Asocijacija potrošača Srbije (APOS) predstavila je danas vodič za pravilan odabir namirnica za decu predškolskog uzrasta na kojem se može proveriti da li se određeni proizvod može davati deci.

Nutricionistkinja Budimka Novaković rekla je na konferenciji za novinare da ovaj takozvani nutritivni semafor sadrži informaciju o dnevnim preporukama za unos masti, zasićenih masnih kiselina, transmasnih kiselina, dodatih prostih šećera i soli.

“Na sajtu APOS-a korišćenjem ovog semafora može se proveriti svaki proizvod i da li se i u kojoj količini može davati predškolskoj deci”, rekla je Novakovićeva i upozorila roditelje da obrate veću pažnju na način kako su proizvodi obeleženi.

Prema njenim rečima, zabrinjavajuća je činjenica da zdravstvena izjava na proizvodima kod nas ničim nije regulisana i mogu se naći primeri da se potrošači dovode u zabludu.

Ona je pohvalila proizvođače koji pored obavezne deklaracije na ambalaži ističu i nutritivne činjenice, koje takođe kod nas nisu obavezujuće, jer na taj način potrošaču sugerišu preporučeni dnevni unos određenog proizvoda.

“Dobro je ako proizvođač stavi te nutritivne činjenice. To je zaista velika prednost jer će na tržištu naše zemlje, možda na neki način, doprineti boljem obrazovanju potrošača”, rekla je Novakovićeva.

Posebno je potrošače upozorila na sadržaj transmasnih kiselina kojih u proizvodima ne bi trebalo da bude, jer one izazivaju kardivaskularne bolesti, bolesti krvnih sudova, ali i maligna oboljenja.

Koordinatorka projekta Lela Tasić rekla je da je APOS napravio analizu deset slanih i slatkih proizoda i došao do podatka da skoro niko kod nutritivnih vrednosti ne ističe sadržaj transmasnih kiselina, koju deca ne bi smala da unose u organizam.

Prema njenim rečima, kada se ponuđene nutritivne vrednosti analiziranih proizvoda na njihovoj ambalaži postave u nutritivni semafor dođe se do podatka da se kod soli, zasićenih masti i dodatih šećera povremeno palila crvena lampica, što znači da treba ograničiti dnevni unos.

APOS je izvršio analizu Soko štarkovog “smokija” i “svit” čokolade, Svislajonovog “eurokrem bloka” i “čarobnjaka”, Bambijevih “ribica” i “juhu” čokolade, Pionirovog “bum flipsa” i “kidi” čokolade, kao i Jafinih proizvoda “tak ribice” i “mančmelou”.

(Autonomija)