Vlada Srbije utvrdila je izmene i dopune zakona iz oblasti pravosuđa i time se proces vezan za tzv. Mrdićeve zakone, deluje, u velikoj meri vraća na startnu poziciju. Jelena Jerinić, profesorka Ustavnog prava i narodna poslanica, gostujući u Iza vesti, izjavila je da „nismo na startnoj poziciji, već u minusu“.

„Više od četiri meseca su ‘Mrdićevi zakoni’ primenjivani i sada opet imamo parcijalne izmene. Suština je u tome da je proteklo vreme, da je bila otežana i komplikovana procedura upućivanja. Neki ljudi nisu ponovo upućeni. I dalje nam nije jasno šta se sa tim dešava, jer prelazne odredbe nismo videli. To je proizvelo faktičke posledice po neke istrage. Osim predmeta ‘Nadstrešnica’, mislim da je okidač bio slučaj ‘Generalštab’, i pokušaj da se suzbije rad tužilaštva“, procenjuje Jelena Jerinić.

Opisuje ceo proces rečima: imali ste nešto što nije trebalo dirati, pokvarili ga, pa se sada hvalite kako vam je trebalo „samo četiri meseca“ da popravite.

Ministar Vujić je sada, smatra ona, „umesto Mrdića izvučen na partijskoj tomboli“, da nam objašnjava da ono što mu je bilo genijalno u januaru – sada nije.

„To će, po svemu sudeći, ući po hitnom postupku u parlament, dnevni red će biti fiksan. Podsetiću da su poslanici opozicije, nakon usvajanja tog zakona, podneli vrlo jednostavne zakone kojima je samo to moglo da se stavi na snagu i da se cela stvar završi“, kazala je ona.

Pristojnost vs. prihvatanje

Jerinić ističe da mišljenja Venecijanske komisije nikada nisu ni pozitivna, ni negativna.

Upitana kako onda tumačiti izjavu predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je rekla da su stručnjaci Venecijanske komisije „u svakoj rečenici mišljenja ponovili neverovatnu spremnost vlasti u Srbiji da sarađuju sa tim telom Saveta Evrope i da rade brzo i transparentno“, Jerinić smatra da je u pitanju spin.

„Ja verujem da su kolege iz Venecijanske komisije bile ‘oduševljene’ kad im je Srbija posle tri godine opet istu stvar poslala na mišljenje. To je klasičan spin. Većina ljudi u Srbiji neće pročitati to mišljenje Venecijanske komisije. Mišljenja se pišu pristojnim jezikom, ali se između redova može vrlo jasno zaključiti kada postoji kritika“, ocenila je ona.

Smatra da ovo nije pozitivan politički poen – da vlast nije prešla iz negativnog u pozitivno, jer su izmene Mrdićevih zakona sada postale dodatni uslov u evrointegracijama.

„Srbija je 2022. i 2023. zadovoljila Evropsku uniju u pogledu onoga što piše u zakonima. Sada se zahteva dodatni korak – hajde da vidimo kako to pravosuđe funkcioniše. I to je pre svega u vezi sa slučajevima visoke korupcije. Nama se konstantno, i u izveštajima Evropske komisije, ali i GRECO, koji se bavi antikorupcijom, ovo spočitava. I kada je TOK konačno počeo da se bavi slučajevima visoke korupcije (npr. Generalštab) SNS je promptno reagovao. Nama se uslovi samo nagomilavaju, a neće biti prvi put da, ako se klaster opet ne otvori, Ana Brnabić kaže: ‘Pa evo, sve smo uradili, opet nas neće'“, navela je ona.

Slučaj Senjak „koji ih je iznenadio“ i mnogo, mnogo saopštenja VJT-a

U zajedničkoj akciji Višeg javnog tužilaštva (VJT) sa UKP i SAJ-em u Beogradu je uhapšen još jedan osumnjičeni za saizvršilaštvo u teškom ubistvu Aleksandra Nešovića na Senjaku, saopštilo je VJT.

Kako se navodi, za uhapšenog se sumnja da je pripremio teren za ovo teško ubistvo ili čak lično pucao na Nešovića zajedno sa Sašom „Bosketom“ Vukovićem.

