Helsinški odbor za ljudska prava ocenio je danas da će Srbija ostati zarobljena u prošlosti, ukoliko ne raskine sa politikom poricanja genocida u Srebrenici.

“U Srbiji se, međutim, genocid u Srebrenici i dalje sistematski negira ili relativizuje. Pravnosnažno osuđeni ratni zločinci, uključujući Ratka Mladića, nastavljaju da se predstavljaju kao nacionalni heroji, dok državne institucije izbegavaju da prihvate sudski utvrđene činjenice. Time se ne vređaju samo žrtve i preživeli, već se podrivaju temelji demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava i odgovornosti”.

Prema njihovim rečima, suočavanje sa prošlošću nije čin kolektivne krivice niti politički napad na Srbiju ili srpski narod.

“Naprotiv, upravo odbijanje da se prihvate činjenice predstavlja jednu od glavnih prepreka demokratizaciji zemlje. Društvo koje odbacuje presude međunarodnih sudova i negira utvrđene činjenice ostaje zarobljeno u matricama koje su proizvele ratove devedesetih”, piše u saopštenju.

Dodaje se da politika poricanja nije samo odnos prema prošlosti, već predstavlja kontinuitet ideologije koja je dovela do ratova i danas se prepoznaje u konceptu „srpskog sveta“, političkom projektu koji, pod različitim nazivima, nastavlja logiku etničke homogenizacije, osporavanja suvereniteta susednih država.

“Iako je projekat stvaranja etnički homogenog prostora doživeo politički i istorijski poraz, njegovi narativi opstaju kroz državne institucije, provladine medije i obrazovni sistem”, navodi se u saopštenju.

Ocenjuje se da sistematsko poricanje genocida nije samo reinterpretacija istorije, već aktivna politika sadašnjosti.

“Kroz kontrolu javnog prostora i selektivno pamćenje građanima se nameće slika u kojoj su Srbi isključivo žrtve, dok se odgovornost za zločine potiskuje ili negira. Time se održava politička mobilizacija zasnovana na strahu, osećaju ugroženosti i permanentnoj proizvodnji unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja”, piše u saopštenju.

Prema njihovim rečima, sećanje na Srebrenicu nije samo pitanje istorijske istine, već predstavlja test političke zrelosti i demokratskog kapaciteta jednog društva.

“Negiranje genocida znači prihvatanje politike koja je do genocida dovela i ostavlja otvoren prostor da se slični obrasci nasilja, u drugačijim okolnostima, ponovo pojave”, upozorio je Helsinški odbor.

Naglasili su da današnja generacija mladih u Srbiji, kroz studentske proteste i zahteve za odgovornošću institucija, pokazuje da postoji drugačija vizija budućnosti.

“Njihovi zahtevi za vladavinom prava, nezavisnim institucijama, transparentnošću i odgovornošću predstavljaju otpor sistemu koji opstaje na manipulaciji činjenicama, propagandi i negiranju odgovornosti. Borba za istinu o Srebrenici nije odvojena od njihove borbe za demokratsku Srbiju. Naprotiv, reč je o istoj borbi – borbi za državu zasnovanu na pravu, a ne na političkoj lojalnosti, na činjenicama, a ne na propaganda”, ocenjuje se u saopštenju.

Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 11. jul je proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, uz obavezu država da čuvaju istinu o ovom zločinu, sprečavaju njegovo negiranje i osuđuju veličanje odgovornih za genocid.

(Autonomija, foto: Pixabay)