Na 31. godišnjicu genocida u Srebrenici, preživeli i zvaničnici u Sarajevu kažu da negiranje genocida nije samo rasprava o nekim prošlim stvarima već da se radi o budućnosti.

Posmrtni ostaci još deset žrtava genocida u Srebrenici ove subote (11. jul) posle kolektivne dženaze nalaze mir na mezarju u Memorijalnom centru Potočari. Njihovi posmrtni ostaci pronađeni su u masovnim grobnicama na području Bratunca, Zvornika, Vlasenice i Srebrenice.

Neki će nakon više od tri decenije biti ukopani uz svoje najbliže – otac uz sina, brat uz brata, rođak uz rođaka – dok porodice drugih identifikovanih žrtava još čekaju da budu pronađeni dodatni posmrtni ostaci pre nego što daju saglasnost za ukop.

Obeležavanje 31. godišnjice genocida i ove godine okuplja hiljade ljudi iz Bosne i Hercegovine, zemalja regiona i dijaspore. Više od 6.000 učesnika krenulo je 8. jula iz Nezuka na trodnevni „Marš mira“, pešačeći stotinak kilometara trasom kojom su u julu 1995. godine hiljade Bošnjaka pokušavale stići do slobodne teritorije.

Potraga za žrtvama još traje

Institut za nestale osobe BiH i dalje traga za oko 900 žrtava genocida, dok se u Podrinje identifikacionom projektu nalaze posmrtni ostaci deset identifikovanih žrtava za koje porodice još nisu dale saglasnost za ukop, kao i desetine posmrtnih ostataka čija zvanična identifikacija još nije okončana.

Hasan Hasanović, preživeli svedok genocida i predstavnik Memorijalnog centra, u obraćanju Generalnoj skupštini UN podsetio je da su stanovnici Srebrenice, nakon što je 1993. proglašena „zaštićenom zonom“ Ujedinjenih nacija, verovali da ih međunarodna zajednica neće napustiti.

„Pogrešili smo“, rekao je, podsećajući da je u julu 1995. godine više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka sistematski ubijeno, dok su hiljade žena, dece i starijih prisilno proterane.

Poruke iz Ujedinjenih nacija

Prisetio se i poslednjeg zajedničkog puta s ocem i bratom blizancem Huseinom, od kojih je u koloni kroz šumu razdvojen nakon svega nekoliko sati. Godinama kasnije, njihove posmrtne ostatke pronašao je u masovnim grobnicama i vlastitim rukama ih sahranio.

„Nijedan brat ne bi trebalo da sahrani svog brata blizanca. Nijedan sin ne bi trebalo da traži posmrtne ostatke svog oca u masovnim grobnicama“, poručio je.

Hasanović je upozorio da činjenice o genocidu više nisu predmet spora, budući da su ih utvrdili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde, ali da se poricanje i dalje nastavlja.

„Poricanje nije samo stvar prošlosti. Radi se o budućnosti“, rekao je, upozoravajući da ono nastoji da izbriše istinu i potkopa odgovornost.

Zato je, istakao je, sećanje pre svega zaštita budućnosti – prepoznavanje mržnje pre nego što preraste u progon i nasilje te odbrana ljudskog dostojanstva gde god je ugroženo.

Sećanje kao zaštita budućnosti

Obraćanje je završio pozivom međunarodnoj zajednici da nastavi da podržava obrazovanje, kulturu sećanja i borbu protiv poricanja genocida, uz podsećanje da žrtve Srebrenice „nisu bile brojke“, nego ljudi sa porodicama, zanimanjima, snovima i životima koji su nasilno prekinuti.

Predsedavajući Predsedništva BiH Denis Bećirović ocenio je da je Rezolucija Generalne skupštine UN o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici „trijumf istine“ i važan korak u borbi za pravdu.

Podsetio je da su genocid u Srebrenici utvrdili najviši međunarodni sudovi te naglasio da je reč o jednom od najdetaljnije dokumentovanih zločina nakon Drugog svetskog rata. „Genocid nad Bošnjacima nije statistika i puke brojke, radi se o prekinutim životima ljudi i dece koji su imali svoje nade i snove“, rekao je Bećirović.

Sudski utvrđene činjenice

Posebno je upozorio da poricanje genocida predstavlja „anticivilizacijski čin, uvredu mrtvima i pretnju živima“, ističući da obeležavanje 11. jula ima i preventivnu dimenziju jer podseća da se genocid sprečava mnogo pre nego što počne – kroz obrazovanje, zaštitu ljudskog dostojanstva i suprotstavljanje govoru mržnje.

Prema njegovim rečima, suočavanje s istorijskim činjenicama nije usmereno protiv bilo kojeg naroda, nego predstavlja pretpostavku za trajni mir, poverenje i pomirenje.

Haški tribunal i njegov pravni naslednik, Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, utvrdili su da su genocid u Srebrenici u julu 1995. počinile snage Vojske Republike Srpske, uz učešće pripadnika policijskih i bezbednosnih struktura Republike Srpske, delujući u okviru udruženog zločinačkog poduhvata s ciljem uništenja bošnjačkog stanovništva Srebrenice.

Za genocid i saučesništvo u genocidu pred Haškim sudom pravosnažno je osuđeno više visokih vojnih i policijskih zvaničnika bosanskih Srba, među kojima su politički lider Radovan Karadžić, komandant vojske Ratko Mladić, komandant Drinskog korpusa Radislav Krstić, načelnik bezbednosti Glavnog štaba Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vujadin Popović, načelnik bezbednosti Zvorničke brigade Drago Nikolić i pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba Zdravko Tolimir.

Tu su i bivši čelnici Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović, osuđeni za pomaganje i podržavanje zločina koje su počinile srpske snage u BiH, uključujući područje Srebrenice.

(Deutsche Welle/foto: Autonomija)