Danas se navršava 20 meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Obeležava se 20 meseci od smrti 16 nedužnih ljudi: najstarija žrtva bila je rođena 1947, a najmlađa 2018. Za to niko još nije odgovarao, a kako stvari stoje – i neće.

Studenti u blokadi novosadskih fakulteta pozvali su na komemorativno okupljanje na mestu tragedije tačno u 11.52, gde će se održati 16 minuta ćutanja. Studenti i zborovi iz ostalih gradova pozvali su na mirna protestna i komemorativna okupljanja. Studenti iz Niša organizuju protestni skup u 20 časova. Ali ovo su samo neka vidljivija mesta artikulisane samosvesti jednog razorenog društva. Ni za većinu preostalih građana i građanki, koji nisu obuhvaćeni zonom nezavisnog medijskog informisanja ili praćenja pobunjenog društva na socijalnim mrežama, ovaj dan neće biti isti. Oni će biti upozoreni da se u njemu nešto događa samo ako budu pogledali kroz prozore svojih stanova ili kuća. Shvatiće da se ljudi kreću u tišini i okupljaju na neočekivanim mestima. Možda će i sami krenuti za njima, uprkos ratobornoj propagandi sa režimskih kanala odakle sipa radikalsko-naprednjački otrov. Čak ni oni koji su u subotu bili primorani da dođu na miting SNS-a „Srbija, jedna porodica“ neće biti spokojni, iako su na platou između Skupštine Srbije i Ćacilenda cepljeni koncentrovanom dozom propagande.

Miting naprednjaka bio je gubitnički. Radilo se zapravo o kratkoročno proširenom Ćacilendu koji je razmaknuo svoje metalne ograde namazane kolomašću i izmetom uoči 15. marta prošle godine. Ništa tako dobro ne štiti autoritarni režim kao kolomast i fekalije, jer predstavljaju mazivo koje dugo opstaje ispod ispucale pokorice. Ono svakog trenutka može ponovo da „proradi“ samo ako se neko usudi da dotakne šipke. Sve što dođe u kontakt s tom smešanom crnom materijom biva devastirano ili trajno zaprljano. Ni ruke se ne mogu oprati lako, čak ni nakon dužeg tretiranja deterdžentom. Zato odeća i obuća bivaju trajno uništeni. Tovarna mast, što je drugi naziv za kolomast, koristi se za podmazivanje ležajeva, zupčanika i mehaničkih sklopova. Kada se u to umeša ljudski ili životinjski izmet, onda to služi za podmazivanje i odbranu režimske mašinerije. Robijaši iz Ćacilenda su dobro posavetovali nenadležnog predsednika uoči prošlogodišnjeg, najvećeg protesta u istoriji Srbije. Ne treba zaboraviti, da su tu bili i traktori, koji su kao i svi stanovnici Ćacilenda, a ispostaviće se i kompletna mafija Srbije, dobili traktorski imunitet jer su zbog njihovih oštećenja vršena masovna hapšenja i proganjanja građana i studenata nakon 15. marta 2025. Više je ljudi uhapšeno i procesuirano zbog izbušenih guma na traktorima nego zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Crna materija sa granice Ćacilenda ima ista svojstva kao i propaganda radikala – kao kleptokratska ideologija naprednjaka. Ona je načinjena od laži, korupcije i smrti nevinih ljudi. Zato je miting „Srbija, jedna porodica“ imala jedno povlašćeno mesto koje je u političkom i simboličkom smislu emitovalo najvažniju poruku režima. Nisu to bili rasplesani kineski roboti, kao ni nesrećnici koji su želeli da igraju kolo s njima, već jedna crna kutija, nalik na istureni, kockasto formatirani komad Ćacilenda – crna kocka koja je predstavljala središte tog mitinga. Na njoj je pisalo „Blokaderska Srbija – 19 meseci nasilja, maltretiranja, vređanja, pretnji, odbijanja dijaloga – da nikad ne zaboravimo“. Bila je to specijalno dizajnirana crna kutija sa vizuelnim propagandnim sadržajem. Ko je zavirio fizički ili bar okom kamere, mogao je da vidi na desetine ekrana na kojima su emitovane scene iz skupštine, kao i intervencije policije i slobodnih radikala protiv pobunjenog društva koje traži odgovornost za 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Bez snage i volje da se suoči sa istinom, autoritarni režim u Srbiji sproveo je nasilno gušenje istine i protesta na svakom koraku tokom proteklih 20 meseci. Nenadležni predsednik, koji bi sada da postane nelegitimni premijer, tamponirao je skoro svaki nezavisni izvor informisanja a zauzvrat ponudio izvrnutu sliku stvarnosti. Vučićev upside-down svet doživeo je sažimanje u crnoj kutiji na mitingu „Srbija, jedna porodica“, što je bila najopasnija poruka koja se do sada mogla čuti iz naprednjačkih medija. A ovaj informerovsko-smetlarski kontejner bio je upravo jedan takav emiter, jer dok su unaokolo đipali Sunđer Bob i Pepa prase, dok su se ljudi otimali o smoki, a nenadležni ispredao bajke o Dragutinu i Milutinu kao garantima tehnološkog razvoja Srbije, glavna poruka je zračila iz tog crnog kontejnera. Svaki njen piksel predstavljao je simboličku smrt Istine. Iako se ljudi nisu previše udubljivali u sadržaj, kutija nije prestala da emituje tautološki uvezane informacije o smrti demokratije, istine, odgovornosti, pravosuđa, kulture, obrazovanja, naposletku o otvorenom napadu na živote svih onih koji se budu oglušili o ovu poruku sa porodičnog mitinga mafije.

Danas je tačno 20 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu. I revolt pobunjenog društva još uvek traje. Ovaj dan je poziv da se ponovo istakne fokus ove frontovske borbe. Epicentar autoritarnog režima nije u sprdnji sa robotima već u negiranju Istine, a samim tim i odgovornosti, u čemu je radikalska vlast šampion Evrope. Iako su glavni predstavnici aktuelnog režima bili među ključnim akterima ratova devedesetih, kada su otvoreno zagovarali odmazdu po ugledu na naciste iz Drugog svetskog rata, oni danas negiraju da se genocid u Srebrenici ikada dogodio, da su izvršena etnička čišćenja i organizovani logori. Njima ljudski životi ništa ne znače. To je krajem 2024. potvrdio tadašnji premijer Miloš Vučević, rekavši da je nebitno koliko je ljudi poginulo, jer oni moraju dalje. Tako je i u slučaju pada nadstrešnice, što potvrđuje i crna kutija. Glavna poruka sa mitinga naprednjaka je da oni 19 meseci nisu mogli da rade mirno kao u proteklih desetak godina, što se odrazilo na pad prihoda na njihovim ličnim računima. I ništa ih izvan toga ne zanima. Zato naprednjaci sada zbijaju redove. Napuštaju jedno svoje uporište. Usranu ogradu će morati vlastoručno da pomeraju sa Andrićevog venca ka Nemanjinoj 11. Crna materija se povlači, zamaskirana zastavom od 500 metara. Ali revolt pobunjenog društva se nastavlja.

(Peščanik.net, foto: Robert Šinković)