Posle brojnih saopštenja Višeg javnog tužilaštva, Jerinić misli da je „sve ovo plan B„.

„Taj slučaj je njih iznenadio. Reakcije su bile očigledno nespretne, ali su opet pokazale vezu organizovanog kriminala i najviših državnih funkcionera. Ni Milićevo hapšenje nije proizvelo dovoljne rezultate. Većina građana ne zna ko su Baja i Boske, niti ih to zanima, ali nisu bili zadovoljni kako je država reagovala i sada se tu prave neke druge kombinacije. Ko zna šta ćemo još videti, ko će još biti uhapšen ili oslobođen“, rekla je ona.

Na pitanje da li pamti slučaj u kome je jedno tužilaštvo – u ovom slučaju Više javno tužilaštvo – izdalo toliko saopštenja, neka duža, neka kontradiktorna u odnosu na ranija, Jerinić kaže da tužilaštva u Srbiji obično nisu bila toliko rečita.

Podsetila je da oni gotovo uvek daju samo šture, faktografske formulacije.

„Sve je to čudno, u funkciji opravdavanja svih ovih brljotina, a ne otvaranja ka javnosti. Imali smo onu rečenicu: ‘Ne može da se obaveštava javnost, jer – zaboga – to utiče na istragu’. Sada očigledno postoji razlog da se sa raznih tačaka objašnjava, zato što je problem za SNS i SPS očigledno veliki“, navela je ona.

Šta su tzv. Mrdićevi zakoni?

Podsećamo, aktuelna vlast je krajem januara donela novi set pravosudnih zakona, odnosno paket od pet izmena i dopuna, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.

Izmene i dopune obuhvatale su: Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.

Sama najava tzv. Mrdićevih zakona naišla je na osudu od strane stručne javnosti, odnosno Visokog saveta tužilaštva (VST) i Visokog saveta sudstva (VSS), kao i niz strukovnih organizacija – ali i evropskih institucija I zvaničnika, prvenstveno Evropske komisije (EK).

Glavne zamerke ticale su se direktnog ugrožavanja samostalnosti tužilaštva I nezavisnosti sudstva. Takođe, osim same sadržine, struka je tada skretala pažnju I na pitanje forme. Pošto je zakone predložio narodni poslanik Mrdić, a ne Vlada Srbije, nije postojala zakonska obaveza da se organizuje javna rasprava.

A možda i momenat koji je najviše uplašio struku ticao se amandmana koji je predviđao da se 30 dana od usvajanja zakona svi privremeno upućeni tužioci opozovu, i da VST ponovo odlučuje o njihovom upućivanju. To je značilo da će Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) privremeno ostati bez 11 tužilaca, više od polovine, koji su u ovoj instituciji radili kao upućeni tužioci.

Po usvajanju samih zakona, kritike na račun Srbije iz Evropske unije bile su sve učestalije. Samim tim, aktuelni režim je poslao set zakona na ocenu Venecijanskoj komisiji, a iz Brisela su poručili da zakoni ne treba da se primenjuju dok ne stigne odgovor. Međutim, najkontroverznija odredba Mrdićevih zakona je prva bila primenjena, te je četiri od 11 privremeno upućenih tužilaca napustilo TOK.

Ipak, EK nije ostala nema, te je pokrenula reviziju kojom će se utvrditi da li Srbiji da se isplati deo sredstva predviđenih iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

Izveštaj Venecijanske komisije stigao je u aprilu, a mišljenje je glasilo, ukratko – da je pravosudni sistem potrebno vratiti na stanje kakvo je bilo pre 28. januara. Drugim rečima, praktično je traženo poništavanje izmena i vraćanje svih tužilaca koji su povučeni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Formirana je radna grupa za izmenu „Mrdićevih zakona“, čiji je član bio i sam Mrdić, održana su i javna slušanja o zakonima, a deo organizacija civilnog društva odbilo je da učestvuje u raspravi.

Nove verzije nacrta izmena pravosudnih zakona, koje su revidirane nekoliko puta, poslate su Venecijanskoj komisiji, koja će sredinom juna objaviti finalno mišljenje.

(N1, foto: lična arhiva)