsednik Upravnog odbora KOMS Velimir Milošev ocenio je da su mladi u Srbiji „obespravljeni, siromašni i poniženi“, ali da, uprkos tome, ne odustaju od borbe za promene i bolje društvo.

On je naveo da se za 10 godina malo koje merilo kvaliteta života mladih poboljšalo, dok je u mnogim oblastima došlo do nazadovanja.

„Dobar primer je nezaposlenost. Ako se neko seća kako je to bilo pre 10-15 godina, nezaposlenost jeste stvarno bila veliki problem i to smo rešili. Ali kako smo rešili? Tako što jako velik broj mladih radi preko nestandardnih ugovora, za mizerne novce koji ne mogu da pokriju osnovne troškove života„, rekao je Milošev.

Milošev je ocenio da su mladi, uprkos tome, „možda malo prkosno“ nadmašili sva očekivanja i postali najvažniji politički akteri u društvu, posebno kroz studentski pokret.

„Zagovaramo sistemsku brigu o mladima već 15 godina, otkako postojimo. Sada, u ovoj državi, možemo reći da imamo sistemsku represiju nad mladima„, rekao je on.

Milošev je ukazao i na problem raspodele budžetskih sredstava namenjenih mladima, navodeći da je, prema njegovim rečima, trećina sredstava u okviru konkursa otišla „fantomskim organizacijama“ koje nemaju veb-sajt ni društvene mreže, a neke su bile osnovane neposredno pre objavljivanja konkursa.

Govoreći o bezbednosti, rekao je da je nasilje postalo učestalo i da je, prema rezultatima istraživanja, gotovo trećina mladih doživela neki vid institucionalnog nasilja.

Podsetio je i na rezultate istraživanja „Bezbednosni kompas“, prema kojima je svaka deseta osoba doživela nasilje od pripadnika policijskih snaga.

„Nasilje onda prosto prouzrokuje to da nikome ne verujemo. I ne možemo zaboraviti da su se pre godinu dana desile one užasne scene u Valjevu, gde su mladi bili prebijani“, rekao je Milošev.

Poverenje u institucije – nisko

On je ocenio da je poverenje mladih u institucije zbog toga veoma nisko, dok su studenti tokom blokada i protesta bezbednost pronalazili prvenstveno na svojim fakultetima.

Govoreći o promenama u odnosu mladih prema demokratiji, Milošev je rekao da je studentski pokret imao ključnu ulogu u „uništenju mita da je nama potreban jak vođa“, ocenivši da su stavovi mladih prema EUi povezani sa njihovim odnosom prema demokratiji i vladavini prava.

„Mladi vide da kaskamo zato što nemamo ni vladavinu prava ni demokratiju„, rekao je Milošev, dodajući da njihov odnos prema Evropi nije „nekritičko slavljenje“.

Prema njegovim rečima, mladi prepoznaju EU kao međunarodnog aktera koji najviše baštini vrednosti demokratije i međunarodnog prava, iako im se ne dopada način na koji je Evropa reagovala na proteste u Srbiji.

On je ocenio da bi, ukoliko se stanje ne poboljša, mladi mogli da „glasaju nogama“, odnosno da odu iz Srbije.

Milošev je naveo da su mladi, pored toga što su i obespravljeni i siromašni i poniženi, besni i traže promene, ali taj bes ne kanališu u nasilje, već u političku i društvenu participaciju, kao i u organizovanje novog političkog aktera.

„Čini mi se da nam je, kad uzmemo sve ove probleme s kojima se suočavamo, potrebno da izvršimo korenite promene. Odgovor na dubinu krize u kojoj se nalazimo mora biti velik koliko je i ova kriza„, rekao je Milošev.

(Radio 021, foto: Pixabay)