Student Čeda Aleksić istakao je da studentski pokret razmatra mogućnost raspisivanja predsedničkih izbora o kojoj se govori u javnosti, te da bi u tom slučaju imali svog kandidata.

Student je naveo da će studenti na skupu u Novom Sadu ponuditi neka od rešenja za koja se zalažu.

„U subotu nas čeka miran skup na kojem ćemo govoriti o aktuelnim temama i imati osvrt na lokalne izbore. Ovo je skup, a ne protest. Ima razloga i za protest, ali smo do sada već dovoljno izražavali nezadovoljstvo, pa je vreme da ponudimo i rešenja kako se neke stvari mogu unaprediti“, naveo je Aleksić.

Govoreći o bezbednosti skupa, on je istakao da postoji bojazan od incidenata, ali da organizatori preduzimaju mere kako bi skup protekao mirno.

„Vlast nas svakako želi da okarakteriše kao siledžije, pa će biti ljudi koji se lažno predstavljaju kao deo nas kako bi izazvali nemire. Skup je tempiran da se završi pre mraka, kada ćemo zamoliti građane da se mirno raziđu, kako bismo bili sigurni da sa naše strane neće doći do incidenata“, rekao je on.

Pobeda pod ovim izbornim uslovima

Govoreći o izbornim uslovima, ocenio je da zakonski okvir formalno postoji, ali da se u praksi ne primenjuje u potpunosti.

„Sami izborni zakoni nisu loše postavljeni i omogućavaju dobar okvir za sprovođenje izbora, ali ti zakoni zapravo ne funkcionišu u praksi. Smatramo da pod ovim uslovima moramo pobediti, jer smo sigurni da vlast neće prihvatiti fer uslove, pošto znaju da bi izgubili“, rekao je Aleksić.

On je dodao da će studentski pokret raditi na obuci kontrolora na izborima, navodeći iskustva sa lokalnih izbora.

„Na lokalnim izborima smo imali priliku da testiramo sistem o kojem razmišljamo. Tada nismo učestvovali u sastavljanju lista, već smo bili tehnička podrška“, naveo je.

Aleksić ističe da su preporuke ODIHR-a koje je vlast usvojila, ne menjaju izborne uslove suštinski, već proizvode negativan efekat.

„Vlast neće pristati na pritisak, zato ćemo da se prilagodimo postojećim izbornim uslovima i da potisnemo efekte koje oni prouzrokuju. Preporuke ODIHR-a koje postoje, navodno su prihvaćene, ali su izabrane preporuke koje suštinski ništa ne menjaju, već više otežavaju sprovođenje izbornih uslova“, rekao je on.

„Kada nas udari batinaški pendrek, na sledećem skupu nas je još više“

Student Aleksić je ocenio da je cilj pokreta da postane širi društveni faktor.

„Takozvani ‘cunami efekat’ postižemo tako što ostajemo nepokolebljivi. Kada nas udari neki batinaški pendrek, na sledećem skupu nas je još više“, rekao je student.

Upitan da prokomentariše poruku nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je rekao da Srbija mora da odluči šta joj je budućnost, Aleksić je odgovorio da veruje da se ta poruka pre svega odnosi na vlast.

„Mi jesmo svakako najjači politički akter, to pokazuju i istraživanja i skupovi, ali smatram da je to pitanje upućeno vladajućoj stranci koja već 14 godina obećava put ka EU. Evropska unija više ne može da čeka i sluša laži koje vlast plasira“, naveo je on.

O zajedničkom nastupu sa opozicijom

„Što se tiče opozicije, na početku borbe smo rekli da smo nezavisni i da nećemo ni u jednom trenutku izlaziti zajedno sa njima. Naša zahvalnost važi za svaku organizaciju koja nas podržava, posebno kada su u pitanju političke organizacije. To je jedan korak bliže ka referendumskoj atmosferi na izborima. Ne mogu da kažem da im nešto dugujemo, jer smo mi u toj borbi godinu dana, a i oni su u toj borbi duže od nas, ali su u prethodnih godinu dana osetili da treba da stanu uz nas“, objasnio je student Aleksić.

Na pitanje o eventualnom formiranju konkretne političke organizacije, Aleksić je rekao da se o tome razmišlja.

„Neka formalna organizacija mora postojati ukoliko želimo da učestvujemo na izborima, i o različitim modelima tek razgovaramo kako ne bismo izneverili poverenje građana“, rekao je.

„Imamo planove za svaki mogući scenario“

Dodao je i da postoji mogućnost da se raspisivanje predsedničkih izbora iskoristi kao politički trenutak.

„Svesni smo da postoji šansa da budu raspisani predsednički izbori i to je jedna od tema. Odluka pokreta je da, ukoliko do njih dođe, imamo svog kandidata“, naveo je.

Aleksić je takođe istakao i da studentski pokret računa na različite scenarije.

„Imamo planove za svaki mogući scenario. Naša analiza pokazuje da možemo da pobedimo, ali to nije bezuslovno. Neophodno je da građani izađu na izbore i da kontrolori budu prisutni na svakom biračkom mestu“, zaključio je Aleksić.

U potrazi za vanrednim izborima: Ko ih je tražio, da li će ih biti, ko će s kim izaći

Podsetimo, Stranka slobode i pravde saopštila je 7. juna da će izaći na izbore u koaliciji sa proevropskim strankama. Predsednik SSP-a Dragan Đilas je pritom rekao da u proevropske stranke ubraja SRCE, PSG, NPS, Ekološki ustanak.

Pozitivan odgovor na inicijativu SSP-a zasad je stigao od lidera stranke SRCE Zdravka Ponoša, dok je predsednik NPS Miroslav Aleksić poručio da će njegova stranka uzeti aktivno učešće na izborima, ali da će odluka o formatu izbornih koalicija biti doneta „na vreme, u najboljem interesu antirežimskog bloka“.

Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta poručio je da ih koalicije trenutno „ne zanimaju“, te da će o tome razgovarati kada izbori budu raspisani.

Prethodno su studenti u blokadi, nakon više meseci protesta zbog pada nadstrešnice, u maju prošle godine zvanično zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, na kojima su najavili učešće sa studentskom listom.

Studenti su potom objavili i uslove za kandidate na njihovoj listi, da moraju biti punoletni državljani Srbije, da ne smeju biti studenti, da nikada nisu bili članovi vladajuće koalicije, funkcioneri parlamentarne opozicije ili članovi izvršne ili zakonodavne vlasti, kao i da moraju poštovati program liste.

Iako je tema vanrednih izbora već godinu dana prisutna u javnosti, još nije izvesno da će oni biti raspisani.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je početkom juna da će „parlamentarni izbori biti odmah posle leta“.

U intervjuu za Blumerg predsednik Vučić je rekao da će Srbija imati parlamentarne i predsedničke izbore ove godine, a na pitanje da li bi mogao da se vrati na vlast kao premijer, Vučić, čiji drugi predsednički mandat ističe 2027, rekao je da bi to „moglo da se desi“, jer bi Srpskoj naprednoj stranci moglo biti potrebno njegovo vođstvo.

(N1, foto: Autonomija)