Slučajevi profesora Vladimira Mihića i njegove koleginice Jelene Kleut, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu (UNS), otvorili su pitanje uloge Senata u postupcima izbora nastavnika u zvanja i istovremeno pokazali kako ubuduće može da izgleda svaki izbor u zvanja onih koji se na bilo koji način zamere vlasti.

U oba pomenuta slučaja kandidati su prethodno dobili pozitivna mišljenja stručnih tela fakulteta i Univerziteta, ali nakon glasanja na Senatu UNS Kleut nije izabrana za redovnu profesorku dok Mihić nije reizabran u zvanje vanrednog profesora.

Zakon o visokom obrazovanju propisuje da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, otuda se procedura razlikuje među univerzitetima. Dok, recimo, Senat Univerziteta u Beogradu samo promoviše redovne profesore, isto telo na Novosadskom univerzitetu bira i vanredne i redovne profesore.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da na Univerzitetu u Beogradu nastavnika za izbor u zvanje predlaže nastavno-naučno veće na osnovu izveštaja komisije.

– Nastavno-naučno veće usvaja izveštaj komisije za izbor kandidata, a zatim se stav NN veća prosleđuje veću naučnih oblasti na Univerzitetu. Veće naučnih oblasti se izjašnjava o izveštaju komisije i o stavu nastavno-naučnog veća. To važi za sva nastavna zvanja i praktično se tu završava postupak. Ukoliko je kandidat nezadovoljan odlukom može da podnese žalbu Senatu, koji se izjašnjava o žalbi kandidata ili prigovoru za izveštaj ako ga veće nije usvojilo – navodi Roglić.

Do 2022. godine redovne profesore formalno je birao Senat, a izmenama Pravilnika o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika Univerziteta u Beogradu, otvoren je put ka pojednostavljenju izbora redovnih profesora, kako je tada obraloženo.

Upitan kako je došlo do toga da Senat više ne bira redovne profsore, Roglić kaže da to ni ranije nije bio slučaj.

– Veće naučnih oblasti je davalo predlog, a Senat je, barem otkako sam ja dekan, aminovao predlog tog veća. Ne pamtim da je Senat ikada zaustavio nečiji izbor. Eventualne intervencije odnosile su se na odlučivanje po prigovorima, i to je uglavnom bilo u korist kandidata. Takvih slučajeva bilo je veoma malo – ukazuje sagovornik Danasa.

Na pitanje da li Senat treba da bira vanredne i redovne profesore, kao što je to slučaj na Univerzitetu u Novom Sadu, Roglić odgovara da nije siguran koliko je takvo rešenje dobro, jer ostavlja mogućnost da se ponište odluke dva stručna tela: nastavno-naučnog veća fakulteta i veća naučnih oblasti.

– Kod nas, na primer, u veću naučnih oblasti zajedno su svi izbori iz hemiju, biologiju i fizičku hemiju. U tom veću sede isključivo nastavnici koji rade na fakultetima i predaju hemiju, biologiju i fizičku hemiju, tako da je reč o grupi ljudi koja može da stavi realne primedbe na izbor kandidata – ukazuje Roglić.

Na pitanje kako komentariše slučajeve profesora Kleut i Mihića, čiji su izbori u zvanja osporeni, on kaže da je u pitanju isključivo politički pritisak.

– Drugo objašnjenje ne postoji. Ja kao hemičar nikada ne bih mogao da se mešam u izbor nekoga ko se bira u oblasti pravnih ili mašinskih nauka, jer to nije moja kompetencija da presuđujem o njegovim rezultatima – smatra Roglić.

Na naš komentar da je na Univerzitetu u Beogradu ranije bilo primera da se na konkurs pojave dva kandidata, da oba ispunjavaju uslove, ali da se bira onaj koji ima lošije rezultate, sagovornik Danasa odgovara:

– Ali to nije bilo na Senatu. To je stav nastavno-naučnog veća i stav veća naučnih oblasti. Dakle, to su mesta gde sede kompetentni ljudi. Da li je u pozadini bilo nečega drugog, o tome ne mogu da sudim. Mogu da govorim samo za našu grupaciju, gde nikada nije bilo problema takvog tipa – ističe Roglić.

Na Novosadskom univerzitetu sva nastavna zvanja, bez obzira na način raspisivanja konkursa, na kraju dolaze na Senat.

Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta UNS, kaže da pre Senata pozitivno mišljenje daju stručna tela fakulteta, za koja se smatra da su kompetentna da odlučuju o izborima u zvanja.

– Na Prirodno-matematičkom fakultetu imamo pet glavnih oblasti: fiziku, hemiju, biologiju, geografiju i matematiku. Nekada je postojalo jedinstveno izborno veće na nivou celog fakulteta, ali smo se kasnije organizovali tako da svaki departman ima svoje izborno veće. Hemičari biraju hemičare, fizičari fizičare i tako dalje. Nastavno-naučno veće na nivou fakulteta kod nas je predstavničko telo.

