Zoran Kesić, novinar, voditelj i komičar, kao i brojne ličnosti iz sveta kulture i umetnosti, osudili su jučerašnji napad na književnika Vladimira Arsenijevića, koji je pretučen ispod Brankovog mosta u Beogradu dok je pripremao prostor na kojem je koalicija Ljudi pamte ljude trebalo da obeleži 31. godišnjicu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

„Juče nam je Vlada Arsenijević slao divne fotografije sa Krokodila, danas gledam njegov snimak na Instagramu u kome nas obaveštava da ga je 20, 30 mladih ljudi pretuklo.

Vest o prebijanju pisca u centru Beograda slabo je ‘odjeknula’ u režimskim medijima.

Bilo bi ipak važno da vest odjekne bar među onima koji smatraju da je ovo nešto nedopustivo i užasno“, istakao je Kesić u objavi na Fejsbuku.

„Puna podrška za ovog hrabrog čoveka koji imenom, prezimenom, likom i delom stoji iza svojih uverenja, za razliku od ’20, 30 momaka’ koji su za sada anonimni.

Očekujemo, kao i uvek, da nadležni urade svoj posao.

A ako, kao i obično, ne urade, očekujem da ćemo ih svi zajedno podsećati i podsećati i podsećati na sve što nisu uradili, pogotovu kada dođe trenutak za svođenje računa“, poručio je Kesić.

Književnik Miljenko Jergović je u svojoj kolumni Ajfelov most, povodom jučerašnjeg prebijanja pisca i osnivača festivala KROKODIL Vladimira Arsenijevića, objavio tekst pod naslovom „Vlajsa“. U njemu, između ostalog, navodi da je, vršeći svoju građansku dužnost i čuvajući sećanje na genocid u Srebrenici, Vladimir Arsenijević branio plemenitost zajednice kojoj pripada.

„Što je veći otpor vlasti prema onom što on radi i što je okrutnija horda bezimenih, to se ta plemenitost jasnije ističe. Premlaćivanje građanina koji je vršio svoju građansku dužnost donosi tjelesnu bol jednome čovjeku, ali je time samo dodatno naglašena plemenitost zajednice koju on zastupa.

A onda i činjenica da čovjek u ovakvim trenucima naprosto mora pripadati: ili zajednici plemenitih, ili hordi bezimenih. Ili onima koji premlaćuju, ili onima koji se solidariziraju s onim koga tuku, i to po cijenu da i sami budu pretučeni. Između je ništa. Nema neutralnih.

Beograd i Srbija civilizirano su društvo, zbog Vlajse i ljudi kakav je on“, napisao je Jergović.

Pisac i istoričar umetnosti Nebojša Milenković reagovao je na napad na Vladimira Arsenijevića objavom na Fejsbuku, ocenivši da ovaj incident pokazuje kako je „osnovni problem (veliko)srpskog nacionalizma taj što je – pored toga što je nasilan i varvarski – istovremeno i mnogo glup“.

„Napadi na one koji pamte zločin – posledice genocida u Srebrenici po mentalno stanje naše nacije neće se izbrisati.

Naprotiv, živeći stalno iznova neprevladanu prošlost, i kao narod i kao društvo ostaćemo zaglavljeni u limbu, koji nije ni prošlost ni budućnost, koji će nas i ekonomski, i društveno – ali pre svega moralno – držati prikovanim za evropsko i civilizacijsko dno.

Naravno da nacionalizam nije iskorenjiv i da postoji u svakom narodu ili naciji – naš je zadatak da konačno osvestimo zašto, umesto prosvećenog nacionalizma, na primer Vladete Jankovića ili Milana St. Protića, uvek odaberemo varvarski nacionalizam Šešelja i Vučića.

Narodi se od varvarstva leče kulturnim pamćenjem, a Vladimir Arsenijević, Milena Berić i njihov Krokodil Engaging Words među istaknutijim su lekarima i terapeutima našeg društva“, napisao je Milenković u objavi, koju je ilustrovao radom Darije Bolan.

Katarina Peović, koja je prošle sedmice učestvovala na festivalu KROKODIL, takođe je na Fejsbuku reagovala na napad na Vladimira Arsenijevića.

„U Beogradu pretučen pisac Vladimir Arsenijević, pripremao je prostor za komemoraciju žrtvama Srebrenice. S Vladom sam sudjelovala prošli tjedan na festivalu Krokodil gdje smo komentirali porast nasilja u društvu“, navela je Peović.

Glumica Varja Đukić reagovala je na napad Vladimira Arsenijevića podsetivši u svojoj objavi na Fejsbuku da je njegov roman „U potpalublju“ prvi anti ratni roman, kao i da je na osnovu njega napravljena istoimena predstava.

„Na dan obilježavanja najstrašnijeg zločina, genocida u Srebrenici, Vladimir Arsenijević je doživio sačekušu od tridesetak „junaka“ ogavnih kukavica, nasljednika onih koji su ubili preko 8000 muškaraca svih uzrasta u nekoliko dana, a onda ih sahranjivali u grobnice da ni danas nakon 31 godinu ne mogu da ih nađu najrođeniji.

Vlado je napisao prvi antiratni roman u Srbiji Potpalublje, a 1995. godine na samom kraju pozorišne sezone adaptacija romana u režiji Nikite Milivojevića izvedena je na velikoj sceni JDPa. Upravnik JDPa bio je Jovan Ćirilov. Roman je tako, nakon NIN ove nagrade dobio svoju pozorišnu verziju, publika je bila u nekom tupom šoku.

Bilo je to kao da si ušao u grotlo strašnog političkog i vojnog poraza, toliko različita od serije predstava na istoj sceni desetak godina ranije koje su budile nacionalni i ratnički elan – Valjevska bolnica, Kolubarska bitka…“, podsetila je Varja Đukić.

Dodala je da je bila zadivljana saradnjom Vladimira i Nikite kao i da je izbor postavljanjnja na scenu ovog komada na scenu JDP- A bio je „neophodni refleks, generacijski uvid u posledice rata, gubitke koje smo doživeli, osećali i nemoć i potrebu da govorimo“.

„Na dan premijere za stolom u bašti na ulazu u teatar, pored knjižare Bata, u nekom čudnom zanosu pričali smo…Nikita mi je rekao da hoće u Budva grad teatru da radi Mihizovog Banović Strahinju, predložio mi da igram. Govorio je pun samopouzdanja koje je stekao režirajući Potpalublje.

Nekome može izgledati daleko prisjećanje. Trideset godina je mladi puni život. Nakon 30 godina Vladimir je doživio sačekušu od nasljednika, djece ili unuka onih koji su zagovarali mržnju i nasilje, unesrećili nas, unakazili najbolje godine života.

Da li je beznadežno očekivati da makar jedna puna dvorana JDPa, 586 studenata danas u Beogradu ustane, protestvuje?“, zapitala se Varja Đukić.

(Danas/foto: N1)