Nedavno istraživanje organizacije civilnog društva CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) uskomešalo je javnost generalno, a tviter-čaršiju posebno. Jer, ukratko, studenti pobeđuju, rascepkane opozicione partije prolaze krajnje kilavo, a neodlučnih je dosta. Naprednjaci još dišu.

Za predsednika naše Republike, i čija je podrška na istorijskom minimumu, bilo je to „neprofesionalno, neozbiljno i propagandistički“ dok CRTA usput „propagira nasilje i loše vrednosti“, zlo i naopako. Režimski analitičari i smatrači se rastrčaše po televizorima da objasne (da narod razume) da je tu, zapravo, jedan čovek skuckao neke procente na svom kompjuteru radi međusobnog hrabrenja i uzajamnog tapšanja po „blokaderskim“ ramenima. Međutim, da li je zaista tako? Biće da nije.

Iako svako istraživanje na kugli zemaljskoj ima svoja ograničenja i falinke, ovaj sociolog i kolumnista duboko veruje u razboritu metodologiju i iskrene namere istraživača. Naime, previđa se da su ovo istraživanje zapravo i naručili, platili i organizovali naučnici ili profesori sa čuvenog Univerziteta Stanford (i njihove Laboratorije za demokratsku akciju). A, prema rangiranju tzv. Šangajske liste, Stanford je trenutno drugi najbolji univerzitet na planeti Zemlji, odmah iza Harvarda, i zasigurno se ne bi šalili sa svojom reputacijom. Sam upitnik sačinili su upravo „Stanfordaši“, u saradnji sa CRTA, zbog adaptacije na lokalne prilike. Uzgred, autor ovih redova lično poznaje dvojicu profesora-istraživača sa tog Stanforda (A. D. i B. J.) koji su ovo istraživanje i bili osmislili. Sa jednim od njih sam pre samo dve nedelje pio kafu u novosadskom „Bulevar Buksu“, razgovarajući baš o tom famoznom istraživanju i metodologiji mu (A. je bio posebno zabrinut oko uzorka i da li je „zahvaćen“ dobro – a jeste). Sa drugim kolegom, avaj, nisam stigao da se sretnem, iako je takođe boravio u Srbiji (izvinite, B.!).

I onda, kako je istraživanje sprovedeno? Metodološki nepismeniji čitalac komotno može da preskoči ovaj deo zbog akademskog ugnjava. Ali ga valja preneti zbog narajcanih režimskih relativizacija i botovskih smatranja. Dakle, anketni instrument obuhvatao je pitanja koja se odnose na privrženost demokratiji, politička mišljenja i stavove, poverenje u institucije, korupciju, spoljnu politiku, stranačke preferencije, kao i niz eksperimentalnih modula osmišljenih radi razumevanja „demokratske trgovine“ (za šta smo tačno spremni da žrtvujemo ili „prodamo“ demokratiju?). Terenski rad sprovela je agencija Pulse Research (PulsR) u periodu 10-24. juna 2026., koristeći intervjue licem u lice sa reprezentativnim uzorkom od čak 2324 punoletna građanina Srbije. Primenjen je trofazni stratifikovani slučajni uzorak, reprezentativan za Republiku Srbiju (bez Kosova). Stratifikacija je izvršena prema regionu (Beograd, Vojvodina, Šumadija, Zapadna Srbija, Južna Srbija i Istočna Srbija), tipu naselja (gradska i seoska), uz slučajan izbor jedinice uzorkovanja, domaćinstva (metodom slučajne rute) i ispitanika (metodom poslednjeg rođendana). Deskriptivna statistika i tabele koristiše poststratifikaciju sa ponderima prema regionu, tipu naselja, polu, starosti i obrazovanju. Za popunjavanje upitnika bilo je potrebno oko 30 minuta, uz stopu odgovora od 24 odsto i procenjenu nacionalnu marginu greške od 2,08 odsto.

Takođe, metodološki pristup i plan analize unapred su registrovani na „Open Science Foundation“, a etička usklađenost spada u kategoriju izuzetih istraživanja, prema proceni Institucionalnog odbora za etiku istraživanja Univerziteta Stanford (IRB-81600, IRB-82688). Kao i u svakom akademskom istraživanju ove vrste, svi ispitanici dali su usmenu saglasnost za učešće, a podaci su deidentifikovani pre bilo kakve analize. Najzad, samo istraživanje bilo je deo šireg, kontinuiranog akademskog istraživačkog projekta „Demokratska trgovina“ („The Democracy Trade-off“; i to, a ne banalno „za koga ćete glasati?“ je zapravo bio istravački cilj). Ovaj naučni projekat Stanfordove Laboratorije za demokratsku akciju (DAL) obuhvatio je osam zemalja (Brazil, Čile, Kolumbiju, Kostariku, Meksiko, Peru, Salvador i Srbiju kao „kontrolnu“), sa ukupno gotovo 18.000 ispitanika. Terenski rad u šest zemalja Latinske Amerike već je završen u partnerstvu sa agencijom Ipsos; terenski rad u Salvadoru, u saradnji sa „Analítika Centroamerica“, je u završnoj fazi. Srbija je osma zemlja obuhvaćena ovim istraživačkim dizajnom, a CRTA i PulsR bili su Stanfordovi akademski saradnici ovde, odgovorni za sprovođenje anketnog instrumenta koji se koristi i u ostalim zemljama uključenim u studiju, uz (kao i u svakoj zemlji) prilagođavanje lokalnom političkom i institucionalnom kontekstu.