Svaki departman delegira po pet članova, ukupno 25 ljudi. Zbog toga se ono ne smatra dovoljno stručnim da istovremeno bude i izborno veće. Na manjim fakultetima svi nastavnici čine nastavno-naučno veće, ali mi imamo oko 250 nastavnika i takav model ne bi bio operativan – pojašnjava Rončević.

Kada izborno veće utvrdi predlog za određenog kandidata, izveštaj dolazi pred stručna tela formirana na nivou Univerziteta.

– Senat čine dekani iz različitih oblasti i nije realno očekivati da svi imaju kompetencije da procenjuju kandidate iz svih naučnih polja. Recimo, među nama je dekan Akademije umetnosti. Šta dekan Fakulteta tehničkih nauka, DIF-a ili ja znamo o kriterijumima u umetnosti? Zato postoje stručna veća za humanističke, društvene, prirodne, tehničke nauke… U njima sede profesori koje su predložili fakulteti i oni ulaze u meritum predmeta, proveravaju da li kandidat ispunjava sve uslove. Ako izborna veća nešto propuste ili pogreše, stručna veća mogu da vrate predmet na ponovno razmatranje. Postoji čak mogućnost da predstavnici jednog stručnog veća učestvuju u radu drugog, kako bi se obezbedila multidisciplinarnost i sagledavanje kandidata iz više uglova – priča Rončević.

Na pitanje da li bi Senat trebalo samo da potvrdi odluke koje su prethodno prošle sve stručne instance, Rončević kaže da Senat treba da proveri da li je procedura sprovedena u skladu sa pravilima: da li je postupak pravilno pokrenut, da li je imenovana komisija, da li su stručna tela dala mišljenje, da li su eventualne primedbe razmotrene i otklonjene.

– Tako je godinama i funkcionisalo. Izbori u zvanja bili su tačka dnevnog reda sa mnogo kandidata i rešavali su se veoma brzo. Stručna veća dostave pozitivna mišljenja, Senat objedinjeno glasa i postupak je završen. Prvi izuzetak bio je slučaj Jelene Kleut. Tada je traženo da se njen predmet izdvoji iz paketa i usledila je višesatna rasprava. Svi ostali kandidati prošli su po uobičajenoj proceduri – navodi Rončević.

Kaže da je na narednoj sednici Senata ukazao na sličan problem kod druge kandidatkinje, koja takođe nije imala potvrdu matičnog odbora za monografiju, što je, podsetimo, bio glavni argument da Kleut ne bude izabrana.

– Predložio sam da se njen slučaj izdvoji i analizira na isti način kao što je to urađeno kod Jelene Kleut. Međutim, odmah su usledile reakcije sa pitanjima zašto baš nju izdvajam i kakvi su moji motivi. Na kraju je izglasano da se niko ne izdvaja i svi izbori su ponovo objedinjeno usvojeni za svega nekoliko sekundi – kaže Rončević.

Kod profesora Mihića nije postojala čak ni proceduralna primedba kao u slučaju Jelene Kleut.

– Prigovor se odnosio na to da komisija nije cenila njegovu pedagošku podobnost i da je samo formalno gledala ankete studenata. Tvrdilo se da komisija nije dovoljno cenila njegovo ponašanje tokom studentskih blokada, njegovo učešće u protestima i blokadi fakulteta, te da ga zbog toga treba smatrati nepodobnim za nastavničko zvanje. Po mom mišljenju, problem nije u tome da li Senat treba ili ne treba da ima određena ovlašćenja. Ključno je da se poštuju pravila i pravilnici i da glasanje bude javno, kako je predviđeno propisima, a ne tajno – smatra Rončević.

On ukazuje da su slični problemi postojali ranije u izborima u naučna zvanja prema Zakonu o nauci. Dešavalo se, kaže, da kandidati ostanu bez posla zato što izveštaj nije dobio dovoljan broj glasova, ne zbog stručnih razloga, već zbog ličnih animoziteta ako se kandidat zamerio nekome iz kolektiva.

Zato je uvedeno pravilo da svaki član koji glasa protiv izveštaja ili je uzdržan, mora pismeno da obrazloži svoju odluku.

– Takvo rešenje sprečava situaciju u kojoj neko može da kaže: „Ti si ispunio sve uslove, ali ko mene može da natera da dignem ruku za tvoj izveštaj kad se ti meni lično ne sviđaš“. Sada ako neko hoće to da uradi, on mora da stavi na papir i obrazloži razloge zbog kojih nije glasao za izveštaj o kandidatu.Takvo pravilo ovde ne postoji. U slučaju profesora Mihića, moguće je da bi oni koji su otvoreno bili protiv njegovog izbora bili spremni da potpišu iste primedbe koje je izneo profesor Drid. Međutim, ostaje pitanje da li bi oni koji su bili uzdržani bili spremni da takve stavove javno potpišu i obrazlože – kaže Rončević.

(Danas/foto: Autonomija)