Dakle, sve prilično ozbiljno i seksi, zar ne? Drugovi partijaši, tražili ste ozbiljno istraživanje, sad gledajte.

A šta smo saznali? Prvo i pre svega, da šest od deset građana Srbije veruje da je demokratija najbolji politički sistem (nije sjajno, ali ni očajno), dok isti toliki postotak smatra da demokratija u Srbiji više ne funkcioniše. Dakle, i srećom, građani nisu izgubili veru u demokratiju kao takvu, već u to da naša Republika fercera na demokratski način. Korupcija je upadljivo najveći problem, a protesti ič nisu izgubili na podršci. Međutim, saznali smo i da građani Srbije kao da žive u dve različite zemlje. Kada se ispitanici podele po svojoj političkoj pripadnosti, razlike su zjapeći goleme. Među pristalicama Studentske liste, 85 odsto smatra demokratiju najboljim političkim sistemom, za razliku od tek 38 odsto pristalica Srpske napredne stranke. Za bliže veze sa EU je čak 75 odsto glasača „Studenata“, a samo 15 odsto naprednjaka. Demokratiju i EU mahom ne bendaju penzioneri, građani sa svršenom (samo) osnovnom školom, i/ili gledači režimskih medija. Isti jaz se pojavljuje i kod pitanja o tome da li predsednička vlast treba da bude ograničena ili jok. Otprilike dve trećine građana u celini odgovara potvrdno, ali kada se ti odgovori razlože, pojavljuje se sledeće: oko 80 odsto pristalica vladajuće SNS smatra da je neograničena vlast zapravo prihvatljiva (dok isto misli svega 2 odsto pristalica Studentske liste). I to nije samo neslaganje ili politički spor, već sudar dva svetonazora o tome šta vlast jeste i čemu bi trebalo da služi.

Šta je još bilo? Poverenje u predsednika lagano curi, i prepolovilo se za tri godine (sa 60 odsto 2023, na 35 odsto danas). Pa ipak, poverenje nije nestalo svuda. Hvala studentskim protestima, pa državnim univerzitetima danas veruje čak 71 odsto građana. I to je možda i najvažniji podatak za ovog univerzitetliju i redovnog kolumnistu: Univerzitet je ponovo postao „kul“, biti student je ponovo postalo „kul“. Ne tako davno, popularni tehnofeudalni narativ je drobio da su univerziteti mahom tradicionalne, trome i zaostale institucije. Jer, eto, ni Bil Gejts i Stiv Džobs „nisu završili faks“ – a vidi ih sad. A stvarnost je zapravo drugačija: osnivači Gugla, Pejpala, Instagrama, Jutjuba, Netfliksa i drugih diplomirali su na baš tom Stanfordu, i koji je usput istraživao naše javno mnjenje sa CRTOM. Ali, uprkos svim previranjima, biračko telo Srbije nije se jednostavno podelilo u dva „referendumska“ tabora koji marširaju jedan protivu drugog. Među opredeljenim biračima, Studentska lista trenutno ima prednost u odnosu na SNS (44,9% prema 35,7%). Međutim, 12 odsto birača još uvek nije odlučilo za koga bi glasalo, a 9 odsto kaže da neće glasati uopšte. I što je brisani prostor za manipulaciju i kupovinu glasova, i to u političkom trenutku koji zahteva masovno građansko angažovanje. Biće da na tome, kao i na sprečavanju gole krađe, ponajpre valja raditi. SNS-društvo pod šatrom, i koje je napustilo demokratiju kao ideju, teško je pridobiti za nekakve demokratske, društvene i mentalne promene. Ali, ono društvo koje i dalje veruje u demokratiju, a prestalo je da veruje da je ova vlast oličava – takvo društvo jeste spremno za promenu. Demokratija protivu lične vlasti, o tome se radi. Pa onda, izađimo na tu crtu već jednom.

(Danas, foto: Autonomija)